недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 10.04.2016. у 08:05 Јована Рабреновић

Државне обвезнице исплативе, али их грађани мало купују

Светска банка предвиђа у 2016. раст бруто домаћег производа за више од 1,8 одсто, а у 2017. двоструко више – 3,5 процената
Тони Верхејен (Фото Ж. Јовановић)

Наш верни читалац Синиша Мирков јавио нам се да је решио да испита могућност на коју му је указано на страницама нашег листа да финансира државу и тако заради. Он је своју животну уштеђевину од 50.000 евра, незадовољан ниским каматама, „преселио” из банке у државне дужничке папире. Поређења ради 2008. године банка му је давала камату од чак девет одсто, а сада тек 1,5 одсто годишње. На трогодишње обвезнице држава сада даје камату од 3,25 одсто. Додатно, на евро штедњу плаћа се порез, а на зараду на обвезницима не. Добит није као што је била. Али је има.

Да ли због незнања или због тога што то на малим износима није исплативо, тек грађани су до сада у само малом броју случајева били расположени да позајме новац држави, односно да купе њене дужничке папире. Према подацима Централног регистра хартија од вредности, на примарним аукцијама, што значи директно код државе, обвезнице су купила укупно 343 физичка лица.

Камате на девизну и динарску штедњу су ниске, а ни приноси на обвезнице не конкуришу превише штедњи. Приноси на евро обвезнице прилично су мали што је директна последица монетарне политике светских централних банака Америчких федералних резерви и Европске централне банке. Тако је годишњи принос на државне хартије у еврима на последњој аукцији био 1,05 одсто, док су хартије деноминоване у динарима носиле принос од 4,01 одсто. Ако су хартије дуже рочности и приноси су виши па су тако трогодишње динарске обвезнице носиле принос од 5,95 одсто, а евро 3,25 одсто. У случају динарске штедње камате иду од три одсто за орочење на три месеца до пет одсто за штедњу на три године. За исте рокове ефективна камата на евро штедњу је од 0,8 до 1,15 одсто.

Брокери кажу да се грађани највише опредељују да купе двогодишње и трогодишње евро обвезнице које у првом случају носе принос од 1,4 процента, а у другом случају 3,25 одсто годишње. Тек већа улагања од 10.000 до 20.000 евра доносе уноснију зараду. Према подацима Народне банке улагање становништва у државне хартије од вредности занемарљиво је мало у односу на штедњу која тренутно износи 45 милијарди динара у домаћој валути и 8,6 милијарди евра девизне штедње. У власништву становништва тренутно се налази око 22 милиона динара или тек 0,004 одсто укупног портфеља државних дужничких папира у динарима и око 19 милиона евра, односно 0,87 одсто портфеља државних хартија од вредности у еврима. Груба рачуница показује да просечно улагање износи око 50.000 евра.

Пореде се и трошкови.

 На девизну штедњу плаћа се порез, на динарску не, а у случају куповања државних дужничких папира пореза нема. Брокерска провизија је 0,3 одсто. Може да буде и нижа, у зависности од суме која се улаже, а могуће је да буде фиксна, у апсолутном износу, уколико је већа сума новца у питању. Када су у питању Београдска берза и Централни регистар, они такође имају максималну провизију у апсолутном износу од 5.000 динара што може значајно смањити износ укупних трошкова. Инвеститор мора да отвори власнички рачун за хартије од вредности и наменски рачун у банци.

Државне дужничке папире могуће је купити на два начина: директно од државе у примарној емисији или на секундарном тржишту путем Београдске берзе. Уколико се неко ипак одлучи да финансира државу може да купи чак 50 одсто обима аукције. Ограничен је минимални износ куповине и то на 50.000 динара и 5.000 евра. Министарство финансија, односно Управа за јавни дуг емитује хартије од вредности у апоенима од 10.000 динара и 1.000 евра, а минимална количина које по аукцији може да купи једно лице је пет комада. У случају куповине и продаје код брокера предмет трговине може да буде и само једна обвезница.

Коментари10
72a1b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zvezdana
Tesko je predloziti investitoru da ulaze u finansijske derivate u Srbiji zbog loseg iskustva na Beogradskoj berzi u kojoj su umrezeni vlasnici banaka u dogovoru preko svojih kastody sektora i povezanih pravnih lica pravili fiktivnu ponudu i traznju. Izlobirani brokeri su lazima privukli investitore koji su akcije kupovali po najvisocijoj vrednisti ( april-maj 2007. ) da bi im banke "srusile " vrednost na berzi i iste te akcije kupovale po mininalnoj ceni iz nerasporedjene dobiti. Zbog ovakvih prevara banke placaju astronomske kazne.Danas je americka investiciona ( zloglasna ) banka Goldman Saks u sklopu nagodbe sa americkim vlastima prihvatila da plati budzetskoj kasi kaznu od 5,6 milijardi dolarazbog prevara na Berzi i problematicnih kredita kao sigurnog ulaganja - godinama koje su prethodile finansijskoj krizi.Ova banka je priznala da je " lazno i obmanjujuce predstavljala potencijalnim investitorima" - obveznice obezbedjene hipotekama koje je prodavala i uzimala znacajan procenat
Zoran Vukov
Kako to da država kada se zadužuje prodajući dužničke papire OBVEZNICE može da garantuje prinos i da odredi vreme prispeća, za one koji to dobrovoljno čine kupujući Obveznice. Umanjenjem penzija država isto zadužuje kao i prodajom Obveznica , ali je razlika u tome što to može da radi jer je ona ta koja je osiromašila penzijski fona uzimajući novac iz penzijskog fonda koji nije vratila, pa se sada namerila i da nastavi umanjenjem stečenih prava (a koja je imovina) a koja su uplatama po Zakonu i stečena po Zakonu, ali umesto da evidentira iznose umanjenja i takođe izda OBVEZNICE sa kamatom i vremenom dospeća ona ima nameru da izbegne svoju obavezu i da ne VRATI GLAVNICU nego neće ni da obračuna kamatu. Pa svako može da shvati da se radi o DISKRIMINACIJI građana, što USTAVNI SUD NIJE SMEO DA KONSTATUJE. SRAMOTA od Vlasti i USTAVNOG SUDA:.
gordijanus
Ove godine dobijam poslednju ratu stare devizne stednje koju su mi zarobili od 90ih.ne pada mi na pamet da ulazem u drzavne obveznice onih u koje nemam ni gram poverenja...
Marko P.
Osnovna stvar kod svakog ulaganja je da li verujete onom kome dajete novac.S obzirom da velika većina ljudi u Srbiji nema ni trunku poverenja u političare koji vode(ili su vodili) zemlju,jasan je odgovor zašto ljudima ne pada na pamet da ulažu novac u državne obveznice.Nažalost,većina ljudi ne zna da novac koji drže u bankama na štednji u ogromnom procentu banke ulažu upravo u kupovinu državnih obveznica,jer kredite u Srbiji po ovim kamatama skoro više niko i ne uzima.Da li to znači da banke bolje poznaju naše političare i imaju više poverenja u njih kako vode državu - nažalost ne znači,jer bankari rizikuju novac svojih štediša,dok svoj lični čuvaju na ofšor destinacijama.
Zvezdana
Municipalne obveznice su pravo resenje. ( da se izbegnu banke )

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља