среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:00

Све заблуде читања

Књига Драгана Бошковића бави се каноном у српској књижевности, егзилом и геополитичким идентитетом, Византијом
Аутор: М. В.среда, 30.03.2016. у 20:05

У едицији „Знак” издавачке куће „Службени гласник” објављена је књига Драгана Бошковића „Заблуде читања”, једно од најпровокативнијих и најоригиналнијих дела, не само у новијој књижевно-теоријској продукцији, већ и последњих година, како су оценили Гојко Тешић и Александар Јерков. У оквиру књижевног поднева у „Гласниковој” књижари – галерији у Београду, како је приметио Гојко Тешић, дошло је до срећног споја књижевности и историје уметности, и због тога што су овом сусрету присуствовали професори Робет Ходел, слависта из Хамбурга, и историчар уметности Јерко Денегри.

Различитим темама бави се Бошковић у овој књизи: каноном у српској књижевности, егзилом и геополитичким идентитетом, Византијом (овај текст посветио је непрежаљеној Мирјани Детелић), лечењу литературом, о књижевности и браку, о Кишу, Пекићу и Црњанском.

– У свет књижевности Драган Бошковић ушао је с поезијом, а као професор, и сада као проректор, од Универзитета у Крагујевцу направио је најузбудљивији универзитетски центар. Покренуо је научни часопис, организује научне скупове, после којих се објављују зборници, окупља научнике из бивше Југославије показујући да је дијалог могућ изван југоносталгије или трауматичних тема. Подједнаку пажњу посвећује интелектуалцима најразличитијих провенијенција, и при томе задржава рокерску ноншалантност, рекао је професор Гојко Тешић.

По речима Александра Јеркова, наслов књиге „Заблуде читања” не треба схватити колоквијално, већ као аутоироничну поруку, као покушај да се увек оде још корак иза метафоричког и критичког израза. Јерков је посебно истакао методолошку промишљеност и дубину, истинску запитаност аутора пред тим шта за нас значи наслеђе векова, указао је и на општост проблематике Бошковићевих текстова, а уједно и на њихову личну црту.

– Киш је мене изабрао као „свога”, свака нова књига за мене је била потреба да додам још нешто о њему, још неку нијансу, уопште да се отворим још више унутар теоријских модела, а да задржим одговорност према традицији. Свако позитивно читање по цену је негативног читања, објаснио је Драган Бошковић.


Коментари2
d991e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. З.
ЗАБЛУДЕ (И) ПИСАЊА. Не постоје само заблуде читања. Постоје данас, посебно међу Србима и ЗАБЛУДЕ ПИСАЊА туђим писмом. Оно што није трајно успело разним окупаторима Срба и Србије вековима успело је самим Србима, тј. њиховим лингвистима да, преко уникатног решења питања писма (алтернативна писма) институционализују раније насилно и окупацијско замењивање српске азбуке, зашето у Србији под окупацијом у Првом светском рату (1916-1918) институционализују преко увођења туђег писма најпре као алтернативног и "равноправног", па онда преко практичне фаворизације туђе латинице у пракси, у свакодневом животу. Дакле, оно што трајно није успело у окупацијама Срба, успева после Новосадског договора (1954) преко нормирања језика Срба на два писма и тако, практично, српске институције данас довршавају оно што трајно није успело окупаторима Срба и Србије. Оно што окупатор није успевао, успевају данас наши плаћени лингвисти преко нормирања занмењивања српске азбуке алтернативним, хрватским описнмом.
Д. Збиљић
Зашто је српска књига на српском језику "Заблуде читања" објављена у Службеном гласнику хрцватским писмом? Пробме данашње ћирилице у Србији и свуда међу Србима има извор у српским језичким институцијама које су, једине изван сцвета, нормирале за језик Срба два алтернативна писма: српску азбуку и хрватску абецеду. Раширена заблуда о хрватској абецеди као "нашем писму" и даље се негује у српским језичким институцијама које су плаћене за нормативна решења језика и писма Срба. А те институције која плаћај српскји народ настављају и данас конмунистички налог о "постепеној замени српске ћирилице хрватском латиницом". Због настављања институционалног неговања "богатства двоазбучја" данас су Срби доведени до самоуништавања свога савршеног писма и инстритуционално се подстиче довршавање латиничења Срба, што је миленијусмка намера српских непријатеља. Насиље над ћирилицом из Хрватске је пренето у српске језичке институције које нормативно подстичу данас довршавање преласка Срба на туђе писмо.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља