понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:35

Хитлер је наредио: прво уништити Народну библиотеку

„Зато што је у њој сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа”, рекао је генерал-пуковник Александер Лер, одговарајући на питање зашто је баш Народна библиотека Србије била циљ у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године
Аутор: Дејан Ристићнедеља, 03.04.2016. у 22:00
Некадашње здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду (Из Збирке фотографија Музеја града Београда)

После слома нацистичке Немачке у мају 1945. генерал-пуковник нацистичке авијације Александер Лер предао се британским трупама које су га изручиле управо властима државе на чијој је територији починио највеће ратне злочине.

У првом истражном исказу, датом официрима Народноослободилачке војске Југославије средином маја 1945. у месту Купинец код Загреба, генерал Лер је нагласио да му је лично Адолф Хитлер издао наређење за потпуно разарање Београда. „У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек онда оно што је за нас војнички било интересантно”, нагласио је Лер. На питање југословенских официра зашто баш Народну библиотеку, одговорио је: „Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа.”

Спасено Житије и Збирка музикалија
Од уништења националног фонда, необичним сплетом историјских околности, спасени су „Зборник житија таха-монаха Марка”, из друге половине 14. века, као и комплетна Збирка музикалија Народне библиотеке Србије. Тог кобног дана Зборник се налазио у академској позајмици Српском семинару у Капетан-Мишином здању, а Збирка музикалија у библиотеци Музичке академије, која је почела с радом у новембру 1937. године.

Лерова изјава отклања и последњу сумњу у мотиве и разлоге политичког и војног врха нацистичке Немачке за планско уништење српске националне библиотеке до кога је дошло у поподневним и вечерњим сатима 6. априла 1941. године.

Поштујући правни принцип Forum patriae victimae, југословенски војни суд у Београду спровео је суђење и изрекао пресуду – смртна казна над ратним злочинцем генерал-пуковником Александером Лером извршена је крајем фебруара 1947. у главном граду Југославије. Занимљиво је да је Лер током суђења свом браниоцу, који му је додељен по службеној дужности, у једном тренутку рекао да му смета присуство јавности (грађана) у судници. „Они ме посматрају као да сам злочинац”, појаснио је Лер.

Но, вратимо се на сам трагични догађај.

У својству команданта немачке 4. ваздушне флоте Лер је 31. марта 1941. издао својим трупама наређење у којем је као један од основних циљева било означено „рушење Београда нападом главних снага”. За напад на југословенску престоницу одредио је седам ваздухопловних пукова, опремљених двомоторним бомбардерима „дорније”, „јункерс” и „хенкел”, два пука обрушавајућих бомбардера „штука”, као и четири пука ловаца „месершмит”. У нападу је било ангажовано 205 бомбардера, више од стотину „штука” и 160 ловаца.

На предлог свог министра пропаганде Гебелса, Хитлер се сагласио да тајни знак за почетак напада на Југославију и бомбардовање Београда буде „Марш принца Еугена”, који је компоновао Андреас Леонард. Звуци марша емитовани су преко Радио Берлина у 5.20 сати ујутро, 6. априла 1941. године.

Поред тачног времена извођења ваздушног напада, у Леровом наређењу од 31. марта утврђен је и процентуални однос разорних и запаљивих бомби које је требало користити. Тако су бомбардери током првог јутарњег напада 6. априла носили између 60 и 75 одсто разорних бомби различите тежине, као и мине од 1.000 килограма – немачко тајно оружје, до тада веома ретко коришћено. Проценат запаљивих бомби различитих типова у првом нападу износио је између 25 и 40 одсто, а у поподневном нападу 40 одсто експлозивних и 60 запаљивих пројектила. Намера је била јасна – у Београду је требало изазвати што више великих пожара због додатног разарања града и навођења током планираних ноћних напада из ваздуха.

Кућа несагоривих речи
Дејан Ристић, дипломирани историчар, реконструисао је после вишегодишњих истраживања историјат Народне библиотеке Србије. Његова књига „Кућа несагоривих речи” која ће ускоро изаћи из штампе у издању НБС, расветљава нека спорна питања и доноси низ нових сазнања из повести ове српске националне установе.Сл. К.

Нажалост, тај циљ је у потпуности остварен.

Управо током напада запаљивим гранатама око 15 сати и 30 минута 6. априла погођено је здање српске националне библиотеке на Косанчићевом венцу.

Према извештају нацистичког Оперативног штаба, првог дана ваздушних напада на Београд бачено је укупно 218,5 тона експлозива, а током вишедневног бомбардовања страдао је 2.271 житељ престонице.

Потпуно су уништена 682 објекта, међу њима и здање Народне библиотеке Србије. Знатно је оштећен 1.601 објекат, док је 6.829 грађевина оштећено у мањој мери. Страдало је око 50 одсто стамбеног фонда, знатно су оштећене електрична, водоводна, канализациона и телефонска мрежа. Само током 6. априла град је напустило око 150.000 житеља, скоро половина укупне популације која је тада бројала око 350.000 људи. Стога је Београд наредног дана уистину одавао утисак разорене и пусте вароши.

По свим карактеристикама, као и по стравичним последицама, ваздушни напад на Београд представљао је ратни злочин против цивилног становништва, материјалних добара и културне баштине.

Разарањем објекта Народне библиотеке Србије уништен је скоро читав национални фонд који је почетком 1941. обухватао око 354.000 наслова монографских публикација у око 500.000 свезака, 1.365 рукописа, 226 раних штампаних књига, око 6.260 бројева часописа и новина, око 3.770 писама и 1.447 јединица картографског материјала, графика и фотографија.


Коментари93
2ec08
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Kovacic
zanimljivo je primetiti da je navodno hitler naredio rusenje narodne biblitoteke vec u prvom naletu bombardera, a pokazalo se da su nemci bombe na nju bacili tek popodne, u naletu koji se desio oko 16h. Da li je neko od nemackih oficira smeo da zanemari takvu izricitu naredbu. A pogotovo sto se pokazalo da nijedna razarajuca bomba nije pala na zgradu biblioteke, a tek mozda jedna do dve zapaljive. Izgleda, oko ove paljevine nisu cista posla.
Stella
Jedini sacuvan deo fonda Narodne biblioteke je deo muzikalija koji se nalazi u Biblioteci Fakulteta muzicke umetnosti. Jedino tu postoji pecat stare NB i to je prakticno jedino sto je ostalo od predratne Narodne biblioteke. Eto, kada hoce da uniste neki narod, krecu od kulturnog nasledja i nacionalnog identiteta.
Drakulić
Englezi su 1944 potpuno uništili biblioteku, a ne Nemci 1941. Sve je ostalo jasno (tu je bio smešten i arhiv Srbije).
Milan Pavlović
Samo da nam tu biblioteku nisu srušili, sada bismo bili kulturni. Ovako, zamrzli smo se u vremenu i otada nismo sposobni ni da rasčistimo tu i ostale ruševine i iskoristimo nekako taj prostor. Ja ne znam ni za jedan drugi slučaj da u nekoj prestonici sedamdeset šest godina nije rasčišćena neka ruševina. Nisu nam Nemci krivi što smo nesposobni i lenji.
ObicnaBaba
O lenjosti govorite u svoje ime, ne dozvoljavam da bilo ko moj narod zove lenjim, ovo govorim u ime mojih kao mravi vrednih predaka, u ime vrednog, lepog i pametnog srpskog naroda. Nikog nismo pljackali, ne mogu spolja da nas placaju huskajuci nas protiv nasih prijatelja u svetu, sve smo sami gradili i radili. U svetu nasi ljudi gde god rade su NAJBOLJI, na stranim fakultetima, u sportu. I na kraju da kazem, nije dovoljno biti vredan treba biti pametan i vredan. Stare smo mi cekalice, obnovice to neko kad bude mogao, nad prečim ima preče.
Препоручујем 8
Die Beste
A ti bi kanda voleo da se Svabe vrate? Nemacka medicina je najbolja na svetu.
Препоручујем 9
Sone Sonski
Napraviti pod hitno reviziju ratnih reparacija. Kako su svabe direktno radile na razdoru Jugoslavije tim aktom su negirali sve predhodne dogovore, narocito sa titovom jugoslavijom. Zatraziti pune reparacije I insistirati da necemo da udjemo u EU dok se to ne isplati......pa duzni su nam za ime boga, gomile para...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља