уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:21

Историја бомбардовања Београда – од ђулади до крстарећих ракета

Пре тачно 75 година, српска престоница доживела је једно од највећих разарања у историји. На удару авијације нацистичке Немачке 6. априла 1941 били су војни и инфраструктурни циљеви, али и склоништа, културни споменици, стамбени објекти, верска здања, па чак и болнице. Живот је изгубило између 8.000 и 12.000 људи
Аутор: Бојан Билбијасреда, 06.04.2016. у 12:05
(Архивска фотографија)

Британски принц Чарлс деловао је веома изненађено када му је историчарка Дубравка Стојановић, приликом њихове шетње Калемегданом, објаснила да је Београд бомбардован много пута у својој историји.

Само Британци и Американци палили су и рушили Београд у девет таласа у 20. веку, ако 78 дана НАТО агресије рачунамо као „једно бомбардовање”. Немци и Аустријанци чинили су то више од три пута у разним епохама, а осталих неколико бомбардовања иде на душу Турцима. Практично, откада су у Европи почели да се користе топови, затим авионске бомбе, као и пројектили са осиромашеним уранијумом, сва ова оружја су испробавана на нашем главном граду и његовим житељима.

За Београд је током 7.000 година његове историје вођено невероватних 115 ратова, а град је 44 пута рушен. Једна од ових тужних годишњица обележава се данас, када се навршава седам и по деценија од Хитлеровског бомбардовања главног града краљевине Југославије. Ако се вратимо у историју и посматрамо освајачки низ насилника на овом простору, видећемо да је Београд увек представљао најслађи залогај великих и моћних. Али, сваком од њих је и видео леђа...

Први су своје топове према Београду уперили Турци, али је хришћанска војска успела да се одбрани од османске опсаде 1456. године. Битка која је под бедемима тврђаве на ушћу Саве у Дунав вођена од 4. до 21. јула остала је упамћена пре свега по угарском племићу Јаношу Хуњадију (Сибињанин Јанко) и његовом саборцу Михаљу Силађију, војном заповеднику београдског утврђења. У Европи није сакупљена очекивана крсташка војска за одбрану хришћанских граница, али је Хуњади притекао у помоћ против турског султана Мехмеда Другог, освајача Цариграда, који је на Београд кренуо са великом силом и топовима. Браниоци су ипак успели да преотму турске топове и окрену их ка непријатељу, што је означило крај опсаде.

Наредни пут Аустријанци су напали Турке и освојили Београд 1688, под командом војводе Максимилијана Баварског и у том рату је дошло до велике глади и пожара који је разнео складиште оружја и 4.000 београдских кућа. Две године касније Турци шест дана опседају Београд и топовима га руше готово до темеља, а житељи су били изложени убијању, прогонима и пљачкама. Све то довело је до Велике сеобе Срба, а читав 18. век био је обележен борбама и разарањима Београда.

Последње турско бомбардовање започело је у јутарњим часовима 17. јуна 1862. године, као последица српско-турских сукоба након инцидента на Чукур-чесми

У 19. веку Турци су бомбардовали Београд 1806, када су отворили ватру на Карађорђа и 25.000 његових бораца који су ушли у град. Устаници су савладали турске посаде у вароши, нападајући их из четири правца. Месец дана касније српска војска успела је да освоји и тврђаву. Ослободиоци су се у престоници задржали до самог краја Првог српског устанка, октобра 1813. године.

Следеће, а уједно и последње турско бомбардовање, започело је у јутарњим часовима 17. јуна 1862. године, као последица српско-турских сукоба након инцидента на Чукур-чесми. Артиљеријски напад трајао је цео дан и причинио је Београду велика материјална разарања. Међутим, био је то само увод у коначно ослобођење и проглашење независности Србије 16 година касније.

После тога на ред поново долазе Аустроугари. Прво бомбардовање одиграло се 28. јула 1914, након изрицања ултиматума Србији, када је Београд гранатиран модерним топовима са река. Стравичне експлозије срушиле су многе зграде, град је пао у руке непријатељу, али је враћен после Колубарске битке, крајем 1914. године. Жене и деца евакуисани су организовано возовима из Београда. Престоница се нашла на удару нових оклопних топовњача „монитор”, које су сејале страх и смрт. Дорћол и Савамала били су потпуно испражњени од становништва и цео тај део града био је у пламену.

Коначно су Аустријанци и Немци заузели Београд 1915. године, сломивши отпор мајора Драгутина Гавриловића и бранилаца Београда, који је трајао од 4. до 11. октобра, када су топови пруског фелдмаршала Макензена коначно заћутали. Окупација Београда трајала је до 1. новембра 1918. године.

Пре тачно 75 година, српска престоница доживела је једно од највећих разарања у историји. У нападу нацистичке Немачке 6. априла 1941, у пламену су били војни и инфраструктурни циљеви, али и склоништа, културни споменици и наслеђе, стамбени објекти, верска здања, па чак и болнице. У већини извора помиње се да је живот изгубило између 8.000 и 12.000 људи. Прве бомбе пале су у недељу ујутру, око 6.30 сати. До краја дана до темеља је срушено 627 грађевина, тешко је оштећен 1.601 објекат, а трагови експлозија остали су на 6.828 кућа и зграда.

Страдала је и Народна библиотека на Косанчићевом венцу и уништено је 300.000 докумената и књига који су преживели векове. Бомбардован је Генералштаб на углу улица Кнеза Милоша и Немањине, Стари двор, синагога, Историјски музеј Србије, седиште Кола српских сестара, зграда поште... Бомбе су падале и на Трг републике, као и на палату „Албанија” и многе друге објекте.

Аустроугарска је 28. јула 1914. гранатирала Београд модерним топовима са река, након постављања ултиматума Србији

Окупирани Београд није се опоравио до краја Другог светског рата, а Британци и Американци су га из ваздуха бомбардовали осам пута, од априла до септембра 1944. године. Удари су почели 16. априла и били и настављени следећег дана. Затим 21. и 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула и 3. септембра. Подаци о људским жртвама у овим акцијама савезничке авијације разликују се. По немачким изворима убијено је око 4.000 људи, а по проценама амбасаде САД 2.271 особа. Прелиминарни подаци Југословенске владе у Лондону указивали су на 3.000 жртава у Београду и око 1.200 у Земуну.

Тог 16. априла, на Васкрс, бомбардовано је породилиште које се налазило код данашње Студентске поликлинике у Крунској улици. Страдале су 22 мајке и њихове 22 бебе, као и две породице које су биле у посети. Из ваздуха су рушени колосеци у савском приобаљу, аеродром, фабрике „Икарус”, „Рогожарски”, „Змај”, „Телеоптик”, бродоградилиште, рафинерија на Чукарици. Гађани су и мостови, Старо сајмиште, где су гинули логораши, али и „Албанија”, Теразије, Технички и Правни факултет, Бајлонијева пијаца, где је настрадало много цивила. У Алеји жртава бомбардовања 1944. на Новом гробљу налазе се плоче са именима 313 жртава, међу којима 71 жена и 16 деце. Кодни назив за серију англоамеричких напада био је „Недеља пацова”.

После 45 година мира, англоамеричке бомбе поново су падале на Београд, од 24. марта до 9. јуна, Процењује се да је у ваздушним нападима НАТО-а на тлу Југославије убијено око 3.000 људи (од чега 2.500 цивила), а више од 6.000 рањено. Процене штете за Србију крећу се од 30 до 100 милијарди долара, а Београд је претрпео значајна директна и колатерална разарања. Између осталог, уништен је симбол Београда Авалски торањ, зграде Генералштаба и Министарства одбране, Републичког и Савезног МУП-а, пословни центар „Ушће”, зграда РТС-а, кинеске амбасаде и многе друге.


Коментари42
8f368
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stefan Petkovic
Prijatelji i gordost
Generali izazvali nacionalnu tragediju
Najveći krivci za bombardovanje 1941. su engleski agenati u vojsci (generali Simović i Mirković) koji su 27.marta 1941. organizovali demonstarcije i sproveli PUČ . Da je na snazi ostao (bar dve godine) Sporazum o neutralnosti Kraljevine Jugoslavije, što je obezbedio Knez Pavle , NE BI BILO : ni bombardovanja 1941. i 45.; ni NDH; ni GENOCIDA nad MILION Srba; niti bi 45. došli komunisti na vlast; niti bi bilo ustava iz 1974.; niti raspada države 1991-95.; niti bombardovanja 1999.;... Srbija bi danas bila RAZVIJENA Kraljevina, kao Belgija, Danska, Holandija, Norveška, Švedska,....
Препоручујем 12
kalimero st.
Zakljucak, Srbiju i Srbe su bombardovali i unistavali prijatelji? Kome se danas vladajuca klika u Srbiji kune na vernost do groba i koga velica,kuje u zvezde, navedene "prijatelje"? Kako posten i ponosan covek moze da kaze, bombardovao me je i ubijao moju decu,unistavao moju drzavu i imovinu moj zakleti "prijatelj"?! Danas u Srbiji isti prijatelji vedre i oblace, cak evo ruse i naseg AV koji samo obecava,ne ljuti se okrece drugu stranu lica, cijeg ......? Dokle bre, cujes li sebe?
Neprijatelji Srba su pogrešne ideologije
Neprijatelji koji su nas bomardovali su pomrli, zato je danas mnogo opasnija IDEOLOGIJA koja je izazvala bombardovanje, a ne narodi koji su se pomirili i žive u EU.. Za Srbe je pogotovo opasna nova socijal-komunistička ideologija, koju je Sloba pokušao da obnovi u Srbiji i u Rusiji preko Zjuganova i Žirinovskog, koje je finansirao.
Препоручујем 2
Леон Давидович
Па човек који држи до свог достојанства, принципијелности , никада неће непријатеље назвати пријатељима као што то данас многи чине. Ако и мораш са њима сарађивати то морају бити само формални и хладни односи, а не да оног ко је јуче чинио злочине данас већ називаш пријатељем, баш као да ничега није било.
Препоручујем 13
dusan
Kad se sve analizira ratovi i razaranja Srbije su vekovima trajali,pa i dan danas "u miru" se vodi politicki i nazvao bih to rasisticki rat protiv Srbije.Turci,austrougari,hungari nemci i ostali osvajaci i agresori ostajali su kratkih rukava i porazeni napustali Srbiju i nebo iznad nje.Ali jedan moj licni zakljucak u svim tim teskim ratovima po Srbiju,je da su najveci nacisti u svemu tome bili amerikanci i englezi koji bombardovase i pobise toliki narod da bi danas govorili kako su saveznicki pobili toliki narod.Amerikanci i njihovi saveznici Englezi su nakon 50 i nesto godina 1999 pokazali njihov nacizam ponovo ubijajuci i bombardujuci mirne i nezasticene gradove i narod.
kataklinger
nije nas neka Hitler republika bombardovala, vec Nemacka(nije mi jasno zasto se izbegava pominjanje drzave), a procene nisu od 8-12000, vec od 1500(svabske) pa do 10000, dok se najcesce cifre krecu oko 4000, a komunisticka, zvanicna 2300, dok je po grobarskim podacima sahranjeno oko 2000, sto identifikovanih, a sto ne. dosta ljudi je i trajno ostalo u rusevinama, pa ispada da mi danas zivimo iznad grobova nekih ljudi(tome treba dodati i hiljade streljanih krajem 1944. i pocetkom 1945., sto srba, sto nemaca, koji se uglavnom nalaze ispod parkova, fudbalskih terena i slicno), tako da se ne moze govoriti o tacnoj cifri, jer se niko za ovih 75 godina nije potrudio da prebroji zrtve, sto iz nezainteresovanosti, sto zbog mogucnosti manipulacije ciframa, kako kome odgovara.
ne cenzurisi
2. lovacki puk stacioniran na aerodromu Kragujevac i aerodromu Knic, iz nepoznatog razloga nije ucestvovao u borbama. Komandant puka - Franjo Pirc. Naredio unistavanje aviona na zemlji.Preleteo Nemcima u Zemun. Načelnik Stožera zapovjedništva Bojnog zrakoplovstva NDH, postavljen od Pavelica - ustaski general Franjo Pirc. Prvi komandant komunistickog JRV - partizanski general Franjo Pirc. 1944. u Jabuci kod Panceva partizani streljali 72 pilota Kraljevine Jugoslavije. U aprilskom ratu 1941. poginulo 11 pilota, partizani oktobra 44. streljali 72 pilota. O njihovom streljanu odlucivao - Franjo Pirc.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља