субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 29.03.2016. у 22:05 Јована Рабреновић

Повољни зајмови обесмислили задуживање на картицама

Иако су камате ниске кредити се слабо узимају, а банкари очекују да ће најављени привредни раст омогућити ново задуживање и привреде и грађана
Прави је тренутак је да се затворе картице и дозовољени минус (Фото А. Васиљевић)

Камате на зајмове коначно су једноцифрене, а стручњаци кажу да су на најнижем нивоу у новијој историји. То више и не чуди, јер Србија није изоловано острво. Камате су и у Европи симболичне па је тако референтна камата Европске централне банке смањена на нулу. Штавише, банке за чување новца код исте банке, што значи у случају да новац не пласирају на другој страни, морају саме да јој плате камату од 0,4 одсто. Доскора је то било незамисливо, јер банке, по правилу, за депозите наплаћују камату.

Због пада камата постало је исплативо да се „затворе” и други дугови. Кредити за рефинансирање разних обавеза, у случајевима када неко има више дебитних и кредитних картица, самим тим и дозвољених минуса, сада добијају додатно на атрактивности. Јер, задужења по дебитним и кредитним картицама, на годишњем нивоу, и даље имају двоцифрене камате. Од 20 па до 35 одсто.

Пад динарских каматних стопа код нас почео је још крајем 2013. године, а захваљујући паду домаће референтне каматне стопе Народне банке цена зајмова највише је пала у 2015. години. Динарски кредити становништву прошле године, према подацима централне банке, у просеку појевтинили су око пет одсто, а за привреду нешто мање. Крајем прошле године банке су фирмама на динарске кредите наплаћивале камату у просеку око шест одсто. За становништво тај износ је нешто већи и износи до десет одсто у просеку. У случају евроиндексираних кредита камате су за привреду у просеку износиле 4,2, а за становништво око шест одсто.

Међутим, ове позитивне вести саплићу се о стварност. Упркос ниским каматама ни становништво ни привреда не задужују се додатно. Број кредита стагнира. Према подацима Удружења банака Србије, укупна задуженост привреде и грађана на крају фебруара износила је 2.151 милијарду динара. Поређења ради, на крају фебруара 2014. године укупно је било одобрених кредита у вредности 2.122 милијарде динара што значи да их је за нешто више од годину дана више за само тридесетак милијарди динара што је на нивоу статистичке грешке. Нема сумње да је и фискална консолидација, којом су смањене плате и пензије, утицала на то да кредити и нису тако тражена роба.

Војислав Лазаревић, председник Извршног одбора Пиреус банке, потврђује да код тражње за кредитима постоји проблем, али каже да има назнака да ће се то поправити.

– Кредитна активност је у паду већ шест, седам година, поготово код привреде. Ипак очекујем да ће се у овој години кредити благо опоравити. Најављен је раст бруто домаћег производа од 1,8 одсто, а и цена новца и цена непокретности у инвестиционом смислу сада је на дну па би требало да почне да расте – каже Лазаревић.

У Интеза банци наводе да су, у складу са трендом смањења референтне каматне стопе НБС по основу стабилне и ниске стопе инфлације, још од почетка 2014. године у више наврата снижавали каматне стопе на динарске кредите, па данас грађанима могу да понуде повољне готовинске кредите који имају фиксну каматну стопу од 7,95 одсто на годишњем нивоу.

Због тога су клијенти све више заинтересовани за кредите у динарима, што потврђује и податак да је на крају 2015. године остварен раст и броја и износа пласмана у домаћој валути, као и увећање укупне кредитне активности у односу на годину раније.

Петар Јовановић, заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке каже да су камате значајно ниже у поређењу са истим периодом протекле године. Код најзаступљенијег модела готовинског кредита у овој банци, камата је нижа за пет одсто у односу на исти период претходне године. На значајан пад каматних стопа су, поред пада референтне стопе, утицали и тржишни услови. Додатно, у овој банци је на смањење утицало и промовисање онлајн банкарства што подразумева додатно снижење каматних стопа уколико се захтев за кеш кредит поднесе на овај начин. У односу на исти период прошле године значајно је повећана кредитна активност.

У Сосијете женерал банци кажу да им је у случају кеш кредита за период отплате до годину дана у односу на фебруар ове године камата нижа за два процентна поена и износи 6,95 одсто. Поређења ради, у јануару 2015, номинална каматна стопа на исти кредит износила је 9,95 одсто. Каматне стопе за потрошачке кредите снижене су за два процентна поена у односу на фебруар и сада је номинална вредност фиксне каматне стопе од 11,45 одсто. У јануару прошле године, номинална каматна стопа на потрошачки кредит износила је 16,95 одсто. У претходних 12 месеци одобрено је 17,9 одсто више динарских кредита у односу на исти период прошле године. Поређења ради, у истом временском интервалу раст кредита индексираних у еврима које је Сосијете женерал банка одобрила износи 1,7 одсто.

Коментари10
9af00
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljka baletic
U potrazi za kredit da oživi svoje aktivnosti (zeljka.baletic@gmail.com) Mi smo u mogucnosti napraviti kredita prema iznosu vam je potrebno i uz uvjete koji ce olakšati život. Nudimo kredite kratki i dugorocno sa vrlo pristupacnim otplate vrijeme, ugovori o zajmu poceti od 5000 EUR 900 000 eura. Takoder želimo vam reci da djelujemo i u financiranju (pouzdani) projekata. Ste registrirani, banka zabranjen i imate uslugu banke ili bolje imate projekt i potrebu financiranja, loše kreditne datoteke ili je trebao novac da plati racune, fond za ulaganje u kompanije. Onda ne ustrucavajte se kontaktirati nas. E-mail: zeljka.baletic@gmail.com
ionut
A sta ce penzioner?Banke mu ne daju kredite ni kreditne kartice, ni bonuse, jer je mator i ocekuje se da ce umreti. Drzava mu, uprkos tome uzima od usta i takodje ocekuje isto. Tako penzioneru ostaje nejnepovoljniji oblik zaduzivanja - minus na racunu. Da li i vi ocekujete....?
Твртко
Људи вечито кукају како су камате "велике" и да због тога они ништа не реде ... Па ево ... сад су камате мале! Хајде сад да видимо да ли ће се нешто покренути. Рекао бих да сам песимиста по питању предузетништва јер људима заправо фали идеја, спремности на ризик и вредноће а не новца. У Србији заправо имамо више оних који штеде него оних који су вољни да инвестирају. Надам се да ће бити у праву они који верују да ће људи, у условима малих камата, покренути себе и бизнис - међутим, познавајући нашу "кревељећу културу" у којој сви само измишљају разлоге како да НЕ РАДЕ имам утисак да се ништа неће догодити у смислу предузетништва. У три најбоље године у Србији 2007,2008 и 2009 камате су биле ТРИ ПУТА веће. Заправо, можемо чак и рећи да што су веће камате то је боље стање у друштву.
Bozidar Petrovic
Smatram da smo jako lenj narod.
Sreten Ilić
Ljudi ne rade i ne investiraju jer ne postoji pravna sigurnost, pravna država, slobodna konkkurencija (već monopoli) itd itd. Mnogi imaju svoj novac i ne pada im na pamet da ga investiraju zbog gore navedenih razloga.
Dragoslavic
slabe ste vi racundzije. Ne slaze vam se iznos isplacenog kredita, mnogo je veci!
Небојша
Обратите пажњу на ефективну каматну стопу - још увек је висока.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља