четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:14

Обама предгрупа „Стонсима” а они западним банкама

После првог концерта популарног британског бенда у Хавани на Куби, неки им оспоравају историјску улогу
Аутор: Јелена Копривицапонедељак, 28.03.2016. у 22:15
На стадиону је било више од 450.000 посетилаца (Фото: Ројтерс/У. Марселино)
Концерт се пратио и широм града, на крововима кућа (Фото: Бета/АП/Р. Еспиноза)

„Историјски концерт 'Ролингстонса'”, „Пионирски наступ 'Стонса' у Хавани”, „'Стонси' поручују 'Времена се мењају'”, неки су од наслова којима су медији пропратили спектакл који је британски бенд, предвођен Миком Џегером, приредио у петак у кубанској престоници. Премијерна свирка легендарног бенда, одржана у спортском комплексу Сијудад депортива, која је била бесплатна, привукла је скоро пола милиона људи – на стадиону је било 450.000 људи, навели су кубански медији, али још је на десетине хиљада њих наступ слушало у околини.

Иако су медији сложни у оцени да је овај пионирски подухват Џегера, Ричардса, Вотса и Вуда, највећи спектакл једног западног бенда на отвореном у Хавани икад, чиме су утрли пут и другим славних именима да крену пут Кубе, јавили су се и „дежурни критичари”.

(Фото: Танјуг/Н. Јовановић)
Момчило Рајин
За рокенрол није важно колико имаш година, већ колико имаш енергије

Велшки састав „Меник стрит причерс” дан после концерта објавио је на „Твитеру ”: „Најчуднији сан сам сањао синоћ. Свирао сам бесплатно у Хавани, у дворани Карл Маркс пре 15 година!”

И заиста, „Причерси”, бенд левичарске оријентације, 2001. наступили су пред 5.000 Кубанаца, укључујући и Фидела Кастра. „Билборд” подсећа да су „Аудиослејв” 2005. одржали велики бесплатан концерт, да је колумбијска звезда Хуанес 2009. наступио пред милион људи, али да „Стонси” јесу први британски бенд који је свирао пред толиком публиком.

Без обзира на ова оспоравања, музички критичар Момчило Рајин сматра да тамо где чланови највећег рокенрол састава свих времена гостују, то је догађај највишег ранга:

– А тамо где први пут наступе, доносе и демократију. Тако је то било с нама, а тако и је са Кубом. Додуше, што се нас тиче, видимо колико тешко иде тај порођај демократије...

(Фото: Танјуг/З. Жестић)
Иван Ивачковић
„Стонси” су још априла 1967, дакле усред хладног рата и блоковске поделе света, свирали у Варшави, у Пољској

Иван Ивачковић, музички новинар, који је о бенду и написао књигу „Ролингстонс: уметност побуне”, сматра да Мик Џегер никад није желео да мења свет:

– Генерација шездесетих утрапила му је у руке тај задатак, али је хтео да пева на местима на која се други не усуђују да иду. Тако су, рецимо, „Стонси” још априла 1967, дакле усред хладног рата и блоковске поделе света, свирали у Варшави, у Пољској, која је једва дисала под влашћу комуниста. После пада Берлинског зида и завршетка хладног рата, концерт „Стонса” постао је у бившим комунистичким земљама нека врста печата и потврде да се друштво променило – прича Ивачковић, додајући да већина људи у тим земљама није разумела да је промена водила од једне диктатуре ка другој:

– Апсолутна власт неколицине људи у комунизму замењена је апсолутном влашћу неколико банака у тзв. либералном капитализму. Таква судбина чека и Кубу. Ако је Обама, како се Џегер шалио, у Хавани био предгрупа „Стонсима”, онда су они, без шале, били предгрупа западних банака и корпорација. То, наравно, никоме није сметало да ужива у концерту. Напротив, мислим да су речи извесног Јоакина Ортиза (62), изговорене пошто су „Стонси” извели осамнаест највећих хитова: „Сада могу да умрем срећан” карактеристичне за опште расположење на Куби тог дана.

Рајин такве изјаве Кубанаца тумачи подсећањем да је, поред љубави, хране и крова над главом, осећај слободе најважнији у животу:

– Кубанци очигледно желе да живе слободно и ово је гранична тачка да се то и деси. Политичари, као и увек, много обећавају, али музичари су ти који пружају утеху и забаву. И само време може да покаже да ли је Џегер био у праву, рекавши да се „времена мењају”. Свет је био у сваком случају боље место када би било што више музике, а што мање политике.

Нико као Џегер и екипа

Рајин одбацује злобне коментаре, који су се претходних дана појављивали, да је требало да дођу много раније:

– За рокенрол није важно колико имаш година, већ колико имаш енергије – каже Рајин и присећа се да је концерт „Ролингстонса” на београдском Ушћу 2007. на њега оставио толико снажан утисак да неколико дана није могао да слуша ништа друго:

– Заиста бих волео да таквих бендова има још на овом свету, али проблем је што их нема...


Коментари6
ca3c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Romana Marković
Rokenrol na Kubi koncert "Rolingstonsa" uvodi bend u red besmrtnih!!!!!!!!!! To su od samog početka, sada su upisani u srcu !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! CAO
Dr Pera
Bez obzira što je Raul Kastro odbacio tapšanje Obame, Kuba se otvorila prema Americi, pa će i Kubanci stopama mnogih drugih. Sigurno će im prvo biti bolje, ali sve što dobiju platiće kroz kredite. Američke banke i firme, će da pokrenu društveni napredak, ali i da pokupuju sve što donosi novac i zaradu. Pored toga stiže i njihova ''kultura'' pre bih rekao nekultura. Autentičnost Kube će nestati ako se ona modernizuje. Hoće li da važi i dalje da Srbi mogu u Kubu bez viza? Kad to više ne bude važilo znači da Kuba ne odlučuje o svojoj sudbini.
Dragan
Stonsi su najprecenjeniji bend. Ako su ikada bili relevantni, bilo je to pre 40 godina. Sad su samo neoriginalni matorci na infuziji.
granma
"сматра да Мик Џегер никад није желео да мења свет" Pa on i nije komandant parade. Komandant parade je onaj sto ga je odlikovao a to nije bilo zbog vrednosti te muzike vec zbog sirenja engleskog uticaja u svetu. Ta muzika je medjutim, za engleske mase isto sto i za nase Cecini narodnjaci. Dok su bili mladi ta pubertetska svirka je bila za slusanje u kolima da se ne zaspe za volanom. Danas je njihova scenska skalamerija velicine kakve naftne platforme, dominantan faktor cirkuskog spektakla kojim se zamajavaju mase. Inace valja se podsetiti da je do kubanske revolucije citavo to ostrvo bilo americki bordel. Prostitucija je bila industrijska grana broj 1. PS Bilo bi interesantno od autora clanka cuti koji su to kubanski mediji objavili brojku 450000. Taj broj je objavio BBC koji sigurno ne deli poglede kubanskih medija a ima interes da naduva brojku.
Zoran
Kuba tako hoce. Prvo nije htela, pa nemaju za hleb. 3 kilograma mesa za godinu dana, 2, 3 paste za zube za godinu dana... Sada ce dobiju sve sa DOBROM kamatom._______Interesantno je da Kastro nece da proda recimo meni nesto od nekretnina, ali hoce bankama(kad-tad), prvo. Njegova stvar.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља