У Србији се точи најскупље гориво у Европи, али и најнеквалитетније. Међутим, то државу много не погађа, што је ових дана потврдила, не либећи се да после недавног поскупљења од 4,5 поново подигне цене деривата за још четири динара. Више од осам динара за само две недеље.
То што ће се, од викенда, литар горива точити по цени од 101,4 динара погађа, међутим, возаче. Али ко њих пита. Избора немају, јер се све пумпе у Србији горивом снабдевају са истог извора – НИС-ових рафинерија.
И док економисти после најављеног поскупљења апелују на државу да се одрекне захватања у цени горива, јер је недопустиво да се тако лоша роба продаје по европским ценама, у НИС-у тврде да се гориво производи по ЈУС стандардима, а да се цена формира сходно кретању цена сирове нафте на светском тржишту. Уосталом као и свуда у окружењу.
Упитан да ли има примедби возача на квалитет горива које се продаје на домаћим пумпама, као и шта показују контроле узорака, Драгиша Пејчић, директор сектора за контролу квалитета у „Југоинспекту”, каже за наш лист да деривати испуњавају све прописане стандарде.
Сада у дизелу Д-2 који се производи у домаћим рафинеријама има један одсто сумпора, што ЈУС стандард и прописује. Истовремено, сумпора у европским дизелима има само у траговима, каже Пејчић.
Прерачунато, испада да у нашем дизелу Д-2, који се у Европи зове „шумски дизел”, има 20 пута више сумпора. Домаћа производња изгубила је трку са Европом и када је у питању производња еко-3 дизела. Рафинерија Панчево успевала је до средине 2006. године да испрати европски квалитет овог горива. Од тада до данас, међутим, и у овом дизелу има шест пута више сумпора од европског.
Када је реч о бензинима, ситуација је нешто мало боља. Утолико што се домаћи бензини од европских разликују по присуству аромата (бензене и тоулена). У домаћем гориву има их око пет одсто, а у европском до један проценат. Они, међутим, тврде надлежни у НИС-у, не штете раду мотора, али су опасни по животну околину, јер су канцерогени.
Гориво које излази из наше рафинерија редовно се узоркује и пунилиште не може да напусти док нема сертификат. Да гориво наточено у цистерне испуњава прописане норме квалитета, категорични су у НИС-у, напомињући да осим своје акредитоване лабораторије за узорковање користе и услуге „Југоинспекта”.
Возачи који имају примедбе на квалитет горива могу у сваком тренутку позивајући телефонски број који је истакнут на свакој пумпи да пријаве било шта сумњиво. Довољно је да затраже да се гориво које су наточили у своје аутомобиле одмах узоркује како би се упоредило са оним што је на пумпи, апелују у НИС-у.
Једино по чему Србија парира Европи, када је у питању квалитет горива, односи се на евродизел, али тај дериват се слободно увози, иако у НИС-у тврде да могу сами у овом часу да покрију потребе тржишта за овом врстом деривата. Нејасно је због чега то већ не ураде.
Оно што остаје као енигма јесте где су завршиле паре од Уредбе о забрани увоза деривата која је уведена управо да би се обезбедио додатни новац за модернизацију рафинерија. Да је потрошен за праву намену ми бисмо вероватно имали квалитетније гориво, блиско европском, али пошто то није учињено, ми не можемо гориво да извеземо ни у Босну и Херцеговину ни на Косово и Метохију.
