понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27
ИНТЕРВЈУ: ЗОРАН СИМЈАНОВИЋ

Клавир је био мој буквар

Композитор говори како су почеле „Силуете”, а како „Елипсе”, како је било на концерту Реја Чарлса у Београду и зашто је музика из филма „Кум” – бесмртна
Аутор: Славко Трошељнедеља, 10.04.2016. у 08:05
(Фото: З. Кршљанин)

Зоран Симјановић, професор и композитор, рођен је 1946. у Београду, где је завршио Музичку академију. Током шездесетих свирао је у музичким саставима „Силуете” и „Елипсе”. Каријеру компоновања музике за филм започео је 1975. године. Он је композитор који, како истиче, својим нотама даје душу филмовима, позоришним представама, драмама...

Сарађивао је са Срђаном Карановићем, Гораном Марковићем, Бранком Балетићем, Гораном Паскаљевићем, Емиром Кустурицом, Слободаном Шијаном, Дејаном Караклајићем... Компоновао је музику и за ТВ серије. Посебно се памти његова музика из ТВ серије „Грлом у јагоде”. До одласка у пензију био је редовни професор примењене музике на факултетима драмске и музичке уметности у Београду, Бањалуци и Цетињу.

Повод за овај разговор је издавање 13 це-деа телевизијске музике под називом „Радио и ТВ трезор Зорана Симјановића”. Успео је да 300 сати своје музике на телевизији и радију сведе на концентрат од 13 сати незаборавне музике из ТВ серија, цртаних филмова, телевизијских и радио драма, фестивалских песама, па и реклама. Све то је, практично, сведено на неко музичко и животно време које је прошло, али кога се, ипак, његова генерација, па и млађи љубитељи музике радо сећају. Симјановић је одлучио да све то и прослави, на оригиналан начин:

– Ево, ја ћу 11. маја, за свој 70. рођендан, у Дому омладине, у Београду, да организујем велико славље на коме ћемо прославити све музичке јубилеје који су добили право на живот пре педесетак година. Tо значи 70 година од мог рођења, 65 година Кино клуба Београд, 60 година скијања, 55 година „Силуета”, 50 година Гитаријаде, 50 година Дансинг и Велике сале Дома омладине, 50 година од почетка снимања филма „Немирни”, 45 година шпице Студија Б, 40 година серије „ Грлом у јагоде”, 40 година од почетка снимања филма „Специјално васпитање”... Ових догађаја има више од 40. Улазак на ту журку биће бесплатан за све позване – каже композитор у разговору за наш лист.

Шта су вам, музички, дали Фатс Домино, Литл Ричард, Клиф Ричард...

За мене је у том животном добу, пре педесетак година, био најзначајнији Реј Чарлс. Он ми је био музичка база свега што се тих година догађало у музичком свету, а покренуо је и све остале младе музичаре широм света. Од група то су били „Шедоузи” по којима је крштен и наш први састав „Силуете”. Тада је и Клиф, са „Шедоузима”, био узор Зорану Мишчевићу и свима осталима. Фатс нас је повукао на ритам и блуз, па су зато „Елипсе” кренуле у тај стил већ 1967. године.

Да ли сте некога од њих уживо видели и слушали?

Мало. Искористио сам прву прилику да слушам и гледам Реја Чарлса кад је дошао у Београд. Али, баш сам се разочарао. Ја сам тада, од најаве да ће нам у госте доћи мој музички бог, нестрпљиво бројао дане до његовог уласка у Дом синдиката, али дошао је човек кога су извели на сцену и који нам је махао скакућући. Знао сам да је слеп, али нисам могао ни да претпоставим како изгледа његов излазак на сцену. Наравно, певао је савршено, али та његова појава деловала ми је шокантно.

Ко и кад вас је „гурнуо” у музику...

Случајно. Рођен сам непосредно после Другог светског рата. Та генерација је најбројнија. Кад се рат завршио људи су се вратили женама. Због велике гужве при упису у школу стигао сам до првог разреда тек са седам и по година. Пошто сам, кажу, већ тада био зрео, моји су ме, у шестој години, послали код наше породичне пријатељице, професорке клавира Јелене Кршић. И тај инструмент је био мој буквар.

... како сте постали рокер?

Исто случајно. Сви смо при упису у гимназију имали много слободног времена, па смо се сакупљали код нашег друга Љубе Ђорђевића. Он, сликар, свирао је хармонику... А потом су ту дошли Зоран Мишчевић и Илија Станић. И 1961. године смо основали групу „Силуете”, први рок састав у Србији. Пре 55 година смо свирали на игранци у Економској школи, у Цетињској улици, испод „Политике”.

... а кад сте отишли са рок сцене?

Крајем шездесетих. Тада смо дошли до преломне границе, до питања: „Како даље у живот? Као музичари или неким другим путем? У Југославији нисмо могли да постигнемо више. Освојили смо све сцене, па и телевизију. А Корнелије Ковач је оформио „Корни групу” и одвео нам бубњара Владимира Фурдуја и басисту Бојана Хрељца. Пред нама су биле обавезе на факултетима. Зоран Христић ме је натерао да се упишем на музичку академију. И тако смо се као група распали...

Као композитор филмске музике, чија музичка дела у филмовима сматрате бесмртним?

То признање, пре свих, по мом мишљењу, заслужује Италијан Нино Рота. Компоновао је музику за филмове Фелинија и Висконтеа: „Амаркорд”, „Осам и по”, „Сладак живот”... А радио је и с Френсисом Фордом Кополом на филму „Кум”. Музичка тема из тог филма је била „Последња љубав”... Рота је у сваком филму, условно речено, играо једну од „главних улога”. То није само мој став. То су говорили и они с којима је радио: Фелини, Висконте, Копола...

„Расне” сонгове су певали Цуне, Арсен…

Шта је сад за вас „Радио и ТВ трезор”?

То је за мене нешто најзначајније што смо издали уз помоћ СОКОЈ-а последњих година. То је 13 сати музике са шпица, из серија, документарних и цртаних филмова, јер се они емитују само на ТВ, сонгова са фестивала из истих разлога, реклама... Највећи део од ових музика је и једино што је остало од тих серија и емисија. Већина је обрисана и ово је једини траг да су постојале. Ко буде слушао уживаће у „расним” сонговима које су певали Цуне, Арсен и још велики број најеминентнијих певача и глумаца.


Коментари2
d2e1c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana Rosic
Hvala "Politici"!
Miloje Patenković
Gospodine Simjanović, hvala do neba za sve nezaboravne melodije koje ste nam podarili. Vi i gospodin Borisavljević ste naši Nino Rota i Enio Morikone.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља