недеља, 29.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:08

Коментари су слободни, ако се тако договоримо

Што важи за „Цензоловку”, не важи за „Политику” или „Вечерње новости” – могло би се закључити после седнице Комисије за жалбе Савета за штампу
Аутор: Вишња Аранђеловић - Јелена Попадићпетак, 01.04.2016. у 22:00
Седница савета за штампу одржана је у четвртак у Новом Саду (Фото Ј. Попадић)

Кога је више прославио брачна веза, Славишу или Бојану Лекић? Да ли је Филип Давид требало да се појави са капом приликом доделе књижевних награда у Народној библиотеци? Зашто крађа новинарских података није плагирање? Ово су само нека од питања која су највише узбудила чланове Комисије за жалбе Савета за штампу на последњој седници у Новом Саду, на којој је ово саморегулаторно тело разматрало кршење новинарског кодекса у 10 текстова објављених у штампи и на интернету. Двоструки аршини, недостатак јасних критеријума и позивање на новинарски кодекс само у изузетним ситуацијама, обележили су и овај скуп „чувара новинарског кодекса“.

Иако је Комисија одлучивала о могућим прекршајима кодекса у три коментара, само је новинарка „Времена, сарадница „Цензоловке” и функционерка НУНС-а Тамара Скроза проглашена невином. Веома хармонично чланови Савета закључили су да портал „Цензоловка” није прекршио кодекс објављујући текст – „Манипулације дневног листа ’Политика’”, чији је аутор Скроза. Необориви алиби било је њено новинарско право да изрази сопствени став и мишљење.

Све оно због чега је на прошлој седници осуђена „Политика” допуштено је порталу „Цензоловка” и Тамари Скрози. Тада је наша медијска кућа осуђена за кршење кодекса због објављивања текста „На ваше увреде могу да одговорим само бројкама” који је такође био коментар.

Али када смо се понадали да је Комисија заузела непоколебљив став да су новинарски коментари  слободни, дошло је до наглог преокрета када је одлучивано о коментарима објављеним у „Политици” и „Вечерњим новостима”.  Расправљајући о коментару нашег новинара Бојана Билбије на који се жалио Славиша Лекић,  чланови Савета нису могли да усагласе одлуку, иако се само један члан комисије изјаснио да је кодекс прекршен, док је седам било против, уз двоје уздржаних. Док Скроза ужива апсолутно право на слободно мишљење, Билбија мора да води рачуна о нечијим годинама и емотивном стању.  Вероватно охрабрен ранијим одлукама овог саморегулаторног тела, Лекић се после три месеца сетио да је реч о увредљивом штиву и да је крајње време да се пожали на писање „Политике”.

Наиме, Билбија је парафразирао део његовог интервјуа у којем Лекић тврди да скоро две деценије има 37 година. Иако су чланови Савета утврдили да је ту „будалаштину” Лекић ипак изговорио, дали су се у потрагу за могућим Билбијиним пропустима..
–  Коментар је што се мене тиче апсолутно слободан и док не иде у позив на линч свако има право да пише шта 'оће. Хтела сам да гласам да нема прекршаја кодекса, али онда сам дошла на крај одговора Билбије и видела да Лекића назива бившом првом дамом и тужибабом пошто је остарио. У најбољем случају ћу бити уздржана – казала је одговорна уредница „Курира” Марија Кордић.
Поред уреднице Курира уздржана је била и Тамара Скроза, која је ослобођена у претходном делу седнице, док је Стојан Марковић из Локал преса закључио да је Билбија изузетно духовит, али да ипак мора да га казни.

Потпуну амнезију у вези са новинарским правом на слободно мишљење чланови су доживели у случају глодура „Новости” Ратка Дмитровића. Сложно су га осудили (само је Владимир Радомировић из „Пиштаљке” био суздржан) због објављивања коментара „Више од нетрпљивости” у којем критикује писца Филипа Давида који се оградио од присуства председника Томислава Николића током доделе награде за најбољу књигу. Кажу да Дмитровић пропагира антисемитизам, али тако вешто да поједини чланови на прво читање нису могли да га препознају.  Али чланови овог саморегулаторног тела су, изгледа, боље од самог аутора знали шта је мислио. Дмитровићу су, ипак, у једном детаљу дали за право – Филип Давид у Народној библиотеци је требало да скине капу!

П.С. Овај текст је коментар.


Коментари18
4f76b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

E U
Do sada, kao redovni čitalac štampane i online "Politike" i mojih komentara nisam imao od strane redakcije i odgovornih urednika problema.Samo treba biti uljudan,kulturan i civilizovan,špa će administrator imati lakši posao,a ne kao onaj u novosadskom "Dnevniku",koji je "samocenzurisan".Što se tiče "Politike",koja je otvorena knjiga za sve,koji dobro misle i rade,o njima će pisati i omogućiće da svako ko šta ima pametno da kaže - objavi.
Стари Врачарац
Такве глупости као што су Савет за штампу и његова Комисија за жалбе треба под хитно укинути - оне служе само да се покуша завести једноумље и општа глупост а да се спрече они који говоре истину или имају своје мишљење. Зато, "Политико" издржи, ми верни читаоци смо уз тебе и твоје новинаре, а презиремо оне медиокритете и полтроне.
Neša (Glodur
"Usrećismo" se od "nezavisnosti", "samoregulatornosti", "demokratije" i raznih "sloboda" i "vrednosti". Čak i premijer konstatuje "da nam toliko dobro ide da ga je sramota da kaže". Alisa je bila u Zemlji čuda a mi smo u Zemlji kontravrednosti.
Djordje Petrovic
Sto se tice clanka Vise od netrpeljivosti, ne secam se autora, al se secam da je bio jedan demanti u novostima gde je autor replicirao na prozivanje jednog od korifeja `korektnosti` . U pitanju je bila cuvena mantra tipa - ako mi pravo ide u korist da kazem stagod, onda imam pravo, ako mi pravo ne ide u korist za ono sto govorim, da se pozovem (ili me u ovom slcaju drugi u moje ime pozovu) na moje manjisko (partikularno) pravo (ugrozene vrste) da je na neki nacin diskriminisano, osteceno, pa mi se opet moze da to kazem (ili ucinim) - sto je obicnim nemanjinskim neposebnim ljudima nedozvoljeno. Clanak je prica o demokratiji, slobodi govora i slobodi omalovazavanja koja to nije ako je iz usta sistemski (o)poseb(lje)nih.
milan lala
Ako je komantator kritican protiv vlasti a komentari ne predstavljaju krivicno delo i subjektivno su misljenje komentatora zasto se nemoze objaviti ? zar zato sto se ne dopadaju vlasti ili pojedincu? Moram priznati da je "politika" na web - side profesionalnija od "RTS", a da ne govorimo o "Blicu" koji nedozvoljva nikakve komentare koje su u suprotnosti sa politickim stavom vlasnika . Na Blic web -stranici komentari su cisto jednoumlje . Dosta dobro se komentarise na web-side Vecernje Novosti tamo moze covek da iznese svoje misljenje suprotno rezimskom a da ne bude obrisan. Sve sto nije kriminalno i krivicno treba objavljivati ,cak i sprdanje moze . Za ilustraciju u Svedskoj su starog bivseg umrlog a dobrog kralja Gustava Adolfa crtali kao "svinju gde pase travu" i to je objavljivano i komentarisano i nikom nista niti je kralj tuzakao novine niti je komentarisao ali su gradjani komentarisali , neki uz salu i smeh neki su protestovali ,e to je medijska sloboda.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља