субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Бора је волео да вири кроз кључаоницу

Велики писац је умео да се сакрије у орману или испод кревета, да се прерушен, или као дете, умеша међу жене, у то у њиховим интимним тренуцима, кад се чешљају, умивају, пресвлаче, каже Милисав Савић, добитник награде „Борисав Станковић”
Аутор: Зоран Радисављевићсреда, 30.03.2016. у 20:50
Са свечаног уручења награде „Борисав Станковић” (Фото Ненад Дејковић)

Врање – Уручењем награде „Борисав Станковић” Милисаву Савићу за роман „La sans pareille” (издавач: „Агора” из Зрењанина), у Врању је завршена педесета, јубиларна, књижевна манифестација „Борина недеља”. О награђеном писцу говорили су Горан Максимовић и Ненад Шапоња. У јубиларној години повеља „Борисав Станковић” уручена је проф. Александру Јовановићу за изузетан допринос српској књижевности и неговање вредности дела Борисава Станковића, а специјално признање – „Борин печат” уручен је владици Пахомију.

La sans pareille – тако су звали Симонету Веспучи, у значењу: неупоредива, без премца, најлепша. Наслов романа алудира на главну причу, необичну, несвакидашњу, сомнабулну. Па, донекле, и на главну јунакињу, неупоредиву као лепотицу, већ по својој стварној или измишљеној биографији.

Главни јунак романа, подсећа Ненад Шапоња, млади сликар Хасан, избеглица из Београда, који попут Казанове „у свакој жени види једну, а у једној све”, у Фиренци, почетком деведесетих прошлог века, доживљава судбинску љубав, а већ крајем деведесетих, принудно мобилисан, нестаје током рата на Косову, под будним оком трговаца органима.

Попут неког данашњег српског „Декамерона”, виђеног кроз приче, снове, писма, есеје, коментаре, фусноте и друге белешке – уоквирене бројем десет, Савићев роман је исписан у различитим приповедачким регистрима, као слагалица фикције и факата, литерарног доживљаја и историјског мапирања привида света, као дубинска прича о нашем, управо минулом времену.

У свом слову, Милисав Савић је, између осталог, рекао: „Кад се помене Врање, та варош на југу Србије, одмах се помисли и на њега – Бору. Чак се варош и незванично назива по њему – Борино Врање.

Али то Борино Врање нису варошке улице, пијаце, тргови, већ Врање унутар старих, газдинских кућа, Врање сакривено од обичног света високим дворишним зидовима. Јавно Врање не занима Бору Станковићу, већ оно приватно, породично, лично. Не занима га бучни говор чаршије већ шапат који се одвија у породичним одајама.

Бора је писац који воли да вири кроз кључаоницу, да се сакрије у орману, или испод кревета, да се прерушен, или као дете, умеша међу жене, у то у њиховим интимним тренуцима, кад се чешљају, умивају, пресвлаче.

Борини јунаци, подједнако и жене и мушкарци, у перманентном су сукобу између нагона и емоција, с једне, и друштвених конвенција, с друге стране. Љубав, права љубав обично остаје неостварена или закопана у дубини бића. Борини јунаци умиру, као газда Младен, „рањави и жељни”.

Они су богаљи те пригушене, спутане љубави. Истинске емоције и страсти у људском бићу буди природа, пре свега топла ноћ са месечином, или заносна врањанска песма, што доводи до лудила у крви. Већина Бориних јунака је на ивици инцеста или чини инцест, јер је, будући да остаје унутар породице, мањи преступ од оних других, јавних”.

Педесета „Борина недеља”, истиче Мирослав Цера Михаиловић, главни и одговорни уредник Књижевне заједнице „Борисав Станковић”, одржана је у години у којој обележавамо још два јубилеја: сто четрдесет година од рођења Борисава Станковића и четврт века од првог уручења награде назване његовим именом.

За пола века непрекидног трајања, „Борина недеља” је врањској и српској, нешто раније и југословенској културној сцени, понудила више од шесто програма, не само књижевног садржаја. Дужна пажња посвећивана је и најистакнутијим позоришним ансамблима, балету, драмским, ликовним и музичким уметницима.

Гости Врања били су најистакнутији представници националних књижевности свих земаља бивше Југославије, а своје стваралаштво представили су и многи знаменити инострани писци.

Накупило се, дакле, такво богатство које ће засигурно остати у памћењу, не само активних учесника тих програма, или оних који су имали ту привилегију да својим присуством о њима сведоче, већ се са сигурношћу може рећи да је реч о таквој врсти богатства које је већ заузело високо место, како у националном памћењу тако и у нашој културној историји.

Нема значајнијег имена српске књижевне сцене, додаје Михаиловић, које је мимоишло ову светковину писане речи и чије стваралаштво није представљено у оквиру програма „Борине недеље”: Од Андрића, Меше и Десанке, до ове године присутних Раше Попова, Васе Павковића, Јована Делића, Данице Андрејевић, Александра Јовановића, Ивана Негришорца, Михајла Пантића...

У програмима су учествовали и Горан Петровић, Владан Матијевић, па све до оних најмлађих: Ана Ристовић, Јана Растегорац... Наравно да све то није могло проћи без тумачења еминентних критичара и теоретичара књижевности, попут Димитрија Вученова, Николе Милошевића, Петра Џаџића, Новице Петковића, Љубише Јеремића, Радивоја Микића, Марка Недића, Александра Јовановића, Мила Ломпара, Горана Максимовића…

Овогодишњу „Борину недељу”, која је почела 23. марта, отворио је у галерији Народног музеја у Врању, Никола Маловић, прошлогодишњи добитник награде „Борислав Станковић”.


Коментари0
7f2f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља