среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 01.04.2016. у 22:05 Александар Микавица

Странци највише купују српски софтвер и кукуруз

Уместо новог модела, „Фијат” за извоз припрема редизајнирану верзију модела „500-Л”, сазнаје „Политика”
Годишње извеземо кукуруз у вредности 330,6 милиона евра (Фото Ројтерс)

Спољна трговина Србије у последњих пет година исписује лепше стране њене економије. Према подацима званичне статистике, после драстичног пада у 2009. години, вредност спољнотрговинске размене стално расте, а посебно радује што извоз брже расте од увоза. Покривеност увоза извозом у 2015. достигла је рекордних 73,4 одсто, а у фебруару ове године чак 78,3 одсто.

Смањењу спољнотрговинског дефицита последњих година више доприносе извозници компјутерских услуга (софтвера), кукуруза, смрзнутог воћа и аутомобилских гума, него наших првих десет највећих извозника.

– Садашњи дефицит у трговини са светом најнижи је у последњих десет година, али је и даље изнад одрживог нивоа – упозорава Милојко Арсић, уредник „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке.

Повећање извоза и смањење раскорака између вредности извоза и увоза, објашњава Арсић, резултат је побољшања конкурентности привреде, као и побољшања односа размене, али и пада домаће тражње. Он ипак упозорава да је садашње побољшање односа размене привремено. Добици по основу пада цена енергије делимично су поништени падом цена финалних производа и губицима у извозу челика и бакра – указује Арсић. – Неизвесно је колико ће смедеревска железара и „Бор” извозити уз губитке.

Иако се у многим стварима не слажу, српски економисти су једнодушни у ставу да, уз инвестиције, понајпре извоз може бити носилац одрживог економског раста у наредним годинама.

– Србија има могућности да повећа извоз, јер њен укупан извоз чини око 45 одсто БДП, док у сличним земљама износи 70 до 80 одсто вредности свега створеног – каже Арсић.

– Држава треба мерама економске политике да усмерава привреднике ка извозу, а благи пад вредности динара крајем претходне и почетком ове године позитивно ће утицати на његов раст извоза и успоравање увоза.

Арсић сматра да слабљење домаће валуте привлачи инвестиције у сектор размењивих добара, чиме се повећава извоз, а и актуелна фискална консолидација усмерава предузећа да извозе.

Неке Арсићеве колеге се не слажу да би обарањем вредности динара, макар и благим, требало подстицати извоз.

– Слабљење динара би изазвало убрзање извоза на кратак рок и његово успоравање на средњи рок – сматра уредник месечника „Макроекономске анализе и трендови” Економског института.

„Фијат Крајслер аутомобили Србија” (ФЦА) је од 2013. наш највећи извозник, што је добро, али је још боље да се јављају нови извозници.

Вредност извоза 15 највећих извозника у Србији у прва два месеца 2016. износила је 576 милиона евра, саопштило је Министарство финансија. Од те суме ФЦА је у прва два месеца извезао 206,9 милиона евра, у фебруару 116,3 милиона. Иначе, ова заједничка компанија наше државе (33 одсто капитала) и италијанског гиганта (67 одсто), која је у другој половини 2012. почела са серијском производњом „великог фиће”, рекордне 2013. на страна тржишта продала је „500-Л” за 1,53 милијарде евра, 2014. за 1,36 милијарди, а у 2015. је извезено за 1,18 милијарди евра.

С падом вредности извоза, опадала је и производња у Крагујевцу. Због тога Стојан Стаменковић употно понавља да би „Фијат” требало да почне са производњом и другог модела. Али, према сазнању „Политике”, уместо новог модела, менаџмент компаније припрема редизајнирану верзију „500-Л”.

Листа 15 највећих српских извозника се ретко мења, зато је многе изненадило што се у овој фебруарској на 15. месту нашла „МК група”, претежни извозник шећера.

Обично се мисли да наши највећи извозници остварују и највећи суфицит у трговању са светом. Нажалост – није тако. Према подацима Републичког завода за статистику, нето девизни прилив првих десет у периоду јануар – октобар 2015. износио је само 26,6 милиона евра. На првом месту по висини нето девизног прилива је извоз компјутерских услуга који се процењује на око 500 милиона евра, тако да је премашио 14 одсто укупног прошлогодишњег извоза земље.

– Само два производа у Србији у 2015. имају бољи нето извозни резултат, од извоза компјутерских услуга – нагласио је Стојан Стаменковић, представљајући недавно последњи број МАТ-а. – На првом месту је кукуруз са 330,6 милиона евра, од укупно извезених 342,9 милиона. Следи смрзнуто воће са 318,2 милиона евра нето извоза, од укупно извезених 340,8 милиона. На трећем месту су пнеуматици и нови аутомобили са мањим нето извозним ефектом између 180 и 200 милиона евра.

Коментари6
96957
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

У бизнису смо до гуше
Странци највише купују српски софтвер и кукуруз, а продају нам хардвер и мекиње.
kalimero st.
Za softver pozdravljam! Sta se skriva u zrnu kukuruza?Slucajno sam od radnika silosa a on od vozaca slepera cuo istinu ili, naime pitao ih je kada u Italiji istovare kukuruz sta utovare, kukuruz odgovore? Cudenje je logicno jer kazu da utovare smece kukuruzno koje posle toga kroz mleko sa aflatoksinom piju srpska deca? Ima li kraja ako je ovo istina,prevarama srpskih vlada i politikana kao i kvazi biznismena,ko je ko u Srbiji i ko sta kontrolise, vlada? Da li je narod kako rece Dr FT "stoka sitnog zuba" ukupno sirom sveta???
mp
2013e na pr. Srbija je trosila oko cetiri milijarde vise nego sto je proizvodila. Dve milijarde evra je bio deficit u drzavnom budzetu, a dve milijarde evra je bio deficit u razmeni sa svetom. Posledice su bile jasne, pad standarda, smanjenje potrosnje stanovnistva, smanjenje plata i penzija; Dve godine kasnije zaduzenost Srbije i dalje raste, nema boljitka u standardu stanovnistva i ne moze ga biti zbog toga sto niz mehanizama u drzavi ne funkcionise. Softveri i nesto malo "visoke tehnologije" su nedovoljni zamajac, problem je sto je veci deo industrije rasprodat stranim firmama, a zaposleni su samo jeftina radna snaga. Srbija mora da poveca izvoz od poljoprivrede za najmanje dve milijarde evra, sadasnji prihodi od poljoprivrede su nedovoljni. Koje su to industrije koje mogu relativno brzo da povecaju izvoz? I kako ide sa kupovinom domace robe? Kupovina strane robe samo dalje produbljuje deficite placanja i povecava zavisnost. Srbija i dalje nema program za razvoj vec samo luta.
Tajvanska kanasta
Ekonomisti nisu jednodušni u stavu da ponajviše izvoz može biti nosilac rasta u budućem peiodu,nisu malobrojni ni oni koji smatraju da ekonomija koja je izgubila konkurentnost u sopetvenoj zemlji mora vraćati konkurentnost smanjujući uvoz a ne povećavajući izvoz(da biste mogli da trčite prvo morate naučiti da hodate).Kada bi to vlada priznla nametnulo bi se pitanje kako je do toga došlo,i šta treba da se radi,a oni od tih pitanja beže kao ....... od luka.
Ivan Vujisic
Izvoz softverskih usluga može narasti dvostruko ako bismo kao Rumunija ukinuli porez na plate kompjuterskih delatnika. Mislite o tome ...
Milan ilic
Mislim da na drugi nacin treba pomoci softverskoj industriji. Bilo bi puno izbegavanja poreza na pvaj nacin,

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља