петак, 05.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.04.2016. у 09:05 Ј. Рабреновић/ А. Телесковић
ШТА ОТКРИВАЈУ СРПСКИ ПАНАМА ПАПИРИ

Ко је српски „Мосак Фонсека”

„Мали приручник” за пословање у пореском рају може да се нађе директно код државе, тачније на сајту Управе за спречавање прања новца
Милица Бисић (Фото А. Васиљевић)

После афере „Панама” сасвим је јасно да наши људи воле да послују преко офшор дестинација, међутим за ту работу није потребно да у Србији постоји адвокатска канцеларија калибра панамске „Мосак Фонсека”. Мали приручник за такво пословање може се наћи директно код државе, тачније на сајту Управе за спречавање прања новца, који припада Министарству финансија.

На овом сајту постављено је питање „Молим да нас упутите где да пронађемо списак земаља пореских рајева”, а Управа за спречавање прања новца одговара:

– Офшор центри пружају разне погодности привредним субјектима, компанијама које су регистроване у њима. Неке од погодности су: одсуство пореских намета или ниске пореске стопе, минимум услова и података за регистровање привредних субјеката, минимум контроле пословања регистрованих субјеката, заштита идентитета странака, заштита података о трансакцијама и слично – пише на овом сајту.

Додаје се да се у Правилнику о листи јурисдикција са преференцијалним пореским системом који је 2012. године објављен у „Службеном гласнику” налази списак земаља, односно јурисдикција, које се налазе и на листама офшор центара, али је списак ужи од списка са наведених листа. Као евентуалну помоћ у упоређивању различитих листа, односно присуства појединих држава и јурисдикција на њима, Управа за спречавање прања новца наводи два линка на којима се налазе листе офшор центара, и то један Међународног монетарног фонда, а други Википедије.

Стручњаци кажу да честе уштеде у порезима не постоје, већ су мотиви скривање вредности пословања и приватност

Из овога је јасно да је оснивање фирми у пореским рајевима потпуно легално, а мотив је повољније опорезивање. Милица Бисић, порески стручњак, каже да порески рајеви, по правилу, имају посебан режим опорезивања за привредна друштва чији су оснивачи нерезиденти, односно странци. Тако приходи од дивиденди и камата (такозвани пасиван доходак), који су настали од активности у другим земљама, као и даље исплате овог дохотка, или нису опорезовани или је ефективна пореска стопа блиска нули. Такође, порески рајеви обезбеђују висок степен поверљивости, како трансакција, тако и идентитета појединаца.

Намеће се питање колику уштеду нека компанија постиже, а Бисићева каже да то зависи од конкретне власничке структуре и коначне употребе трансферисаног прихода. Имајући у виду висину пореских стопа у Србији, као и да од 2012. године постоји порез по одбитку на исплате (дивиденди, камата, за услуге), које иду привредним друштвима са седиштем у неком од пореских рајева, уштеда у редовним порезима практично не постоји, а разлог за овај начин пословања пре би могао да се тражи у тежњи да се обезбеде поверљивост обима вредности пословања и приватност. На пример, у Агенцији за привредне регистре као власник се води фирма из пореског раја, а власник фирме из пореског раја, по тамошњим прописима, по правилу именује друго лице које се појављује у јавним регистрима.

У Србији, ипак, морају да се плате неки порези.

– Привредно друштво у Србији чији су оснивачи у неком од пореских рајева плаћа све порезе – порез на додату вредност, добит, доходак – као и било које друго привредно друштво регистровано у Србији, плус на исплате дивиденди оснивачу и порез по одбитку од 25 одсто (за исплате према другим земљама општа стопа је 20 одсто, док су са земљама с којима имамо уговоре о избегавању двоструког опорезивања стопе између пет и 10 одсто). Власник привредног друштва основаног у пореском рају, коме то друштво исплаћује дивиденду, уколико је српски порески резидент, дужан је да и овај приход пријави и на њега плати порез по стопи од 15 одсто, као и било који други српски порески резидент у случају да оствари приход од капитала – каже Милица Бисић.

Љубодраг Савић
(Фото А. Васиљевић)

Економиста Љубодраг Савић каже да се, када се код нас мисли да пословање преко пореских рајева, увек подразумевају малверзације, али то није тако. Луксембург је, на пример, највећи порески рај због ниских пореза, најнижих износа на разне трансакције и већина светских компанија послује преко ове земље.

– С друге стране, преко пореских рајева неки бизнисмени настоје да смање добит матичних фирми тако што, на пример, преко Кипра својој фирми дају скупљи кредит како би повећали трошкове, затим увећавају цену увезене робе, неке маркетиншке услуге плаћају преко тих дестинација и на тај начин остварују уштеде. И новац од разних криминалних активности пере се преко ових дестинација. Међутим, напредак у борби против скривања пара направљен је тиме што, на захтев суда, банке морају да дају податке – каже Савић.

Коментари10
0dd78
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ranko M.
Ako u drzavi postoji Vlada i Narodna banka,poreske uprave i drugi kontrolni poreski mehanizmi i ako sve to, osloncem na postojeca zakonska i podzakonska akta,zaista zele da radi svoj posao, ne postoji mogucnost da se drzava potkrada, a novac izvozi iz zemlje.Ovo sto se radi, radi se uz saglasnost svih nabrojanih institucija, da bi se odrzao postojeci sistem. Jer,jedino je tako moguce odrzati tajkunska i druga privatna preduzeca, koja su nastala kako su nastala a koja bi,u ostroj svetskoj konkurenciji sigurno propala da nije ovih ventila.A ako bi se to desilo, ostali bi bez osnovne kapital proizvodnje i vratili se na stari drustveni poredak (socijalizam), koga ni mi ni stranci ne zelimo.Sve ovo sto se u toj sferi radi, radi se sa znanjem Vlade i svih svetskih kontrolnih mehanizama (MMF,SB). Da je to tako, dokaz je postojanje ¨Panamskog slucaja¨,koji nije od juce (ni jedini), za koga su svi svetski finansijski subjekti znali i sada se samo delom, pokusao iskoristiti u politicke svrhe.
A stranci
Zasto se toliko insistira na "srpski tajkuni" kada u drzavi Srbiji ima mnogo vise stranih tajkuna koji takodje ne placaju porez a pri tome jos dobijaju stotine miliona evra od drzave. Zakon o stranim invensticijama je mnogo gori po drzavu i gradjane od nekog " skandala" u Panami.
balck and decker
licno pare drzim u poreskom raju jer mi daju vecu kamatu nego u domicilnoj zemlji.
Dragan M.
Ko je ukinuo SDK kao državni mehanizam za kontrolu novčanih tokova? Kakve "amerikanizovane" e-banking strukture sada vrše tu "funkciju"? Ko je ukinuo Devizni inspektorat (jedina agencija i inspektorat koji je ukinut) i zašto? Devizni inpektorat kao kontrola potencijalo naduvanih faktura za robu i fiktivnih faktura za usluge (autorska prava, konsalting, ..). Kad se u Srbiji odgovori na ova pitanja biće moguće da se postave temelji stabilne, uređene države! Tek onda će se videti sve razmere perionica para, "privatizacija" i "divlji zapad biznisa" zbog kojih je Srbija postala zadužena kao nikad u istoriji, a narod nikad siromašniji.
Sava J.
Odgovor na tvoje pitanje se zna od 2000. SDK su ukinuli Labus i Dinkić govoreći da je to relikt komunizma i da platni promet treba da se premesti u poslovne banke. Naravno, pre toga su likvidirali 4 tada najveće banke (Jugobanka, Invest Banka, Beogradska banka i Beobanka). Izgovor je bio da su nelikvidne a one i dan danas ne mogu da se likvidiraju jer njihova imovina kojom i danas raspolažu daleko premašuje navodnu nelikvidnost. Njih su likvidirali jer su one bile poverioci mnogih kredita skoro svih srpskih firmi. Kada su njih ugasili onda je mogla da krene pljačkaška privatizacija. Dokle se došlo svi vidimo. A onda su dovedene "strane" banke sa sumnjivim kapitalom koje svake godine iz zemlje iznose ogromne provizije. Labus i Dinkić su i dalje na slobodi, hvala na pitanju!
Radivoje
Da li je neposteno registrovati firmu u Monte Karlu ili nekom drugom "poreskom raju" zbog manjeg poreza ili to uraditi ovde i finasirati cetiri Bajatoviceve i njemu slicnih, kojih na zalost ima veoma mnogo, funkcije?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља