уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36
ПОГЛЕДИ

Дилетантска дружина

Дилетантизам неминовно води у деградацију, пропаст професије. А затим почиње да се ланчано руши и све остало
Аутор: Горан Марковићсубота, 02.04.2016. у 08:15

Оно што се већ може са приличном сигурношћу тврдити, а види се, што се каже, и голим оком, јесте чињеница да живимо у држави којом руководе дилетанти сваке врсте. Од оних најбезазленијих, као што су новопостављени управници културних установа, па до оних од којих нам зависи живот. Свуда око нас су нестручни, нешколовани, неискусни, незаинтересовани и сви су они на положај дошли партијском припадношћу или, што је још горе, приватним односом са људима из власти.

Али појам дилетантизам (итал. dilettare, љубав према уметностима или вештинама, бављење нечим из љубави, а не по позиву, професионално) није одувек имао пежоративни, поспрдни призвук. Узмимо за пример историју позоришне уметности на нашем тлу. Почеци позоришта у Срба везују се за групе дилетаната, људи нестручних и неквалификованих за позоришне послове, који су, међутим, својом љубављу за театар и великим ентузијазмом неукој публици приближили чаролију позоришта.

Прва јужнословенска професионална позоришна дружина настала је 1838. у Новом Саду. Било је то Летеће дилетантско позориште (Сербско дилетант-содружество). Извођачи прве представе „Инкле и Јаринка”, комада Јоакима Вујића, који је поставио сам аутор, били су ђаци новосадске гимназије и одрасли аматери. Да је публика добро примала глумце Летећег дилетантског позоришта, показује пример гостовања у Земуну, где су играли „Милоша Обилића” Јована Ст. Поповића. Када су Милоша, после сцене у којој убија Мурата, опколили Турци – на сцену је утрчао познати адвокат Манић и, занет представом, узвикнуо: „Удри, Милошу, где год кога ухватиш и дохватиш!”

Године 1841, 7. новембра у Београду, у Позоришту на Ђумруку одржана је прва представа са дилетантима – „Краљевић Марко и Арапин”. Позориште је организовао српски редитељ, сценограф, глумац, писац и просветни радник Атанасије Николић. Први глумци су били аматери – ученици Лицеја. Тада је штампан први позоришни плакат код нас и расписан први књижевно-драмски конкурс за дела „по народном карактеру и обичајима устројеним”. Позориште се одржало само годину дана.

Широм Србије, и у осталим јужнословенским крајевима, почеле су да ничу дилетантске трупе. Тако је Јован Ђорђевић, писац текста за химну „Боже правде”, са групом младих људи 1850. године покренуо дилетантско позориште из кога је, на његову иницијативу, настало Српско народно позориште, у коме је од јула 1861. он био и потпредседник Позоришног одбора, управитељ, драматург и писац патриотске драме „Маркова сабља” (1872).

У Вршцу је године 1844, такође, основано Српско дилетантско позоришно друштво, а прво дилетантско позориште града Параћина основала је група заљубљеника окупљена око Десимира Милојковића, разводника са треће галерије Народног позоришта у Београду, учесника војничког позоришта у Бизерти и власника фабрике бомбона у Параћину. И тако редом…

Испоставило се, међутим, да љубав према театру није довољна. Публика је почела да препознаје мањкавости аматерског приступа позоришту, па је млади Бранислав Нушић, који је 1873. приликом гостовања Димићеве путујуће трупе у Смедереву први пут видео позоришну представу, закључио: „Једно позориште требало би да има: старијег глумца који би био и управник, редитеља, глумца – љубавника, глумца – комичара, глумца – певача, два млада глумца, два почетника, глумицу – драмску, глумицу – певачицу, глумицу – љубавницу (млађу), две млађе глумице (обичне), две почетнице, капелника, суфлера и сталног момка.” Корист од овога би била што би се „у Србији укинуо глумачки пролетаријат, који с дана на дан, и по бројности својој и по покварености, постаје све опаснији елеменат по друштво”.

Као што се може приметити, млади Нушић је брзо схватио како дилетантизам, када узме маха, постаје сопствена супротност. Да се разни љубитељи или они који сами себе (без икаквог доказа) сматрају довољно способним не могу бавити озбиљним послом. За разлику од дилетаната, професионалцима позив представља животно опредељење, а не успутну станицу, хоби или разбибригу. Чињеница да су за свој посао плаћени обавезује их на озбиљан рад и стално усавршавање. Али оно што је најбитније, они познају институцију одговорности. Није потребно да иx неко надгледа, сами себи су најстрожи критичари.

На другој страни, дилетантизам неминовно води у деградацију, пропаст професије. А затим почиње да се ланчано руши и све остало, као кућа од карата. Али то ћу препустити вашој машти…

Редитељ


Коментари24
ea604
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранко Лаковић
„Свуда око нас су нестручни, нешколовани, неискусни, незаинтересовани ” Све је то тачно. Међутим, у култури постоји исто толико опасан феномен, у Србији нарочито присутан међу позоришним и филмским редитељима, а то је да стручни, школовани, и те како искусни, и веома заинтересовани раде свој посао стопроцентно ради испуњења одређених политичких и финансијских циљева. Тај се прљави посао може обављати и од стране особе с одређеном дозом талента (што горња листа не укључује неминовно), а да ипак наноси народу огромну штету – психолошки и конкретно.
Слободан Копривица
Занимљиво је да ћете ретко наићи на стање где се дилетант бави пословима високог ризика. Тако ће лош лекар тешко да уђе у хируршку салу, али су велике шансе да буде директор клинике. Инжењер са купљеном дипломом, уместо да пројектује мост, највероватније ће бити директор грађевинског предузећа или института. Једноставно, дилетанти су свесни да до одговорности евентуално долази само уколико неко умре или ако се нешто сруши. Е, да не би било мртвих и да се зграде не би масовно рушиле, за то постоје људи од струке, који за мале паре служе полусвету. То су они којима "није потребно да из неко надгледа, сами себи су најстрожи критичари"... Међутим, они којима је потребно надгледање као у Забели су задњих 20-так година елита, али нажалост нема ко да их надгледа. Господине Марковићу, морамо признати да су лоши ђаци, са израженим хајдучким склоностима, победили и да је тачка без повратка давно пређена.
Zorka Papadopolos
To je svuda u svetu tako. Direktori su menadzeri. Dobar strucnjak u svom poslu ne mora da ima menadzerske sposobnosti. On moze dobro da vodi svog neposrednog saradnika, ali ne i celo preduzece. On mozda i zna kako treba, ali ne ume da naredi. Nama u drzavnim preduzecima fali kontrola, fali nam spremnost da sa posla izbacimo nekog ko ne ume da radi, fali nam bilo kakva stabilna organizacija. Fali nam i hrabrost za pionirske poduhvate, jer nije lako kretati se u rdjavo organizovanom sistemu. Nismo uvezbani ni iskusni, ubile nas decenije socijalizma koje su kresale privatnu inicijativu. Nas prevrat nisu izvrsile neke unutrasnje snage koje bi znale sta i kako hoce da promene u drustvu, promene su dosle spolja, mi smo stavljeni nespremni pred svrsen cin.
Препоручујем 4
Sinisa
Prijatan tekst, gospodski, osvezava i daje snagu. Sve je jasno, nisu potrebne jake reci i upiranje prstom.
Nikola Nesic
Bez upotrebe maste, recimo ova druzina bi bila; predsednik opstine u jednom gradicu otvara muzej vostanih figura, a Ministar kulture se bavi tenederima za zatvorene muzeje. Obojica pripadaju druzini koja vise lici na Bosova platna.
samo napred
Molimo autora da stisne petlju i jasno kaze na sta se odnosi ovaj nemusti tekst. Ako cilja na vlast, sto to ne kaze, sto se zaklanja iza glumista? Fale cojones, sto bi rekli braca Spanci.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља