Да је Дејвид Камерон којим случајем премијер Србије и да му је мајка поклонила 200.000 фунти, он се не би огрешио о порески закон тиме што није платио порез на „дар”. Британски премијер се последњих дана нашао на удару енглеске јавности управо због овог мајчиног поклона, али и чињенице да поседује деонице у офшор фирми покојног оца у пореском рају, каква је Панама.

Формално посматрано између Србије и Британије нема разлике. Пословање преко офшор фирми је легалнo и овде и тамо. Порез на поклон међу најближим сродницима не плаћа се ни у Србији, ни у Енглеској.

Кључна разлика је, међутим, у томе што је у Великој Британији високо развијена свест о обавезном плаћању пореза, а тамошња јавност је посебно осетљива на покушај утаје пореза. Камерон сада трпи политичку штету не зато што је прекршио порески закон, већ због моралне одговорности, поготово ако се зна да се пре доласка на власт гласачима препоручивао управо тиме што је најављивао одлучну борбу против утаје пореза и прања пара.

С друге стране, ових дана је испливало и да је Камерон лично интервенисао да офшор компаније буду изузете из борбе Европске уније против прања пара.

Шта заправо каже енглеско законодавство када је реч о поклонима и наследству?

Порез на поклон не мора да се плати, уколико су даривана средства мања од 325.000 фунти. Услов је, да дародавац не премине у року од седам година од трансфера, јер се у том случају то рачуна као наслеђивање, на шта се плаћа порез на наследство.

Британски медији наводе да су Камеронови у овој трансакцији успели да избегну плаћање 80.000 фунти пореза на наслеђе, што је чак и за њихове појмове потпуно легално избегавање плаћања пореза.

Како се опорезују поклони и наслеђе у Србији?

Ђерђ Пап, порески стручњак и један од бивших директора Пореске управе Србије, каже, да се код нас не плаћа порез на наслеђе и поклон ако су оставилац, односно поклонодавац и наследник поклонопрималац у првом наследном реду. У првом наследном реду наследници су деца и брачни друг. А ако неко из другог наследног реда наслеђује или добија на поклон некретнину, он убудуће постаје обвезник и плаћа порез на имовину, каже Пап.

Исто је, каже он, и с поклањањем и наслеђивањем готовог новца. Ни ту не постоји никакав порез за супружника или дете који су га наследили, или примили на поклон.

– Порески прописи се мењају за наслеђивање у другим наследним редовима, па да је Камерону у Србији бака оставила 200.000 фунти, платио би порез од 1,5 одсто, а да је исту суму добио од стрица, или тетке, платио би порез 2,5 процената – каже Пап.

Све ово, наглашава он, важи само под условом да је трансакција извршена преко банковних рачуна.

Да му је неко од рођака донео у кеси било коју суму новца и да је Камерон тај новац однео у сеф банке, Србија би могла да сазна за тај новац само уколико би имала сазнања да се ради о некој утаји. И никако другачије, јер нико нема право да пита шта се чува у сефу.

– Држава може да натера банку да отвори сеф само уколико постоји основана сумња да је неко утајио порез из неког дела који предвиђа Закон о кривичном поступку. Дакле, држава мора да има сазнање да постоји нека утаја – каже Пап.
Како у оваквим околностима доскочити у Србији ономе ко је добио у наслеђе новац од бабе, тетке, стрине… и није платио порез на наслеђе или поклон?

Милица Бисић, порески стручњак, каже, да се у Србији наслеђе и поклон у оквиру породице традиционално посматра као нешто што не би требало да буде предмет опорезивања. Зато закон и утврђује ослобађање плаћања за први наследни ред, док за други наследни ред, предвиђа нижу стопу од 1,5, док је општа стопа 2,5 одсто.

– У Енглеској је порез на наслеђе настао пре свега као начин опорезивања најбогатијих кругова. Али зато су настали и трастови, правна лица, највише налик задужбини, које оснивају родитељи и утврђују правила управљања трастом (на кога се преноси имовина и ко ће њоме управљати). Док су приходи од имовине по правилу намењени деци. Тако се избегава порез на наслеђе, јер траст наставља да послује и по смрти родитеља – објаснила је Бисићева.

Код нас су политичари више пута (последњи пут у септембру прошле године), најављивали хитно доношење Закона о пореклу имовине, чија би сврха била избегавање утаје пореза, јер је нелогично да неко с платом од 50.000 динара стекне велику имовину.

И до сада се методом унакрсне процене могло стати на пут томе. Међутим, пореска управа није саопштила да ли је у нелегалном послу опорезовала вишак имовине.

– У Закону о пореском поступку утврђен је начин на који се спроводи унакрсна процена пореске основице. Основни разлог за ретку примену ове одредбе су несређене јавне евиденције како саме Пореске управе, тако и катастра и осталих јавних регистара који би требали да буду извор података за овакве процене. Против сам доношења посебног Закона о испитивању порекла имовине. То увек изгледа као лов на вештице и на неке који су се обогатили преко ноћи, а не зна се како. То би било нагомилавање прописа јер је постојећи законски оквир довољан да се спречи свако незаконито понашање, само је потребно да се он доследно примењује. За то су потребне професионалне и јаке институције, а како до њих доћи кључно је питање – каже наша саговорница.

Ђерђ Пап, с друге стране, каже, да би заштитни механизам за избегавање плаћања пореза требало да буде унакрсна процена имовине по коме би држава пореског утајивача дочекала када тај новац извади из сефа и купи ауто (или другу вредну ствар).

– Тада би га питала одакле му новац. Ако неко не може да докаже да је новац зарадио, или наследио, или га добио на други начин, порезници би га опорезовали и евентуално покренули кривични поступак због утаје – закључује Пап.