среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 02.04.2016. у 21:05 Младен Кременовић

Да ли је Хаг политички суд за само један народ

У Републици Српској и даље верују да су хашке одлуке биле ветар у леђа политичким захтевима Сарајева
Радован Караџић у судници Хашког трибунала (Фото Ројтерс)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Креирање слике која ће погледом кроз историјску призму Србе обележити као највеће кривце за све што се дешавало од 1992. до 1995, али и краткорочна употреба хашких пресуда у дневнополитичке сврхе – као помоћ Сарајеву у развлашћивању Републике Српске – перцепција je која влада у РС кад је реч о досадашњем раду трибуналу у Хагу.

Што будемо више криви, мање ћемо имати права на властити политички став, реченица је којом би се делимично могло сажети како се у јавности Републике Српске доживљава рад трибунала, због чега не мањка оцена да се ради о политичком суду, како га квалификују све политичке партије у Српској, док је први човек РС Милорад Додик за суд у Хагу сликовито рекао и да је бешчастан.

Гледано на све оно што се на политичком терену у БиХ дешавало последњих двадесетак година, улога Хашког трибунала по многим виђењима у Српској може се довести у везу и са непрестаним захтевима за централизацију и пренос овлашћења са РС у Сарајево.

Саме пресуде и њихова политичка злоупотреба која контекст кривице са појединца шири на народ ишле су за тим да се наметањем највеће одговорности српском народу у БиХ за ратне страхоте умногоме ублажи политички отпор у Бањалуци, у време док су ницале нове институције у Сарајеву, а Српска постепено остала без око 70 овлашћења.

Будући да у Бањалуци не мањка претпоставки како хашки тужици раде у дослуху с Вашингтоном, неки су у томе склони препознати и тактику у реализацији обећања америчког дипломате Ричарда Холбрука датог наводно Алији Изетбеговићу у Дејтону 1995. да је битно само потписати Дејтонски споразум а да на Америци остаје да се Српска накнадно развласти.

Како другачије, питају се у РС, објаснити то што су пресуде суда у Хагу, основаног са мисијом да утаба пут помирењу, уместо у зближавање водиле искључиво у нове и све дубље поделе међу народима, што се најбоље може приметити и по уобичајеним реакцијама бошњачких интелектуалаца, а раније и политичара, који су пресуде дочекивали омиљеном констатацијом: „Дело је осуђено али пројекат наставља да живи.“

Тиме, сматрају у РС, велики део бошњачке јавности некад можда и подсвесно открива како помирење и суочавање са неделима није примарни циљ њихове политике, већ пре свега употреба хашких пресуда, уз евентуалну међународну подршку, за изградњу земље у складу са њиховим политичким уверењима.

Што онда даље подразумева да они други народи због осуђујућих пресуда њиховим појединцима имају мање права да мисле и делују у складу са властитим виђењима у каквој земљи и са каквим уређењем желе да живе.

С тим у вези је и бањалучки правник Крстан Симић приметио да се ниједан народ хашким пресудама није замислио над властитим злочинима, и суочио с њима, већ су судске одлуке заправо доводиле до потпуно супротног ефекта. Примећује и то да оне елите које тако тумаче пресуде, заправо то помирење и не желе, већ их напротив користе за то да до њега и не дође, будући да им конфликтна политика и одговара.

Иако на јавној сцени у РС не постоји неко ко не дели уверење да све злочине и злочинце треба процесуирати и затворити, али и убеђење да су бошњачки ратни војни и политички званичници, као и делом хрватски, прошли углавном некажњени, дешава се да чак и онда кад се десе неочекиване пресуде – попут последње ослобађајуће за лидера радикала Војислава Шешеља – не сплашњава уверење о политичкој улози „антисрпског суда“.

Ипак, поводом најновијих пресуда чују се размишљања која намећу и питања да ли то примећујемо промену климе у Хагу, најпре због слабијег интереса Америке да се укључује у рад трибунала, који услед тог добија простор да се „мало бави и правдом“ па се најновије одлуке, на известан начин, супротстављају и неким раније донесеним.

Ма колико било мањкавости у покушају да се Србима припише постојање циља на стварању „велике Србије“, биће интересантно видети како ће се судска констатација да такав политички програм Шешеља није и кривично дело одразити – осим на будуће пресуде – и на тренутне прилике у БиХ, будући да се политичка борба Републике Српске за очување аутономије неретко етикетира управо као „наставак Милошевићевог пројекта велике Србије“.

Да ли је стога оправдано веровати да долази до корекције наратива рата који се две деценије писао у трибуналу што, како неки верују, може да иде и у корист Српској.

Такво виђење ствари које у основи верује у мењање црно-беле слике рата има утемељење, ако је судити по конфузији створеној у Сарајеву, посебно ради тога што је суд прихватио да су муслимани убијали сопствене цивиле, али и неким новим детаљима везаним за саму Сребреницу, као највећем моралном терету српског народа, упркос неспорној чињеници да су за злочине криви појединци.

„Одлуке трибунала никад нисам доводио у контекст са могућим правним последицама на уређење БиХ, јер је то немогуће. Али да је било повика из Сарајева и случајева да се оне користе као политичка платформа, свакако јесте. Једнако тако, не сматрам да ослобађајућу пресуду Шешељу треба доживљавати као помоћ или спас Српске. Истина, таква клима се ствара, али правне консеквенце су напросто немогуће“, каже за наш лист Петар Кунић, професор Уставног права на Универзитету у Бањалуци.

Коментари6
c0d28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lazarus
Drezden 1928. Sve je jasno kao dan. Jos samo da pred nasim ocima odrade Vojvodinu i da se Kosovo ujedini sa Albanijom i arhitekti plana mogu reci da su posao zavrsili do kraja. A srpski intelektualci nadodu da kazu ni rec o tome. Pretpostavljam da 95% Srba ne zna za IV kongres KPJ i sta se na njemu dogovaralo.
usaf
Pa,normalno je da najvise ima Srba,optuzenih za ratne zlocine,gospodo,jer je SFRJ,unistena,zbog projekta "velika Srbija".Dokazi.Evo-na mnogobrojnim sastancima Predsednistva SFRJ,posle glasanja,odluceno je da ,SFRJ postane konfederalna drzava-zajednica nezavisnih drzava,sa zajednickom vojskom...(ne mogu se setiti za valutu i ostale prinadleznosti),ali je cinjenica,da samo Srbija je bila protiv.Drugo,Srbija neovlasteno upada u platni sistem SFRJ dva puta(mogu se naci podaci na internetu,o ovoj prljavoj raboti srpskog vozda Milosevica).Pisete o "ocuvanju neke vrste autonomije entiteta(gde se to izgubi),"republike srpske" u okviru Drzave BiH.Pa,sta uradi,vas "vozd",sa autonomijom Vojvodine i Kosova?Secate se,cuvene "jogurt revolucije",a kasnije se preslo na "balvane...mnogo je primera satiranja SFRJ,od strane republike Srbije sa Milosevicem na celu,a zlocini pocinjeni u to ime su druga i posebna tema.
Boki Smoki
@ A ko je rusio drzavu jos 70ih kroz Maspok? Ko je prvi trazio promene ustava, pa nametnuo pokrajine sa ingerencijama republika Srbiji (jedinoj u SFRJ)? Zasto se vracamo u rusenje ustava u kasne 80te, mozemo i mnogo ranije, kad Milosevica nije bilo i kad je vladao vas sepavac. O konfederaciji se nije zvanicno glasalo, a da jeste bile bi protiv i Crna Gora i dve pokrajine. Sto se "velike Srbije" tice, Hag upravo presudi da je to legitimna politicka ideja, koja nazalost nije bila primenjena jer da jeste (odnosno da je Srbija zaista bila ukljucena u rat) oduvali bi vase nazad u Argentinu ili odakle su vec vasi vlastodrsci dosli nazad da povrate svoju istorijsku tekovinu koju su izgubili 45.
Boki Smoki
Najveci problem Haga nije legitimitet ili to sto je osudio srpske vojne, politicke i policijske zvanicnike, vec sto to nije ucinio u slucaju ostalih u jugoslovenskim ratovima, postujuci iste arsine. Dakle, zlocin je pocinjen na svim stranama, u Hr. i FBIH Srbi postoje na nivou statisticke greske, u Republici Srpskoj je takodje doslo do etnickog ciscenja, premda (unatoc preovladavujcem misljenju i medijskoj kampanji) malo manjeg inteziteta nego u Hr. i FBIH sto pokazuje i popis (blokiran od onih koji ne zele tu istinu). Stanovnistvo je u ratovima stradalo otprilike po njihovoj procentualnoj zastupljnosti, sto takodje znaci da su svi ubijali sve cim su imali priliku. Postavlja se logicno pitanje, da ako postoje dokazi za zlocine na sve tri strane (odnosno 4 sa Kosovom), i svi su dostupni pravdi, zasto se osudjuju izvrsioci samo jedne strane? Selektivno deljenje "pravde" i kaznjavanje jednog zlocina a ignorisanje drugih je u potpunosti nepravedno i naravno ocigledno politicke prirode.
Sale Marino
>Stanovnistvo je u ratovima stradalo otprilike po njihovoj procentualnoj zastupljnosti, sto takodje znaci da su svi ubijali sve cim su imali priliku.< Upravo tako, izdvajati Srebrenicu kao jedini genocidan slucaj u tom ratu je potpuno imbecilno - svaki rat na ovim prostorima je bio u potpunosti genocidan , kada ovdasnji narodi krenu u borbu jedni protiv drugih cilj je uvek potpuno istrebljenje.
Lazarus
Smoki, jedni su odradjivali posao za njih, drugi su se suprotstavljali njihovoj volji, zato je i rezultat takav kakvim ste ga opisali. Njima je cilj Rusija a pre Rusije, slicno Hitleru, potrebno je sve "pocistiti" iza svojih ledja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља