петак, 20.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47
ПОГЛЕДИ

Колико су Руси ауторитарни

Статистички гледано, ни 1990. ни 2015. године није нађен емпиријски доказ за тврдњу о томе да међу Русима преовлађују ауторитарна и недемократска уверења – често је такве ставове подржавала већина Американаца
Аутор: четвртак, 31.03.2016. у 08:15

Није овде реч о томе јесу ли Руси ауторитарни – знамо да јесу. Многи ће рећи – шта је ту лоше? Ништа, ако волите ауторитарност, али није овде о томе реч.

Реч је овде о следећем: када Руса и Американца ставиш пред исту практичну дилему, колико ће се њихови одговори разликовати? Ко ће тада испасти већи недемократа, ауторитарац, или противник слободног тржишта?

Такво истраживање су већ два пута (1990. и 2015. године) спровела двојица економиста, Американац и Рус. Амерички део овог двојца чинио је Роберт Шилер, који је у периоду између ових истраживања постао нобеловац, док је руско место у двојцу заузео Максим Бојко, који је напустио Москву негде у време доласка Путина на власт и недавно постао професор на Харварду.

Шта је био циљ овог истраживања? Кажу, све је почело деведесетих година на једној конференцији у Москви, где су домаћини тврдили да ће Руси тешко прихватити реформе и слободно тржиште, јер је за њих то био (и остао) појам неправде и лоповлука. На то је будући нобеловац рекао – па и у Америци има много света који то исто говори. Хајде да упоредимо одговоре!

Речено – учињено. Направили су упитник, мудро се држећи изреке „Не питај људе шта мисле, него гледај шта раде”. Питања су, у ствари, тражила од испитаника да одговоре шта би урадили у конкретној ситуацији, или како би ту ситуацију оценили.

Ево примера. „У време празника цене цвећа често порасту. Је ли то праведно? Није, одговорило је 66 одсто Руса и 68 одсто Американаца, што је статистички занемарљива разлика. Али је занимљиво да је на слично питање које гласи: „Када једна локација постане привлачнија због тога што је изграђена нова железничка пруга, власници оближњих објеката често подижу њихову цену. Је ли то праведно?” – одговор је и код Руса и код Американаца био другачији него кад су их питали о цвећу. Сада је већина (57 одсто Руса и 61 одсто Американаца) оценила да је праведно да куће поскупе. Па се онда, ти, читаоче, питај, зашто су цвећари неправедни, а кућевласници праведни када раде исту ствар, када подижу цене зато што расте тражња?

Када су их питали: „Јесте ли чули за теорију која каже да је неједнакост нужно зло, које се не може искоренити јер би, када би држава изједначила дохотке сви постали сиромашни – пошто више нико не би имао подстицај да вредно ради?”, 55 одсто Американаца је одговорило: „никад чуо”, док је необавештених у Русији било знатно мање (23 одсто). А о томе да ли се слажу са овим ставом, да једнакост води сиромаштву, не слажу се ни једни ни други, у сличном проценту (око 60 одсто).

Ни на питање: „Ако светска цена кафе изненада порасте за тридесетак одсто, шта мислите, шта је узрок: велика суша, шпекуланти или нешто треће?”, није уследио очекивани одговор. Американци би већином (51 одсто) оптужили шпекуланте, а Руси – сушу (51 одсто).

Недемократска уверења заступа мањина, како у Русији тако и у Америци. Тек три одсто Руса и девет одсто Американаца мисли да људи не треба слободно да изражавају своја уверења, каква год да су, или да закони не треба да штите то њихово право. И када је реч о слободи медија, недемократска уверења су свуда у мањини, али су у недемократичности опет предњачили Американци.

Највећа разлика (41 проценти поен) откривена је када су питали: „Је ли боље живети у држави са чврстим поретком или је боље дозволити људима слободу, која може да доведе до деструкције самог друштва?” Американци би већином (65 одсто) изабрали слободу, а Руси би већином (76 одсто) били против такве слободе.

Статистички гледано, у највећем броју одговора није било значајних разлика, дакле, ни 1990. ни 2015. године није нађен емпиријски доказ за тврдњу о томе да међу Русима преовлађују ауторитарна и недемократска уверења – често је такве ставове подржавала већина Американаца.

Добро, откуд онда Американцима доходак од педесет пет хиљада, а Русима само осам хиљада долара по становнику? Ако разлика не потиче из ауторитарности руске душе, преостаје друга битна разлика: политички систем. Али, тај систем су Руси изабрали на слободним изборима, и сад није јасно: ако нису ауторитарни, зашто осамдесет одсто Руса подржава Путина и његов ауторитарни режим?

То је барем јасно. Кад владар растури све институције, најмање пропада онај поданик који буде у његовој близини. Сваки корак ближе – чиста ћар. И не знам зашто ми баш сад паде на памет Милан Кркобабић, председник партије пензионера, и његова одлука да његова партија и он лично подрже смањење пензија.

Сви смо ми Кркобабићи, хтедох да кажем. Разликују се само институције.

Професорка Економског факултета Универзитета у Београду


Коментари95
f29f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Васић
Приватни сукоби и наука неиду заједно. Нарочито ако је наука у питању. Сви знамо да је у Совјетском Савезу владао користољубиви режим. У то време и захваљујући Великом рату стандард живота се у Америци подигао. Данашња Русија не само по броју становника него и због непријатељства од НАТО држава и притисака од Источних није у могућности да подигне стандард тако брзо.Зна и професорка да је прогрес у Краљевини Југославији био већи од тзв'' социјалистичких '' творевина.
Zoran
Svi vi volite da gledate sport, rukomet, fudbal, kosarka,... Ja ne volim toliko da gledam, tj ne gledam, ali volim tako po neki sport. Da li sudija u rukometu zna da igra rukomet? Ne zna. Ali on zna sta je posteno i korektno i tu je da sudi. Znaci sudije u sportovima skoro uvek ne znaju da igraju taj sport, ali znaju odlicno da sude(kako koji sudija). I kada se kaze da je neki sudija POSEBNO dobar? Kada se NE VIDI na terenu._________To vam je drzava. Ona pojma nema da vodi skolstvo, sudtsvo, fabriku....ali je ona tu da SUDI. Ako se jos NE PRIMECUJE u tim utakmicama, drzaava je ODLICNA.
Vrabac ili golub
Autorka je u pravu bar u jednoj stvari, a to je da ćemo svi biti jednom penzioneri i razmišljati kao Krkobabići : Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.
Sreja od Rudnika
Negde sam procitao da nije demokratski generalizovati a kad ono. Dakle: neko pomenu kontekst, drugi geopolitiku, a ja I I jedno I drugo plus istorijske okolnosti zadnjih 100 godina, da kazemo...
banker
u čemu se razlikuje sistem u današnjoj SAD i u današnjoj Rusiji? Naglašavam današnjim neoliberalnim, u kojima 99% kapitala ima 1%, ne pokojnim liberalnom (u SAD gde je porez na dohodak od preko milion dolara bio 70%) i komunističkom. Bar jedan konkretan detalj molim.
Nije - nego
Lobiranje, ili legalna korupcija i svako pistolj za pasom, negdje i vidno i opet nema reda u toj vasoj Americi.
Препоручујем 2
@Zoran
Razlika izmedju Rusije i SAD je u vremenu.Rusija je do pre trideset godina bila komunisticka drzava.Samo u XX veku je dva puta propala i jos uvek je sila.U Ameriku su ljudi isli i kada tamo nije bilo niceg, osim Indijanaca, a onda vise nije bilo ni njih.Isli su i u Afriku, jedva isterase Belgijance, tek 1960-e, Francuze iz Alzira 1962.Tako da ne razumem taj, sada vec klasicni "argument", o tome gde biste radije isli, pa to onda, valjda, treba nesto da znaci za drzavnu politiku.
Препоручујем 3
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља