недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:55

Дворском архитекти – споменик у парку Мањеж

Николају Петровичу Краснову, руском пројектанту бројних здања у престоници, обележје ће бити откривено у септембру на „Данима Москве у Београду”
Аутор: Д. Мучибабићсреда, 13.04.2016. у 10:53
Николај Краснов, пети слева, на градилишту Министарства финансија Краљевине Југославије (данас Влада Србије) (Фото: Лична архива архитекте Александра Лека)

Пројектовао је здање Министарства финансија Краљевине Југославије, данас Владе Србије, палату Министарства шума и руда у којој се сада налази Министарство спољних послова, Архив Србије, зграду у Кнеза Милоша у којој је смештен Грчки културни центар, у истој улици доградио је објекат садашњег Министарства финансија. Потписао је ентеријере Дома Народне скупштине, Краљевског двора на Дедињу, цркве Ружице, његово дело је и пилон на Бранковом мосту... Ово је само део немерљиве заоставштине Николаја Петровича Краснова, руског архитекте који је оставио неизбрисив траг у изгледу Београда између два светска рата. У знак захвалности добиће споменик у парку Мањеж, а израдиће га руски вајар Сергеј Никитин, кога је јуче угостио градоначелник. Како преноси Беоинфо, откривање обележја биће у септембру на „Данима Москве у Београду”.

– Краснов нам је оставио неке од најлепших зграда које су заувек промениле изглед Београда. Коначно ћемо чувеном руском архитекти одати почаст, као што је он нама указао част својим делима – нагласио је јуче градоначелник Синиша Мали.

Ту идеју поздравља архитекта Александар Леко који годинама изучава Красновљево стваралаштво и нада се да ће рад руског вајара бити „бољи и озбиљнији од свих споменика који се у последње време постављају у Београду”.

– Разноврсни опус Краснова заслужује више од споменика. Његова заоставштина је огромна, сабрана у бројним музејима, библиотекама, архивима, приватним збиркама... Завређује темељно истраживање које би резултирало монографијом, филмом и великом изложбом. Реч је о најмање 15.000 листова које би требало прегледати: пројекте, преписке, грађевинске дневнике, фотографије и цртеже – наводи Леко.

За непуне две деценије колико је Краснов стварао код нас остаће упамћен и као архитекта који је оставио највише споменика културе. По доласку у Београд са Малте где је био у избеглиштву, Краснов је 1922. почео да ради у Министарству грађевине. Обишао је Србију, фотографисао њена здања, насликао аквареле српске сеоске традиционалне архитектуре, изучавао наше манастире...

– Препознат је као изузетан стваралац који је могао да одговори захтевима тада младе Краљевине Југославије, да пројектује објекте који ће показати величину и успех те државе. Био је свестран и није се бавио само архитектуром, већ и урбанизмом, ентеријером, дизајном, скицирао је орден југословенске круне, био церемонијал мајстор сахране краља Александра Првог Карађорђевића, творац је објеката меморијалне архитектуре попут спомен-костурнице на грчком острву Видо, последњег пристаништа бројних српских официра и војника Првог светског рата – набраја Леко.

Рођен у подмосковском селу Хоњатни 1864. године, а сахрањен на руској парцели Новог гробља 1939, Краснов ће у историји светске архитектуре остати овековечен и као главни архитекта Јалте где је саградио чувени дворац „Ливадија”, летњиковац цара Николаја Првог, после чега је постао „архитекта руског царског двора”. У „Ливадији” су Черчил, Стаљин и Рузвелт 1945. кројили послератни свет. Његову кримску каријеру окончала је Октобарска револуција. На позив Савеза руских инжењера и техничара дошао је у Краљевину СХС где је применио тридесетогодишње искуство и постао државни и дворски архитекта. По жељи краља Александра Карађорђевића реконструисао је Његошеву капелу на Ловћену, уредио унутрашњост опленачке цркве, на гробљу српских ратника, солунском Зејтинлику, са архитектом Васићем пројектовао је спомен-костурницу... Ауторски печат Краснов је оставио и у бројним градовима и варошицама Србије. Улицу у Београду још није добио.


Коментари5
0b96b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan D.Petrovic
Svaka cast.
Dusan D.Petrovic
Svaka cast.
Dijaspora
Sta bi cenjeni arhitekta rekao za diletantski dubaijski projekat pod imeno Beograd na vodi. To sto nema ulicu u Bgdu je sramota.
Ana
Covek projektovao pola Beograda, a tek se sad setili da mu naprave spomenik. Sabanu Bajramovicu je podignut odavno.Zalosno.
Milutin Folic
E to je arhitekta :)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља