Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга”, има амбицију да поново постане власник некадашњег „Делта Максија”, који је сада у власништву белгијског „Делеза”, сазнаје „Политика”. Међутим, „Делез Србија” демантује да продаје овај трговински ланац.

Мишковић, према тврдњи нашег извора, наводно преговара о повратку у малопродају и преузимању „Максија” и „Темпа” по знатно нижој цени него што их је продао. Подсећања ради, у марту 2011. године, Мишковић је тадашњи „Делта Макси” продао белгијском „Делезу” по цени од 932,5 милиона евра, а сада би да га купи за 200 до 300 милиона евра.

У „Делезу Србија”, међутим, то одлучно демантују. Тврде да су наведене претпоставке „у потпуности нетачне”.

Истина је да „Делез” на глобалном нивоу продаје велики број трговинских објеката и могуће да је Мишковић у томе видео своју пословну шансу. Зашто је то тако одговор треба тражити у спајању ове белгијске компаније са холандским „Ахолдом” које је договорено још у јуну прошле године. Како је тада објављено, концентрацијом, која би требало да се заврши у току 2016, биће створен ланац са више од 6.500 малопродајних објеката широм света. Међутим, управо та величина представља проблем за антимонополске комисије у Европи и Америци. Али не и у Србији.

Како би се испоштовали прописи о заштити конкуренције, „Делез” ће у Европи морати да прода неке објекте. То је недавно објавио и Ројтерс (22. фебруар), цитирајући менаџмент „Ахолда” и „Делеза” и истичући како морају да испоштују правила антимонополске комисије. Ројтерс, међутим, не наводи колико објеката ће бити продато. Са друге стране, амерички медији објавили су списак чак 83 објекта који ће прећи у руке нових власника.

Међутим, у „Делезу Србија” наводе да то са нашом земљом нема никакве везе.

– Компаније „Делез” и „Ахолд” прошле године су објавиле намере о спајању, након чега је уследио процес добијања одобрења за овај поступак у свим државама у којима компаније послују. Како у Србији послује само „Делез” и самим спајањем нема промена на тржишту, већ су добијена одобрења од надлежних државних институција. У земљама у којима постоје оба ланца постоји могућност да се због спајања извесни број радњи прода. За тржиште Америке чекају се препоруке Федералне антимонополске комисије због спречавања концентрације – кажу у „Делезу Србија” за „Политику”.

Иначе, када је објављено спајање две компаније, „Вол стрит џурнал” писао је да се овом концентрацијом ствара један од највећих трговинских ланаца у Америци. Без обзира на то што су обе компаније европске, чак 60 одсто своје продаје остварују на америчком тржишту. Да би добили дозволу Федералне антимонополске комисије, „Делез” и „Ахолд” морају да продају чак 83 објекта у Америци. Специјализовани портал „Супермаркет“ објавио је комплетан списак радњи које су у Америци понуђене на продају.

Након спајања ова два европска трговинска ланца, холандски „Ахолд” имаће 61 одсто власништва у новоформираној компанији, а белгијски „Делез” преосталих 39 одсто. Осим у Србији, „Делез” има супермаркете у Белгији, Луксембургу, Румунији и Грчкој, а у САД поседује продавнице Ханафорд и Фуд лајон.

Без обзира на то што у „Делезу Србија” тврде да не одлазе са овог тржишта, њихови финансијски извештаји показују да им у нашој земљи нису одмах процветале руже. Како показују подаци Агенције за привредне регистре, компанија „Делта Макси” је 2010. године (пре продаје) била у плусу од 18 милиона евра. Већ следеће године, након преузимања, била је у минусу од 80 милиона евра. Касније су пословање вратили у позитивну зону, али су и продали добар део некадашњег Мишковићевог бизниса. Од 2011. до данас продали су малопродајне објекте у Албанији, Црној Гори и Бугарској.