среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 12.04.2016. у 11:05 А. Телесковић

ОЕЦД: Дозволите продају земље странцима

Србија би требало да олакша административне процедуре за узимање у закуп градског грађевинског земљишта
(Фото А. Васиљевић)

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) замера Србији, што по закону, још није могуће да странци постану власници пољопривредног земљишта. Ова критика садржана је у Извештају о конкурентности у југоисточној Европи, који ће данас бити представљен јавности, а у који је „Политика” имала увид.

Као још једна од препрека наводи се и то што је у нашој земљи инвеститорима, који хоће у закуп да узму државно земљиште, за то потребно много више времена него у земљама региона. Србија би требало да размотри да страним инвеститорима омогући да постану власници пољопривредног земљишта, као и да олакша административне процедуре за узимање у закуп градског грађевинског земљишта, наводи се у извештају ове међународне организације.

У извештају се похваљује Агенција за страна улагања и промовисање извештаја (СИЕПА), која, како се наводи, помаже инвеститорима да преброде административне баријере.

Као плус за наш инвестициони амбијент се истиче то што једино Србија и Црна Гора, од земаља региона, имају Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом. Као предност наводе и то што су земље региона чланице ЦЕФТА у оквиру које нема царинских баријера.

Све земље региона су, од почетка кризе 2009. године, олакшале процедуре за извоз и увоз робе. Најбоље рангирана земља је Македонија у којој је неопходно само 10 дана да би нека роба прешла македонску границу. Албанија је најгоре рангирана, јер је за извоз неке робе у просеку неопходно 19 дана. Када је о Србији реч, за извоз неке робе неопходно је да прође 11, док је за увоз неопходно 15 дана. Такође, све земље региона смањиле су трошкове извоза.

У анализи се наводи и да удео страних инвестиција у бруто домаћем производу Србије од почетка кризе – пада. Међутим, сада су видљиви први знаци опоравка, констатује се.

ОЕЦД нема похвале за образовни систем целог региона. Као негативну критику истичу и то што су резултати на Писа тестирању лоши и испод европског просека. „То указује да је неопходна реформа образовног система”, пише у извештају.

Када је реч о трошковима образовања, земље ОЕЦД-а, у просеку на образовање троше 6,1 одсто бруто домаћег производа (БДП), док европске земље троше нешто мање (5,3 одсто). Србија на образовање троши свега 4,8 одсто БДП-а. Ипак, када је о тим издацима реч, нисмо негативни рекордери, јер Албанија троши још мање (3,3 одсто БДП-а). Као једна од замерки за Србију наводи се и то што нема свеобухватне политике која би повећала сарадњу привреде и образовања.

Констатује се и то да су компаније у земљама региона повећале своју видљивост на интернету. У Србији 74 одсто компанија има своју интернет страницу. У Босни и Херцеговини тај удео је нешто мањи (60 одсто), док у Албанији свака друга фирма има своју веб страницу. Наводи се и то да чак 100 одсто фирми у Србији, на пример, користи електронску пошту. Међутим, ситуација није задовољавајућа када је реч о куповини преко интернета, па је тако у Србији тек у свакој петој фирми могуће робу наручити преко интернета. У Босни и Херцеговини тај удео је још нижи (око 16 одсто).

Коментари56
2cf4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko
Na žalost, nakon katastrofalnih nazovi izbora od 24.aprila ove godine, možemo očekivati samo pojačanje pritisaka od strane raznih faktora sličnih OECD s jedne strane, i pojačanu udvorničku politiku naše vlade, s druge strane, što će rezultirati daljim propadanjem države Srbije i njenih građana do potpunog osiromašenja i prelaska u roblje.Žalosno ali ......
milan
Miloš Obrenović je i ako nepismen znao da čuva bogatstvo svoje zemlje dok današnji vlastodršci gledaju da sve rasprodaju-poklone strancima. Skoro sve zemlje su zabranile prodaju zemlje strancima kao i svih ostalih resursa bitnih za opstanak i dobrobit zemlje ( rudnog blaga, voda, banja i dr.). Uništavanje fabrika (trenutno se radi na dokrajčenju uništenja IMR-a), rasprodajom prirodnih resursa a što su sve zahtevi Evrope i Amerike srpski narod se pretvara u roblje zapada.
Sumadinac
Zemlja je kapital...prodajom zemlje daje se trajni kapital nekome drugome. Zasto mislite da svi hove da je kupe? Ako je samo da se radi, onda bi iznajmljivanje trebalo da bude dovoljno. Ali njima nije, jer oni zbilja hoce da nas opljackaju od jedinog sto imamo-zemlje.
Jovanka Voždovčanka
Da nisu, malo, zakasnili. Ako misle na zemlju (državu), ona je odavno...
Anja Zak
Nije tacno da u EU stranci mogu da kupe poljoprivredno zemljiste. U Skandinaviji ne mogu ni slucajno, ni vikendice, a tek poljoprivredno zemljiste! Holandjani i Nemci mogu samo da iznajme i jedno i drugo - NA ODREDJENO VREME! OECD bi trbalo malo manje da obmanjuje narod u Srbiji!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља