понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Приватизација само повећава сиромаштво

Продајом компанија странцима повећава се ефикасност, али се по страни оставља друштвена расподела богатства, каже економиста Божо Дрaшковић
Аутор: А. Телесковићсреда, 30.03.2016. у 11:57
Божо Драшковић (Фото Ж. Јовановић), Горан Николић (Фото Т. Јањић)

Мрвице које падају са стола, за којим седе најбогатији чланови економије, а које добијају нижи слојеви друштва, довољна су гаранција да ће се привреда кретати у добром правцу. Овако, према виђењу Боже Драшковића из Института економских наука, поједностављено изгледа доминантан неолиберални теоријски модел, који је, како каже, дубоко погрешан.

Како је истакао учествујући на округлом столу „Да ли је јавни сектор прегломазан”, који су организовали Фондација „Фридрих Еберт” и Савез самосталних синдиката Србије, у нашој земљи полази се од погрешне претпоставке да ће приватизација свега и свачега довести до повећања укупне ефикасности.

– Приватизација повећава ефикасност пословања фирме, али оставља по страни проблем расподеле друштвеног богатства и као негативан ефекат који обично има повећање стопе сиромаштва – рекао је Драшковић и додао да у Србији влада теоријско слепило.

То је погрешно и све треба преиспитивати, па чак и моје левичарске ставове, казао је Драшковић.

– Ако се у кући појавио миш, не можемо запалити целу кућу да бисмо се решили миша. Морамо побољшати управљање у јавним предузећима. Тачно је да приватизацијом фирме постају ефикасније, али страни власници пре свега, након преузимања изврше притисак на цене. Пре него што су приватизоване цементаре, цемент је био 50 одсто јефтинији него данас. Такође, страни власници смањују зараде и број запослених, раубују ресурсе, а добит извлаче у иностранство – истакао је Драшковић.

Он је додао да не тврди да је актуелни модел пословања фирми у државном власништву добар, јер са сменом власти на чело јавних предузећа долазе политички кадрови и запошљавају нове људе.

– Уместо невидљиве руке тржишта, о којој је говорио Адам Смит, ми овако имамо скривену руку политике и политичку поделу карата – сматра Драшковић.

Како каже, добар начин управљања могуће је постићи и кад је фирма у државном власништву. „Теленор” је пример за то. Само цена услуга не треба да буде социјална, него мора да задовољи и потребе компаније за новим инвестицијама како се не би урушила вредност предузећа.

– Ми смо мало помешали времена и просторе. Јавна предузећа не треба продавати док не достигну ниво развоја какав је имала Енглеска кад је ушла у приватизацију – поручио је Драшковић.

Према оцени Горана Николића, из Института за европске студије, погрешна је и мантра коју понављају домаћи економисти да је јавни сектор прегломазан. Јер, на 100 становника долази седам запослених у јавном сектору, што је ниже од европског просека. Уколико би се спровело договорено смањење броја запослених, на које се Србија, како каже, заклела ММФ-у, то би значајно утицало на квалитет услуга.

– То би значило да би до 2018. године на сто становника долазило шест запослених у јавном сектору, што је релативно најмањи број државних чиновника у овом делу Европе. Не можемо због фискалне консолидације да до те мере угрозимо средњи слој становништва – каже Горан Николић.

Он додаје да се нада да се због инертности власти толико смањење броја запослених неће догодити. Досадашња пракса је показала да је број запослених у државној управи смањиван углавном кроз пензионисања, што је према Николићевој оцени добра ствар.

Иван Николић, сарадник Економског института, каже и да изјаве економиста да је српско здравство превелики трошак за јавне финансије такође нису тачне. Како је израчунао, трошак по становнику у Србији износи 475 долара, док је у Словенији тај износ 3,5 пута већи, а у Хрватској двоструко већи.


Коментари24
4bf39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Wiki
До данас су се све странке већ окушале на власти, а српска политика се није битно мењала, без обзира да ли ју је водила лева или десна, национална или мондијална опција. Ефекти су погубни и Србија је ван сумње неуспела држава, а у искренијем исказу, можда и антидржава.
Rs
Од утицаја ММФ-а тешко се може побећи, јер Србији треба новац споља. Оно што мене запрепашћује је ентузијазам с којим српска политичка и економска елита наступа као гласноговорник ММФ-а. Све што чујемо је само ехо политике ММФ-а. [...] Напољу, где се спроводи неолиберална политика, неко се и буни - док се у Србији аплаудира.
Goran
Konkurencija je neophodna, ali otvaranje ekonomije mora biti postupno i pažljivo planirano. Opasno je i kada se sa otvaranjem zakasni. Bezuslovno insistiranje na konkurenciji i slobodnom tržištu samo je deo neoliberalnog arsenala kojim se želi sačuvati dominacija razvijenih država.
W
Nesporno je da su svi najpoznatiji razvojni modeli u pravilu počivali na istoj matrici. Države su pravile višegodišnje planove razvoja, davale su podršku strateškim industrijama kroz žestoku carinsku zaštitu i kroz razvijen i moćan sistem fiskalnih i monetarnih podsticaja. Ovakvi podsticaji su naravno negacija slobodne konkurencije i manifestacija snažnog državnog dirižizma. Dakle, ni jedan poznati razvojni model (Hong Kong izostavljam kao nereprezentativan) nije počivao na premisama za koje se zalažu neoliberali. U kasnijim fazama, kada ekonomije ulaze u razvijenu fazu, privrede se postupno liberalizuju i to nije sporno. Ukratko, najuspešniji razvojni modeli 20. veka počivaju na istoj osnovi na kojoj su se razvijale najuspešnije zapadne zemlje 100 ili 200 godina ranije.
Tomislav Milošević
Svako okružeje je dominantno nad posmatranim sistemom, pa takav je slučaj i sa našom privredom. Nemožemo da funkcionišemo nezavisno od okruženja i nije ovde problem u društvenom sistemu koji se zasniva na privatnom sektoru, već na katastrofalnom upravljanju procesom privatizacije. Bez jasno definisanih ciljeva, slabe pripreme, užasne organizacije, improvizovanog rukovođenja i netransparentne kontrole, moralo je za posledicu da imamo uništena preduzeća i sve implikacije koje iz toga proističu. I sve dok veoma složene i kompleksne poslove makro sistema izvršavaju neosposobljeni kadrovi, nemamo se čemu dobrom nadati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља