недеља, 19.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:23

Ердоган ућуткује и амбасадоре

Председник Турске одржао предавање страним дипломатама због тога што су присуствовали суђењу двојици новинара у Истанбулу који су објавили причу да Анкара сарађује са Исламском државом у Сирији
Аутор: Војислав Лалићсреда, 30.03.2016. у 22:05
Ердоган испред портрета оснивача модерне Турске Мустафе Кемала Ататурка (Фото: Ројтерс)

Турска је у великом превирању пошто Реџеп Тајип Ердоган, откако је пре осамнаест месеци засео у фотељу шефа државе, покушава да се наметне као неприкосновени газда: и као председник републике, и премијер, и шеф дипломатије, и лидер владајуће партије коју је формално напустио, а сада и као тужилац. Председник Ердоган је – после домаћих политичара и новинара – сада изгледа одлучио да научи памети и стране дипломате и медије. Чини то на себи својствен начин: арогантно, не бирајући речи. Оштро је напао генералне конзуле неколико западних земаља само зато што су присуствовали суђењу главном уреднику секуларистичког листа „Џумхуријет” Џану Дундару и шефу дописништва у Анкари Ердему Гулу.

„Шта ви мислите, ко сте ви, шта радите овде (у судници)? Хоћете да демонстрирате снагу. Ви можете да радите шта хоћете у кругу ваше мисије (конзулата). За све друго вам је потребна турска дозвола”, запретио је Ердоган конзулима који су се појавили на суђењу у Истанбулу. Неки од њих су, каже, починили додатни грех: направили су „селфи” – образ уз образ – са новинаром Дундарем, оптуженим за шпијунажу, који се појавио на „твитер налогу” британског конзула Лија Тарнера. МИП у Анкари је после тога прозваним дипломатама упутио протестну ноту у којој су упозорени да се не мешају у рад домаћег правосуђа.

Шеф турске државе окомио се и на стране дипломате који тврде да га је време прегазило, да је већ постао сметња демократском развоју земље. Бивши амбасадори САД у Анкари Мортон Абрамовиц и Ерик Еделман недавно су написали на страницама „Вашингтон поста”: „Председник Ердоган мора да почне да спроводи реформе, у противном треба да поднесе оставку.”

Ердоганов кабинет је оштро одговорио: „Двојица  бивших амбасадора САД замишљају да су још увек колонијалне газде. Господо, прошли су дани када сте ви давали инструкције Турској.”

Кабинет председника је прошле године тужио лондонски „Тајмс” само зато што је објавио оглас групе у свету познатих интелектуалаца који су га оптужили да се „понаша као диктатор” према онима који му не клањају.

Ердоган покушава да ућутка и домаће новинаре. Влада је недавно преузела уређивање у опозиционом „Заману”, најтиражнијем листу у земљи, под оптужбом да је гласноговорник „терористичких структура” имама Фетулаха Гулена, који се наводно уротио против владе у Анкари. Многи журналисти се сада повлаче по судовима најчешће под оптужбом да су „увредили председника”. Према налазима „Репортера без граница”, по непоштовању права и слобода медија Турска је на неславном 149. месту од 180 посматраних земаља у свету.

Реџеп Тајип Ердоган: „Не пуца само једна особа него и они који су јој то омогућили. Терористи би, уз оне који држе пиштољ или бомбу, могли да буду и новинари, посланици, академици, припадници цивилног друштва”

Када су Дундар и Гул у свом листу и на сајту објавили текст и снимке да Национална обавештајна служба (МИТ) снабдева оружјем припаднике Исламске државе у Сирији, Ердоган је експлодирао: „Ви ћете платити тешку цену.”

У влади тврде да је у тим возилима била помоћ Туркменима у Сирији  који су жртве прогона режима у Дамаску. Објављене фотографије и текст се баш не уклапају у ту причу.

Шеф државе се ту није зауставио, уследио је нови изазов. Новинари су одмах притворени. Када их је после 90 дана Уставни суд пустио да се бране са слободе, Ердоган је изјавио да га та „одлука не обавезује”. „Надам се да Уставни суд неће опет покушати нешто слично, иначе ће довести у питање своје постојање”, запретио је он на чуђење многих који не могу да схвате да Ердоган не ферма чак ни прву правну институцију у земљи.

Новинари „Џумхуријета” ће се ускоро поново наћи пред тужиоцима и уколико се докаже њихова кривица биће осуђени на доживотну робију. Они су оптужни за шпијунажу и за сарадњу са верским проповедником Гуленом, који се сада окренуо против свог некадашњег пријатеља Ердогана. Он годинама живи у САД и пориче те оптужбе.

Уследио је нови Ердоганов изазов. У процесу, који изазива велику пажњу, председник државе ће се, како тврде поједини медији, појавити у улози помоћног јавног тужиоца. Шта то значи, није јасно, јер тако нешто се не памти у Турској.

Велику полемику изазвала је и Ердоганова иницијатива да се, како је рекао, преиспита односно прошири дефиниција тероризма. „Не пуца само једна особа него и они који су јој то омогућили. Терористи би, уз оне који држе пиштољ или бомбу, могли да буду и новинари, посланици, академици, припадници цивилног друштва”, објаснио је он.

Ти Ердоганови ставови наишли су на оштре критике опозиције, док у влади то, као и све друго – аминују. Страхује се да ће то угрозити владавину права, а да ће медији бити ућуткивани под плаштом оптужби да подржавају екстремисте. Али, Ердоган за то много не хаје: „Борба  против тероризма мора да буде изнад свега.”


Коментари15
bf96d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojan Popov
Pa šta se sada mi čudimo što se Erdogan ostrvio na ambasadore kada je jasno da ti ambasadori, redom zapadni, imaju i druge zadatke osim da ambasadoruju? Stalno su to ambasadori zapadnih sila koji po drugim zemljama rovare i mundjare. Oni promovišu demokratiju i ljudska prava i organizuju obojene revolucije. Tako u "civilnom društvu" strani ambasadori govore lokalnim predsednicima i premijerima šta da rade a šta ne. Nisu ambasadori ono što su nekada bili, da sede po ambasadama i organizuju žurke i pomalo špijuniraju. Današnji zapadni ambasadori su na strateškim zadacima i oni hoće uticaj i moć tamo gde služe. Erdoganu se to ne dopada. Našima političarima se to dopada pa ih zapadni ambasadori uče kako da se ponašaju, šta da kažu a šta ne i još im i odredjuju koju šaru na kravati da izaberu...
Mario
A, šta rade kod nas? Sponzorišu gubitničke stranke protiv Vučića, mešaju se u izbor direktora Javnog servisa, regulatornih tela, podmeću kvasac u sve vrste nezadovoljstva u društvu preko svojih plaćenika, kako se Srbija nikako ne bi stabilizovala....Erdogan, ne bi dozvolio da nekakva Kvinta često obilazi Novi Pazar i Preševo, da bi radili tamo, šta? Da bi usmeravali njihove korake i podbunjivali. Da li bi Erdogan dozvolio izgradnju spomenika Kurdima, koji su se razneli i ubijali ljude, kao kod nas u Preševu, spomenik UČK, i spomenik Aćif Efendiji u N.Pazaru? Da li bi dozvolio da vršlja Fridom haus? Ne dao Bog!
BALKANSKI SPIJUN
„Не пуца само једна особа него и они који су јој то омогућили. Терористи би, уз оне који држе пиштољ или бомбу, могли да буду и новинари, посланици, академици, припадници цивилног друштва” Skoro istu recenicu i na isti nacin je pre nekog vremena izgovorio i premijer Britanije Dejvid Kameron. Prema tome ... isti tekstopisac. Pametnome dosta !! Pozdrav svima
ВлаДо
Ердогану не смета само шта Џумхуријет пише.Њему смета и само име листа који на турском значи "Република",пошто намерава да се прогласи султаном и створи нову династију "Ердоган".
tako treba
Ne, nego će pustiti zapadne "demokrate" da mu vršljaju po državi. Pa, šta, štoće se proglasiti sultanom, ako će to zavesti red u državi?
Препоручујем 8
Konstantin Kalenos
Pa nije Erdogan baš mnogo drugačiji od svojih zapadnih kolega u zapadnim demokratskim državama. I na Zapadu vlastodržci ne trpe kritiku ali tamo su novinari i "slobodni umovi" i intelektualci naučeni dokle mogu ići, što je politička korektnost, kako se čuva radno mjesto i kako se poštiva vlast i kako se mrze tudje vlasti i tudje države. Pobuna na Zapadu je spriječena odgojem i ideologijom da se živi u najboljem od svih mogućih svjetova i strahom da ne treba čačkati da te ne pojede mrak. Zapad je dao ljudima slobodu da se ne pobune. Odnosno punu i neupitnu slobodu da se pobune protiv drugog. Tako Zapad ima neograničenu i punu slobodu - svatko može reći što god hoće protiv Erdogana, Putina i sličnih nedemokratskih lidera. Naši su lideri demokratski pa se protv njih ne može reći ništa. Sloboda je to, nego šta!
sloba car
Tako je! H. Markuze je to zvao> drustva represivne tolerancije
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља