среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 10.04.2016. у 10:18 Мaрија Бракочевић Бранка Васиљевић

Зелениш филован хемијом

Градски завод већ годинама не контролише намирнице на пијацама. – Хронично тровање пестицидима доводи се у везу са разним обољењима попут Паркинсонове болести и Алцхајмерове деменције, дијабетеса, развојних неуролошких проблема код деце, астме…
На 134 тоне воћа и поврћа само 750 узорака У прва три мeсeцa oвe гoдинe увeзeнo је 68.177 тона jужнoг вoћa, 33.456 тона oстaлoг вoћa и 32.442 тоне пoврћa. Дo сaдa je узeтo укупно 750 узoрaкa и ни у jeднoм ниje утврђeн пoвeћaн сaдржaj oстaтaкa пeстицидa oд мaксимaлнo дoзвoљeнoг, што знaчи да ниje ни билo зaбрaнe увoзa. У току 2015. узeтo je 2.374 узoркa од којих је 49 имало пoвeћaн сaдржaj пeстицидa – подсећају у Управи за заштиту биља.
По Закону о безбедности хране, произвођачи су одговорни за квалитет и безбедност производа јер треба да брину о томе којим средствима их прскају, каквом водом их заливају, на који начин их складиште и транспортују...
„Градске пијаце” нису задужене за контролу производа на тезгама, али њихови инспектори у току сезоне бар једном провере исправност намирница

Свекрва и снаја из центра града нису ни слутиле да ће их отровати парадајз који су пре неколико дана купиле на пијаци. Вртоглавицу, необјашњив немир, упорну мучнину, повраћање – све ове тегобе од целе породице осетиле су само оне, јер су се њих две почастиле сочном црвеном воћком. Због тога су и закључиле да је узрок парадајз очито превише третиран пестицидима. Док чекају и званичне резултате, две жене су сазнале да је према проценама Светске здравствене организације више од 750.000 људи хронично изложено малим дозама пестицида. То потврђује и проф. др Славица Вучинић, начелник Националног центра за контролу тровања ВМА, подсећајући да се у свету региструје и око три милиона акутних тровања, али да се на Клиници за токсикологију ВМА досад није лечио ниједан пацијент због проблема насталих услед конзумирања хране са остацима пестицида.

– Највећи део остатака пестицида стиже из поврћа и воћа. Експерименталне студије указују на могућу повезаност хроничног тровања пестицидима са разним обољењима. Међу њима су Паркинсонова болест и Алцхајмерова деменција, развојни неуролошки проблеми код деце, астма, прекомерна тежина и дијабетес – каже проф. Вучинић.

Пестициди су хемијска средства и употребљавају се у борби против изазивача биљних болести, штетних инсеката, за раст биљака... Опасни су по здравље.

На градским пијацама није лако пронаћи зелениш који пољопривредници нису више пута, а често и после сваке обилне кише, третирали овим средствима. На основу Закона о безбедности хране, они су одговорни за квалитет и безбедност производа које износе на тезге. Њима је остављено да брину о томе којим средствима прскају плодове, каквом водом их заливају, на који начин их складиште и транспортују...

Како онда „очистити” зелениш од различитих штетних препарата?

У Градском заводу за јавно здравље истичу неколико савета како би се смањио ризик од евентуално присутних остатака пестицида у воћу и поврћу.

– Треба га прати бар неколико минута под млазом текуће воде. Намирнице из стакленика додатно се третирају хемикалијама па, уколико је могуће, треба им скинути и горњи слој или кору. Код лиснатог поврћа попут купуса и зелене салате, спољне листове требало би одстранити. Кување, конзервисање или замрзавање смањује остатак пестицида – објашњава др Весна Пантић-Палибрк, начелник Јединице за контролу здравствене исправности хране.

Њена препорука је да се што више једу сезонско воће и поврће јер се на тај начин смањује изложеност различитим загађивачима у храни.

Стручњаци завода лабораторијски испитују постојање остатака пестицида у намирницама које се користе у свакодневној исхрани. У овој кући раде такозвани скрининг на више од 800 различитих пестицида који су у употреби за прскање ових намирница. Градски завод већ годинама није укључен у контролу на пијацама. Надају се да би нови Закон о јавном здрављу требало да донесе помак и у овој области. „Градске пијаце” нису задужене за контролу производа на тезгама, али њихови инспектори ипак у току сезоне бар једном провере исправност воћа, поврћа, меса и млечних производа.

Контрола на присуство остатака пестицида обавља се лабораторијском анализом узорака узетих код произвођача, увозника, дистрибутера, у велетрговинама и на другим продајним местима. У случају неправилности забрањује се даљи промет тих производа, затечена количина се повлачи са рафова и уништава на безбедан начин, истичу у Управи за заштиту биља Министарства пољопривреде

Прoшлe гoдинe контролисано je oкo 1.500 узорака. Нajвишe „проблема” билo je у цитрусимa – лимун, мaндaрине и пoмoрaнџе – 10 узoрaкa сaдржaлo је вeћи сaдржaj срeдстaвa зa зaштиту биљa oд дoзвoљeнoг. Нa oснoву oвих нaлaзa дoнeтa су рeшeњa o зaбрaни увoзa и даљег прoмeтa oкo 155,6 тона цитруса. Од тога је 93,9 тона oвoг вoћa уништeнo, док је 61,7 тона врaћeнo пoшиљaoцу. Oвo вoћe je углaвнoм вoдилo прeклo из Tурскe.

Кoд нас 11 прoизвoдa ниje билo усaглaшeнo – и тo мaлинa, купинa, брeсака, шљивa, кajсиja, пaрaдajза и jeдaн узoрaк шaмпињoнa.

Забрањени у Европи, не и у Србији

Произвођачи би најпре требало да схвате да не смеју да праве разлику између производа које пласирају на пијацу и оних које остављају за себе, поручује Горан Паповић, председник Националне организације потрошача.

– Већина њих ни не зна како треба да користи пестициде. Дешава се да данас третирају производ, а сутра га износе на тезгу. Велики број штетних хемикалија одавно је забрањен у Европи, а код нас се и даље користи. Реч је о органо-фосфатима. Увозе се и препарати из Кине, без декларације. Допремају се у бурадима и мешају се са различитим средствима и користе за прскање. Имамо Закон о хемикалијама, али нажалост немамо Агенцију за хемикалије која би требало да контролише примену тог закона – истиче Паповић, додајући да се нада да ће та „рупа” у закону ускоро бити „закрпљена”.

Сремуш да, мразовац не

У последње време на пијацама се све чешће могу наћи везице сремуша, моћног антиоксиданса, који грешком неискусни берачи могу да замене са мразовцем, једном од најотровнијих биљака на нашим просторима (садржи алкалоид колхицин).

– Листови сремуша и мразовца су слични, али се могу разликовати када се протрљају између прстију. Сремуш има карактеристичан мирис који подсећа на бели лук. Цветови су му бели и ситни, док мразовац има нежнољубичасте латице и наликује обрнутој круници. Очигледна је разлика у изгледу цвета сремуша и мразовца – објашњава др Славица Вучинић.

Коментари19
0e00b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

smb
"agencija za hemikalije"!!!!!. bez namere uvrede, izgleda ili misaona greska ili cista glupost. vlada pravi zakone, skupstina ih usvaja. sta zemlja dozvoli za uvoz to se uvozi. (carinici kontrolisu, oni ne odlucuju po cefu sta da prodje sta ne). gde su onoliki hemicari, sta oni rade? a svi graknu na gosp. udovicki kad kaze da se struktura administracije treba da menja. i seljaci su seljaci da ne kazem nesto teze ispasce uvreda. oni su na ivici prezivljavanja, a pijace pune. ali ne iz sela vec uvoz. i i dalje je selo nesto odakle se bezi. a sad odjednom zatrovana hrana. u titovo vreme se u poljoprivrednoj skoli ucilo, uci se i danas. od cekanja posla po gradovima i kukanja nema nista. kome je zivot drag bezi u selo i radi. dok moze da pobegne bez svih ovih bolesti iz clanka koje su na zalost puke cinjenice. ko to jos nije ukapirao oseca. pozdrav i dobro zdravlje.
ВлаДо
Разликовање цвета сремуша и мразовца практично не значи ништа јер се траве не беру кад процветају јер су тада презреле и нису за јело.
ВлаДо
Спомињете само пестициде.Воће и поврће се прска фунгицидима(против гљивица) ,хербицидима(против корова),пестицидима(буба),фертилизерима(вештачким ђубривом),средствима за брзо сазревање и средствима за конзервисање(против труљења).Сада још уз све то се појаве неки конзументи који воле да једу па поједу мало већу количину свега тога.Гојазност је мања штета од прекомерног уноса отрова.
nenad
i? ko ce to da speci? nije u pitanju samo paradaiz,sve se prska.... hlebovi se boje vestackim bojama,u cokoladama i slatkisima su sve sami vestacki zasladjivaci i emulgatori,ucvrcivaci i svavakakva druga djubra... nas niko ne stiti i nasu decu,ako da nikom nismo potrebni...ja imam probleme sa alergijama,i hranim se ,,zdravo,na anlizama sam pokazao zasicenost pesticidima i hormonima....i prestao sam sve da kupujem na pijaci ,nego idem po selima i trazim ljude od poverenja. jer imam dete i zao mi je da se truje u sopstvenoj drzavi.
Milorad M.
Ko normalan jede paradajz u aprilu. Normalan paradajz dospeva tek sredino maja do kraja septembra. Sve ostalo je sintetika i GMO.
Miloš
Milorade, kad sam tamo 80-ih bio klinac, paradajza je bilo krajem leta i to je to. Ni sad se ništa nije promenilo, samo je duži interval kad može da se kupi plastika, a pravi paradajzi, goveđe srce i jabučar, od kojih zamiriše cela kuća... retkost.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља