понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 07.04.2016. у 22:00 Александар Микавица

Да ли је време за краће радно време

Заговорници ове идеје сматрају да би корист била вишеструка. – Синдикати су за, под условом да се не смањује плата. – Економисти суздржани, скратили би радно време, али да се радни век продужи
Ако прихватимо предлог европских земаља радни дан би могао да траје седам сати (Фото Танјуг)

Самостални синдикат трговине затражио је недавно од Владе Србије да недеља и државни празници буду нерадни дани за трговце, јер тај посао није од јавног значаја и не захтева да се ради без прекида.

Овај захтев трговаца био је повод да се у делу јавности постави питање – може ли и Србија, по угледу на неке европске земље попут Француске, да важеће осмочасовно радно време скрати на седам, односно на недељних 35 сати.

Заговорници ове идеје сматрају да би корист од скраћивања радног дана за јадан сат била вишеструка. Људи би имали више времена за породицу, деца би више била са родитељима, а један сат мање на послу не би утицао на смањење радног учинка, нити бруто домаћег производа земље. Штавише, продуктивност би се повећала, а створио би се и простор за ново запошљавање.

Мишљења представника синдикалних централа су подељена, а пословично обазриви економисти сматрају да је Србија, иако тако близу „уједињеној Европи”, ипак предалеко од држава које могу да размишљају о скраћивању радног дана. Судећи по израженом ставу поводом захтева трговаца – „власт не би да се меша”. Надлежни би поздравили „сваки договор света рада и света капитала”.

Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката, сматра да би држава прво требало да „приволи” овдашње послодавце да поштују кључну одредницу Закона о раду да радни дан траје осам, а радна недеља 40 сати. На питање – да ли је дошло време да се и код нас скраћује радно време, одговара да би „гласао за скраћење”.

– Скраћењем радне недеље на 35 сати известан број незапослених би коначно дошао до посла – сматра Вуковић.

– Али, ово је за наше капиталисте време првобитне акумулације капитала, њима никад доста, наша транзиција још траје, друштво је у кризи, тако да се све одлаже за нека далека, боља и богатија времена. У земљама Европске уније просечна радна недеља је 37,2 сата. Ако баш све мора да буде као у ЕУ, зашто то не би важило и за дужину радне недеље. У неким европским земљама су скратили радни дан, али нису смањили продуктивност, нити је због тога смањен раст БДП.

Кад би послодавци одлучили да скрате радну недељу на 35 сати, њихову одлуку би подржала и Злата Зец, извршни секретар УГС „Независност”. Али, само под условом да скраћивање радног дана не подразумева и смањивање плата. Подсећа да су просечне зараде у Србији ниске, много је више оних који примају мање од просека, најугроженији су они који носе само „минималац”, а и таквих је превише.

УГС „Независност” се оправдано прибојава да би скраћење радног дана смањило све зараде, па и минималне, јер се минимална исплаћује по радном часу – каже Зец.

 – Сада је месечна минимална зарада за 174 радна сата 21.100 динара, тако да њено смањивање не долази у обзир. Не би ваљало да држава скраћује радно време. Боље је да о томе одлучују запослени и послодавци. Уосталом, Закон о раду дозвољава могућност да се радна недеља скрати на 36 сати, а да зарада остане иста.

И послодавци би, под одређеним условима, пристали на скраћење.

 – Прихватили бисмо да се скрати радно време, под условом да не остане одмор од пола сата који се код нас плаћа, а у свету се не плаћа. Али, ако се смањи број радних сати, требало би пропорцијално да се смањи и зарада. Тако је свуда у свету – каже Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца. 

Док развијени део Европе већ дуже време размишља о скраћењу радне недеље на четири дана, професор београдског Економског факултета Љубодраг Савић подсећа да се радници у српском приватном сектору боре да не раде и недељом и да кући могу да оду после осам сати рада. Он сматра да радно време треба скратити, али да радни век треба продужити.

У наопакој српској транзицији новопечене газде раднике третирају као и сваку другу робу – тврди Савић.

– Због огромне незапослености и слабе синдикалне и правне заштите, радници су принуђени да раде и да ћуте. Грци раде више од две хиљаде сати годишње, а Немци свега 1.450 сати. Грци су у веома тешкој економској кризи, а Немци су водећа земља Европе.

Није, дакле, важно колико сати се ради, већ колико се ефикасно ради. Одморан и задовољан човек, са испуњеним садржајем друштвеног живота, имаће знатно вишу продуктивност од човека који не стиже ни поштено да се наспава и одмори. Дакле, радно време треба скратити, а радни век – продужити – каже Савић.

Милојко Арсић, главни уредник „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке, указује да посезање за скраћивање радног времена никоме не би било од користи. Искуство нас учи, каже Арсић, да такве рестриктивне мере на тржишту рада неповољно утичу на зараде, инвестиције и раст привреде, док је њихов утицај на раст запослености слаб.

Србија никако не би требало да предњачи у примени таквих мера у односу на друге земља централне и источне Европе – оцењује Арсић.

Економска политика у нас треба да избегава мере које би домаће и стране предузетнике одвратиле од инвестирања. Уместо скраћивања радне недеље, било би добро да се створе повољнији законски услови за ангажовање радника са скраћеним радним временом, као и да се побољша контрола примене прописа којима се регулише прековремени рад.

Арсић не верује да би скраћење радне недеље повећало тражњу за новим радницима, да би они постали продуктивнији, а да се њихове плате не би смањиле, иако би мање радили. Слаже се да би више слободног времена свима пријало.

– Када би тржиште рада и економија функционисали на начин на који то описују предлагачи скраћења радне недеље, радно време би већ било скраћено у свим демократским земљама, јер је то политички врло корисно – каже Арсић. – Међутим, знамо да се то догодило у само неколико земаља, а истраживања не потврђују да скраћивање радне недеље доводи до претходно наведених резултата. У многим делатностима након скраћивања радне недеље, због природе производног процеса, продуктивност се не повећава, што наводи да је неопходно приближно једнако смањење зарада као што је и смањење броја радних сати, а то већина запослених не жели.

А, шта би на све ово рекао Александар Вучић? Управо оно што иначе често понавља: „Доста кукњаве, мора више да се ради”.

Коментари46
a5181
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

4 smene po 6 sati
Mora da se EFIKASNIJE radi , znači TRI smene po 7 sati dnevno (sa minimalnom pauzom), ili 4 smene po 6 sati bez pauze.. Firme sa više smena oslobađaju se plaćanja naknada na rad za 4. smenu.
Kele
Skracivanjem radnog vremena zavrsicemo kao spanci (sijesta - 3 sata pauze radnim danom) i muljavi - blentavi italijani. Ljihove ekonomije su toliko razbijene od 2009-te da ih ni sajdzija sastaviti ne moze. Vise od polovine mladih se vec iselilo u vise razvijene zemlje zapada. Ukljucujuci portugal i grcku koje zajedno sa ekipom juznomediteranskij zemalja cine klub puklih ekonomija - zahvaljujuci njihovim lagodnim, usporenim i totalno ne produktivnim radnim vremenom. U spaniji gde je sijesta od podne do 15h a negde do 16h ne radi se ni 35 sati nedeljno i grckoj gde svi zive od turizma ni lenjeg stanovnistva ni vecih prevaranata. talijani najveci prevaranti. Pa necemo valjda da sledimo primere ovih blentavih zemalja i njihovih lenjivaca....
andrija
Neka mi neko objasni sta drzava a i mi u njoj dobijamo od duzeg radnog vremena kad ta dobit od tog rada ide u dzepove tajkuna kod koih radimo.Ljudi vreme je da mislimo svojom glavom.
Vukoman
@Tatjana ja jesam pravnik i radim i subotom i nedeljom, u proseku oko 9 i po sati svakog dana. I ljudi koji rade sa mnom su pošteno plaćeni. a vi slobodno tražite da budete plaćeni za filozofiranje. Srbija nema taj luksuz za razliku od Francuske ili Belgije. Kažem, najvažnije je da stignemo do toga da ljudi mogu da biraju gde će da se zaposle, da nemoraju boga za bilo sta da rade, za 200 evra mesecno 26 radna dana. A da bi dotle stigli, moramo da više da radimo od Francuske i Belgije. Uzgred što nikad ne uzimamo primer npr Tajvana, nego uvek uzimamo primer koji nam najviše odgovara da sedimo na zadnjici i pravimo se da tako treba?
Dana
E narode vi bi ste radije da ne ardite uopste... Pa i zene koje ne rade deca su im po ulicama, a one vode abrove uz kaficu. Niste navikli na disciplinu niti znate sta znace obaveze, porodica i dogovornost na vreme...
Zoran
Поштовани, uopste niste morali da putujete po Aziji. Dovoljno je bilo da gledate oko Beogradu kako Kinezi kao mravi gaje po bastama sve i svasta a Srbi sede u kaficu i cude se.__Inace milion puta sam cuo da nismo gori od ovih po onome, od onih po onome, ali plata nema je medju najgorim, kao i standard. Ne znam kako je to moguce kad nismo ni po cemu gori od mnogih, da budemo najgori. To mi lici na ponavljaka koji stalno kuka kako profesori ne valjaju ili poklanjaju svia ocene, osim njemu, pa on ispada najgori. Ja sam to sasekao kod deteta u startu. Uci i neces bi ti najgori. Makar i profesor bio pristrasan. I uspevalo je uvek i pored najpristrasniejg profesora. Ali ne u Srbiji, naravno.
Поштовани
из мог искуства, а путовао сам мало и по Азији и Европи и Северној Америци, мислим да ми Срби нисмо ништа друкчији од других, може се свуда видети дисциплина или недисциплина зависи на шта се човек фокусир, свакако верујте да ни један Јужно Кореанац не би радио за 250 еур а овде раде многи и задовољавају њихове појачане нормативе.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља