понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:11
ЉУДИ, ГОДИНЕ, ЖИВОТ

Кад калфе марширају

Аутор: Богдан Ибрајтерпонедељак, 11.04.2016. у 08:15
Б. И. Тане

Потврдио ми је апатински публициста Томислав Шимуновић Капларов да је овде спомињани филозоф, математичар, механик… Фаркаш Кемпелен основао неколико мануфактура у Апатину, када је у 18. веку у тој вароши цветало занатство. Крајем 18. века у 914 апатинских породица било је 426 занатлија! Од тога – 200 рибара.

– То је било у време терезијанске колонизације Бачке. Посебно Немцима, који су се с горњег Дунава спуштали у Апатин. Дворска комора наредила је да се добри мајстори разних струка зауставе у Апатину и да им се дају еснафске привилегије. Тако је Апатин постао варош, са готово шездесетак занатлијских струка. Имали су своја удружења, правила, заставе... Апатин је имао фабрике сатова, филца, музичких инструмената... Градили су лађе, али и оргуље. Из „Хорнове” радионице дувачких лимених инструмената војне трубе свирале су у касарнама Србије, Аустрије, Турске, Бугарске, Румуније... Апатинци су били поносни на своје ужаре. На доковима Енглеске лађе су биле привезане првокласним кудељним конопцима из Апатина! Крајем 19. века било је чак 40 цигларских пећи, из којих је годишње излазило 60 милиона цигала и црепова – износи Капларов.

– Апатин је био варош мајстора, калфи, шегрта – oбјашњава Капларов. Мајстори су узимали шегрте на три до пет година. Шегрт је становао код мајстора и био део његове породице. Мајстор га је хранио и одевао, а шегрт радио и по 14 часова дневно. Није било лако. Ако рибарски шегрт згреши, било је батина: једеком по туру! Ако у чамцу с јесени покисне, одећу је сушио на коњу. Коњ је врућ и зачас осуши панталоне. За вечна шегртска времена остала је анегдота о оном шегрту који је прекорео мајстора да сече јако танко парчад хлеба. О ручку, шегрт је подигао хлеб до очију и рекао: „Мајсторе, провидим вас кроз хлеб!...” Занатска, популарна Шегртска школа, почела је са радом у Апатину 1884. године. Већ 1885. имала је 227 ученика, од тога 84 рибарска шегрта. А 1899. Шегртска школа имала је 409 ученика.

Сачуван је запис и о шегртовању потоњег рибарског мајстора Пере Вуковића из села Моровића. „Имао сам један’ест година кад сам от’шо у Апатин код Швабе на занат од 1914. до 1918. Мајстор се звао Клем Мишко, а ’ди се учило то се звало Фрањина скела. Газда ме је хранио и одев’о док сам био код њега. Кад сам полагао да се ослободим заната, била је комисија. Мајстори сели, питају ме како се зове та и та риба. А ја кажем потуц. То је по нашем подуст, а по њи’овом потуц. Онда ме питају: кечига. И кад сам одговорио они ми казали: ’Врло добро’, па мет’ли туде кутију са цигаретлама. Три године нисмо смели пушити. Как’и пушити пред мајстором! Ни крадом... А сад си калфа, ослобођен, смеш пушити... Хвала лепо! После сам ост’о код мајстора, радио некол’ко недеља, нешто мародир’о. Добио јаку грозницу. Онда сам дош’о кући.”

Хроничар Капларов посебно се бавио и апатинским рибарима, калфама. Калфе су имале своје удружење. На једној слици је чак 88 младих момака из тог удружења. Озбиљна лица, беле кошуље и кравате. Капларов је, поред осталог, нашао и сачувао десетак калфенских књижица „вандровки”. У прошлости је било уобичајено да калфа, после шегртовања, крене на неколико година „у свет и фремт”, да у странствовању код разних мајстора ради и усаврши струку. Калфе су као они свеци из песме, марширали. „Вандровка” је важила и као лична исправа на путу. Тако се у „вандровци” издатој у Баварској 1809. године ужарском калфи Вилхелму Рајншиселу из Саксоније, у личном опису наводи „да је малог раста, тупог носа, мрких очију... са ожиљком на десном образу”. Вандрокаш Вилхелм је за осам година код 24 мајстора у разним градовима зарађивао хлеб и крао занатско умеће. Био је чак ангажован као коњаник у једном хусарском ескадрону. „Пао с коња, повредио се и као неспособан отпуштен из коњице.” После Прага и Беча, Вилхелм долази у Батину, а потом у Апатин, где је и окончао ужарску професију.

У „вандровци” из 1839. године, која је припадала рибарском калфи Антону Цимерману, види се да је калфа Антон 1839. имао 16 година кад је пошао у фремт и вандровку Дунавом, узводно. Углавном је пешачио и добро је било ако га ко повезе запрежним колима. Као врло способан калфа променио је само четири мајстора у неколико вароши. Прво се усавршавао у Баји 31 недељу. Потом је у Толни провео годину и три месеца, што је печатом потврдио и тамошњи председник рибарског цеха Јозеф Аугспергер. У Пешти се усавршавао у рибарској фирми Јакоба Шредера. Као мајстор, Антон је радио у Апатину све до јесени 1944. када су Немци напустили овај град.


Коментари12
c58ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рраша Поповић
@ Милан Топалов Вама за информацију,проверено према званичним подацима према пописима што је проверљиво,највећи бр.Немаца у Вршцу забележен је 1 939.г и то 12 520,а сам град Вршац 45 000 житеља,највише Срба. 45-те г око 7 500 Немаца се одселио у Немачку,а у наредних 20 г још њих око 1 200. Иначе,златно доба Вршца нераскидиво је везано за занатство и занатлије. Пропадање Вршца је тесно везано за пропаст занатства,систематски од 45-те када су комунисти све приватнике ,посебно занатлије,сматрали идеолошким непријатељем,прогласивши их непријатељима народа.Вршачким занатлијама,напредним људима који ду имали јако удружење ,одузели су Дом и др.имовину,уништили КУД и др.активности.Данас је Вршац сабластан и аветињски град,јер њиме управљају идеолошки наследници оних уништитеља.Демагошки гледају на занате,троше вел.паре грађана под фирмом ревитализације истих,док их смишљено уништавају.Данас у Вршцу има једва 10-ак правих занатлија,у односу на неколико 100-тина раније.Поз.из Баната.
Рраша Поповић
@ Kazandzijin unuk Фасцинира Ваше непознавање проблема на ову тему.Исто као и пристрасност у одбрани комунизма који је водио "геноцид" против вредних ,приватних и оних који су поштењем стекли леп и богат иметак.Ту су се нашли занатлије,како вршачке,тако и остале по Војводини нарочито,али и целој Србији.Ти Ваши су 45-те опустошиле вршачке занатлије отимајући им много тога што су стекли па "национализовали". Преко спорова на српским судовима,врш.занатлије (или њихови наследници) правоснажним решењима поседују право на повраћај имовине вредне око 5 милиона евра.Шта сад кажете господине?Колика је изгубљена добит од 45-те до данас овим људима?Дом Удружења врш.занатлија ,који је одузет,вредан је 0,5 мил.евра.Изграђен је чисто приватним новцем и продат у пљачкашкој приватизацији.Да ли после овога браните нешто неодбрањиво?Даље,излаз из ек кризе у Србији мора почивати на реалној економији,прив.својини где видно место мора припасти и занатлијама. "Сименс" неће правити казане за ракију...
Препоручујем 1
Kazandzijin unuk
O kakvim komunistima i sistematskom unistavanju zanatstva pricate. To vec postalo klise, za sve kriv komunizam. Zanatstvo u citavom svijetu odumire zbog industijalizacije. U kojoj to varosi danas treba 10-ak grncara, 10-ak kovaca, kolara, saraca, sodadzija, cilimara, sesirdzija, uzara, bojadzija, da ne nabrajam? Djed radio, umro 80-ih, niko nije imao zelju nastaviti jer su radili u "fabrikama". Ostalo desetine cekica za uspomenu. Nazalost, prosla su ta romanticna vremena. To zanatlija sto je ostalo uglavnom zivi od turizma. A nije svako mjesto turisticko.
Препоручујем 1
Биљана Јанић
Браво, Тане! Тане се потврђује као изузетан хроничар старих времена не само Мокрина, Баната, Бачке, Војводине, већ и шире. Поздрав мом успешном земљаку!
Slavko Krivokapić
E, vrijeme je bilo da se neko u Politici sjeti i u lektronsko izdanje postavi odlične priče sjajnog pripovijedača Bogdana Ibrajtera! Bogdanove priče čitam odavno i po meni on najljepše piše od svih u Politici.
V.R.
Treba nama ovak'ih podsecanja na davne prohujale, teske ali rek'o bi' srecne dane. Svakog tezaka je zivot tezak, valjdak se zato I zovedu tako, tezaci - ali je I bio pun zadovoljstva; da se posle napornog dana slatko frustukuje I jos sladje zaspi, pa, bo'me, I snovi lepi sniju. A imalo mladalacke snage, volje, elana, pa nista nije bilo tesko. Ni posle najtezi' poslova nije bilo tesko opremiti se pa pred vece, Praznicnom Nedeljom, otici na omladinske igranke - doduse bilo je I mama koje su pratile svoje 'ceri; sedele ili stajale okolo I sacovale. Ih, kak'e su se tu sve velikacke ljubavi radjale, pa iz nji' radjala sve napredna, vesela I lepa k'o cvece, deca. A eto docekasmo da nemamo poroda, da sve osmurilo, pa ni mladosti ni starosti k'o nekad nema. Savremena skalamerija nam donela, u jednu ruku napredak, a iz vise ruku uzela buducnost. Mentalno k'o napredujemo ali fizicki zaostajemo, pa postajemo, iz godine u godinu, sve lenjiviji, gojazniji I sve manje pokretljiviji. DOSLO NOVO DOBA.
Dragan Miljkovic
Kalfa Anton imao 16 godina 1839. Znaci rodjen 1823. Radio u Apatinu sve do odlaska Nemaca 1944. Znaci, bio aktivan majstor u svojoj 121. godini. Nazdravlje, kakvi su to ljudi bili! A ne ovi oficiri i policajci sa beneficiranim stazom, odose u penziju u 45. godini. Nije ni cudo sto je ljudski vek kraci danas, eto nekad se radilo i do 121. godine te nije bilo potrebe za odvajanja u penzione fondove. Danas, pre odu u penziju neg sto pocnu da rade. A ko doceka 70. godina, starac kazu. Svabe su te cudna cekta, mozda se ne razmnozavaju mnogo al zive ko Metuzalemi!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља