петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:14

Нови судар Турске и Русије, сада на Кавказу

Аутор: Војислав Лалићчетвртак, 07.04.2016. у 22:00
Војници на положају у Нагорно-Карабаху (Фото Ројтерс)

Сукоб у Нагорно-Карабаху ће још више оптеретити односе Анкаре и Москве који су поремећени крајем прошле године после обарања руског авиона у пограничном подручју Сирије

Јерменија и Азербејџан су поново на ивици ратне авантуре уколико се наставе сукоби, најжешћи од када се пре двадесет година провинција Нагорно-Карабах одметнула од Бакуа и прогласила независност. Две стране су, под притиском међународне заједнице, пре два дана постигле договор о прекиду ватре, али он се изгледа не поштује.

И даље се повремено пуца, али засад нема покрета јединица. У Бакуу тврде да Јермени настављају да гађају Азербејџан и да је последњих дана страдало шесторо цивила укључујући и двоје деце. У Јеревану то демантују.

Аналитичари упозоравају да би сукоб на Кавказу могао да ескалира, поготово што се у том региону преламају интереси многих земаља, пре свега Турске и Русије. Баку и Јереван су у тој игри пиони које очигледно неко повлачи са стране када му то одговара.

Анкара и поједине западне земље подржавају Азербејџан пошто на тај начин желе да контролишу и токове каспијског петролеја. Москва има стратешке односе са Јерменијом, док се Иран држи по страни, или засад не открива карте.

Турска нема дипломатске односе са Јереваном због спора око геноцида који је у време распада Османског царства извршен над Јерменима. У Анкари то упорно демантују. Када је у време распада Совјетског Савеза избио сукоб између Бакуа и Јеревана око Карабаха, Турска је у знак подршке браћи Азерима херметички затворила границу према Јерменији. Како тада тако и данас. Два народа имају блиске историјске, културне и језичке везе.

Анкара је досад одолевала притиску Вашингтона да нормализује односе са Јереваном и да отвори своју источну границу јер би многи Турци то доживели као издају браће на Кавказу. Она то условљава повратком Карабаха у састав Азербејџана као што је то било у време Совјетског Савеза иако су Јермени у тој провинцији већинско становништво – 90 одсто.

„Цео свет треба да зна да ће Турска и Азербејџан бити заједно, раме уз раме, и то све до краја. Сваки војник који погине у Азербејџану је и наш мученик. Ми ћемо стајати иза Бакуа све док не ослободи своју земљу укључујући и Нагорно-Карабах”, изјавио је  премијер Ахмет Давутоглу.

Турска и Азербејџан су 2010. године потписали уговор о стратешком партнерству и међусобној сарадњи у случају напада са стране.

 „Карабах ће се једног дана вратити правом власнику (Азербејџану)”, изјавио је председник Тајип Ердоган, који би поново да црта границе у региону као што су то некада чинили његови преци. Он је оптужио Москву да је у овом спору „заузела страну Јерменије”, а не Турска, иако признаје да безусловно подржава Баку.

Он је критиковао Русију да је интервенисала у Грузији и Украјини а да у Сирији подржава погрешну страну: Башара ел Асада.

Гурање Азербејџана и Јерменије у сукоб очигледно није случајно. То треба сагледати у ширем оквиру: успеха Русије у Сирији и на Блиском истоку, краху Ердоганове спољне политике у региону због чега се последњих година суочио са проблемима у односима готово са свим суседним земљама.


Коментари13
53321
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pravda ce ih stici
Turska je u 20. veku izvrsila tri genocida, nad Jermenima, Kurdima i Grcima, i nikad nije odgovarala.
Zoran V. Tosovic
Zasto se Iran drzi po strani ? Kao sto napisah u svome jucerasnjem komentaru na drugom mestu , veci deo Azerbejdzana se nalazi u Iranu , nego u Republici Azerbejdzan , i daleko vise Azera ( Azerbajdzanaca , Azerskih Turaka ) zivi u Iranu nego u Republici Azerbejdzan , tako da Iranu ne ide u prilog da Republika Azerbejdzan izadje kao pobednik iz svih ovih sukoba ! 2009. godine u Republici Azerbejdzan je zivelo 8 172 800 Azera , a u Iranu prema srednjim procenama oko 20 miliona !!! " Britanika " njihov broj procenjuje na oko 15 miliona , a UNPO ( Unrepresented Nations and Peoples Organization ) na cak 30 miliona ! Od svih turanskih naroda , Azeri su najblizi Turcima . Takodje , proucavajuci stvari vezane za ovo podrucje i ovaj narod , neizbezno se nailazi na pojam " Kavkaska Albanija " , sto samo potvrdjuje navode , da Albanci nisu potomci Ilira , sto i njihov jezik dokazuje , nego da su zaista poreklom iz Kavkaske Albanije . Naravno , danas su im geno vise srpski nego albanski .
Diaspora gastarbeiter
G.Camdzic!Za vas ko su Turci?oni su clanovi jedne vojn. zajednice sa oko 30 drzave sa miliardi zitelja,0d njih bar 5-6 gosp.daleko su jaci od Rusa sa svega oko 150 mio zitelja i sa slab .gospodarstvom a bez toga je vojska " papirnati tigar"(dodatno bez saveznika ali zato sa div.neprijateljima okruzena)
Дамјан
Фадиљљ, Google translate ти је рогобатно лоше превео текст на српски;једва се разуме шта хоћеш рећи, а то што си рекао је тешка глупост.Држи се ти твоје "Rilindje" и не коментариши нешто у шта ниси упућен.
Препоручујем 25
Миљко
Стаб Доналда Трампа према НАТО пакту, односно његовом распаду и сукоб Русије и Турске иду у истом правцу. Овај сукоб може само бити увод у распад пакта тј Турска ће испровоцирати Путина да их нападне жестоко без милости а САД и западни савезници ће само млако реаговати тзв. дипломатским средствима и тако више неће бити Турске у овом облику као ни НАТО савеза.
Mujo
To bi bio spas i za EU. Turska je trojanski konj hriscanskoj Evropi. A za Balkan da ne pricamo. Ova politika Zapada prema Turskoj nicemu ne vodi.
Препоручујем 14
Ranko M.
Za sada, moze se reci, da je ovo sukob u razvoju. Dali, ce dugo ili kratko stagnirati, na ovom nivou, zavisice od glavnih aktera. Ovo podrucje je inace, vrlo interesantno: obuhvata deo ¨Juznog krila¨ ruskog ratista, koje je podlozno lakoj ekscitaciji, obzirom da se na njemu nalaze,tezino muslimanske drzave, na koje Turska moze izvrsiti jak uticaj.Podrucje je, za Ruse veoma osetljivo, jer se nalazi uz samu njihovu granicu i direktno vodi ka najvecim naftnim, gasnim i slatkovodnim bazenima. Sigurno je, da ce se ici na zaostravanje sukoba i njegovu internacionalizaciju, sve dok se ne stvore uslovi za angazovanje snaga NATO, koji ce nastojati da u sve to uvuce i Gruziju. Rusija ce morati da odgovori na takve provokacije, jer ne sme dozvoliti eskalaciju sukoba na tom delu, posebno ne na svojoj teritoriji. I evo nam novog, ozbiljnog razloga za zabrinutost. Sve sto se desavalo na BI, ne treba gledati kao slucajeve za sebe, vec u sklopu jednog globalnog zahvata, koji verovatno sledi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља