среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Данас је 108. рођендан најстарије Српкиње

Аутор: Милорад Ћириловићсреда, 05.03.2008. у 22:00
: Костадинка Момировић: Тито јој је омиљени лик (Фото Лука Вулетић)

Према веома старим људима у селима Србије ближњи се односе као према деци, пазе их и хране их, мира им не дају од пажње и нуткања, понекад и подвикну, да стари боље чују, ако не слушају или су готово сасвим глуви. „Чувају ме, а не чујем; чувају ме, а не видим; чувају ме, а не могу да станем на ноге, шта ће ми чување”, као да се љути на укућане Костадинка звана Косара Момировић која данас, шестог марта 2008, слави 108. рођендан.

Честитамо јој два дана раније усмено, а овако, у „Политици”, на дан рођења. Незванично, она је најстарија Српкиња у земљи и расејању. Можда и није, али као најстарију су је запазили новинари док је, недавно, уписала бесплатне акције ЈП ПТТ. Она је неписмена, потписује се палцем, печатирала је три пута, па тражи да јој се доделе и акције три пута, значи три пута хиљаду евра.

Има места за шалу у дому Радивоја Шутића (рођен 1941), Косариног унука, који, заједно са супругом Миланком, води рачуна о баки. Она је ушушкана у својој соби пуној слика које не види, али памти; ту је и радио-апарат који не слуша и телевизор. Гледа само „Слагалицу”, кол’ко запази, па пита: „Кој је победио?”.

Као и многи (не само стари) људи, Костадинка има омиљене реченице за понављање: „Не треба мени геометар да мери земљу, да ми он прича где је која њива и колика је, сваку сам окопала”. Или однедавно: „Не смем да умрем пре него што добијем акције од поште...”

За прошли рођендан добила је зубе (протезу) од зубног техничара из Параћина Владимира Милосављевића. Каже да јој је то најдражи поклон. Претходну протезу ставила је пре 40 година, а још 1968. године издата јој је трајна лична карта.

Доста деце има у селу Буљане, код Параћина, где је Косара провела већи део живота. Згуснута је насеобина, кућа до куће, сви се знају, Косару нарочито. Кућа Радивоја Шутића проналази се лако. Он је ведар човек, можда је на бабу која се стално шалила и још се шали, мада је целог живота радила тешке послове, носила дрва на леђима од планине до села, неколико километара, чувала стоку.

Костадинка је из Извора код Доње Мутнице. Од седамнаесте до осамдесете године живела је у планини, на Никсиној падини брда Дроча, планине Пештерац, од Буљана 15 километара. „Деценијама је она пешице ишла тамо два и по сата преко брда и пашњака. Најдаље је путовала до Новог Сада, да ме посети док сам служио војску, још пре пола века”, каже њен унук. „Лекари, ма јок! Никад. Често је као млађа јела пужеве, гљиве, коприве, печурке са пања (’скрпце’), све јестиво растиње из шуме. И пила изворску воду. Једе све нормално, а поред кревета близу стоји и ’шишенце’ (флашица) ракије, два деци, то потраје и недељу дана, она само ујутру цимне мало, гутљајчић, то је крепи...”

Од Балканских ратова до бомбардовања 1999, све је протутњало поред ње. Отац јој је погинуо у рату с Турцима. Њен муж Владимир, солунац, поживе 93 године. Радио је у каменолому где је пребио руку; после чувао овце. Родила је две кћери (Милка и Божидарка) од којих се шири мрежа потомака, са унуцима, праунуцима и чукунунуцима све до „беле пчеле”, Уроша, који се недавно родио. Косарин ген одржан је преко женске линије.

Шта каже унук о својој баби: „Ако си био болестан, могла је речима да те излечи”. Радивоје је пензионер, има живине, прасиће, телиће, млеко. Био је запослен у грађевинском предузећу „Поморавље”. Пензија мала, радио 38 година у Јагодини. Отац му је из Горње Мутнице, али се „призетио” (постао зет) овде у Буљанима и остао.

После њене изјаве у новинама (поводом несвакидашњег рођендана) да јој је Тито омиљени лик, добила је из Бање Луке писмо од Друштва „Јосип Броз Тито”: „Поштована бако Косара, прочитасмо у новинама да ових дана славиш 108. рођендан. Честитамо и желимо ти још здравља. Посебно ти хвала што нашег Тита постави на прво мјесто од свих царева и државника које си упамтила...”

А из поште су љубазни, обећали су да ће доћи данас, на рођендан, с поклоном за најстарију Српкињу која улази у 109. годину.


Коментари8
382f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tibulo van
Baka-Koco-Kosara, srecan ti rodjendan i zelim ti jos puno godina zivota. Mogu samo da zamislim da ti je zivot bio pun setnji kroz nase divne predele. Da si se hranika prirodnom hranom. To mi sada nazivamo, organskom. Dajes na i primer i potvrdu da je zdrava hrana u zdravoj, zelenoj prirodi neophodna za dug i srecan zivot. Eto, Baka-Koso, postde nam najbolji ucitelj u poodmakloj starosti. Hvala ti na savetima.
MUKNAVI muk
Srecan ti rodjendan baka Kosara!!
Danijela
Srecan rodjendan i pozdrav iz Toronta! Da nam jos dugo zivis!
Marjan Trifuac
Pozdrav baki Kosari iz Poreča! Bog je blagoslovio i poživio kao i cijelu njezinu obitelj.
Jovanka Dajkovic
Ciro veoma lep clanak.I ja joj cestitam rodjendan,i svaka cast unuku.Jovanka iz Milvokija

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља