уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:15

Седам деценија Македонаца у Војводини

Током године широм покрајине биће одржан низ манифестација у знак сећања на ове досељенике из „возова без возног реда”
Аутор: О. Јанковићсреда, 13.04.2016. у 20:00
Стара железничка пруга којом су Македонци стигли у јужни Банат (Фото О. Јанковић)

Панчево – Македонци у Србији ове године обележавају велики јубилеј –  70 година откако су се доселили у Војводину. Тим поводом је у Панчеву уприличена свечаност која најављује годину чувања традиције старог краја кроз манифестацију „Мајка Македонија”.

Уз звуке македонских гајди, окупили су се потомци крај старе железничке станице из које су њихови преци „возовима без возног реда” стизали у ове крајеве, а потом се и трајно настањивали у околним насељима – Јабуци, Качареву и Глогоњу.

У симболичном маршу „Путевима сећањима” били су припадници македонске националне заједнице, са замеником амбасадора Македоније у Србији Бојаном Гјоргјевим на челу, који је заједно са градоначелником Панчева Сашом Павловим, на овом месту засадио македонски даб – врсту храста, симбола дуговечности, континуитета и суживота.

„У тешким условима, данима су трајала та путовања наших дедова, а ми као њихови потомци, морамо да се сећамо тог пута, јер да није било њих, не би данас на овим просторима било ни нас у оволиком броју. То нас обавезује да будемо добри суседи и пријатељи и лојални грађани Србије, али и да никада не заборављамо корене мајке Македоније”, рекао је Борче Величковски, председник Националног савета македонске националне мањине у Србији.

Данас, на основу чињеница и претпоставки о броју људи који се изван матице још увек декларишу као Македонци или су македонског етничког порекла, оцењује се да у свету постоји, бар још најмање једна Македонија. Послератном колонизацијом 1946. године, ондашње законске квоте далеко су премашене, па је у другу Југославију стигло око 20.000 душа, од Суботице до Врања.

Зарад бољег живота, Македонци су радо дочекали позив да се настане у војвођанску равницу, а највише их је стигло јужни Банат. Овде су добијали кућу, земљу и основна средства за рад, а са собом су донели имена људи и празника, која су их везивала и подсећала на завичај, свој начин живота, језик, навике и обичаје...

Све до 1991. године Македонци су били конститутивни народ Југославије, а њеним распадом постају национална мањина. Последњих неколико година, почетком организовања и оснивањем Националног савета Македонаца, постављени су темељи и започет је процес враћања колективне и појединачне свести за очување њиховог националног, историјског и културног идентитета и интегритета на овим просторима.

Обележавање јубилеја је, наглашавају из Националног савета, и погодна форма културне размене и сарадње између македонске и српске средине. Најављују низ програма који истичу вредности баштине македонске националне заједнице на овим просторима.

Промоција монографије сећања, документарни филм, избор химне Македонаца у Србији, ликовни и литерарни конкурси у школама у којима се учи предмет македонски језик са елементима националне културе, и изложба која ће обићи сва места у којима делују македонска удружења у Војводини, само су део ове манифестације.

Њен централни догађај биће постављање споменика „Мајка Македонија”, рад вајара мр Синише Новеског, и прослава са свечаном академијом у присуству председника двеју држава.


Коментари6
1ac29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stojance Angelovski
Dopuna mog koentara. Samo jedan mali statisticki podatak. U 'vozovima bez voznog reda" bilo je samo oko 10-ak % kolonista iz Makedonije dok je najveci deo cinio srpski zivalj iz BIH i Dalmacije, sto je sasvim u redu, znajuci koliko su oni stradali u Drugom sv. ratu. Treba reci da je kolonizacija bila i posle Velikog tj. Prvog sv. rata i da tada nije bilo Makedonaca medju kolonistima, stavise, dosta Srba i Crnogoraca je naseljeno u Makedoniju gde su uglavnom dobijali lepe kuce i imanja ciji su vlasnici bili proterani Turci i imali su jako dobro pozicionirana radna mesta.
Diaspora Vojvodjanin
u vezi sa "vozom bez voznoga..reda"ima jedan dobar vic:48-te u Banatu nestali sapuni,ni za zlato da dobijes naime Lale su pokupili da namazu sineve da bi"ciro"bez Kocenja presao kod Radojeva u Rumunjsku!Nakon poceranih Njemaca dozivili smo sok videvsi ko su dosli.(uselili)u njih.krasnim kucama!daljnji tok razvoja do danasnjeg dana je poznato,!
Agron Doda
A dosli su oni ut tude kuce.
Stojance Angelovski
Tacno je da smo dosli u tudje, svapske kuce, ali vecina vlasnika tih kuca je imala po nekog u cuvenoj SS diviziji "Princ Eugen" koji su cinili zverstva nad ziteljima cele Jugoslavije. Ne kazem da je to "ulazenje u tudje kuce" bilo sasvim u redu, ali to nije uradjeno samo u Srbiji odn. Vojvodini vec je to uradjeno i u drugim zemljama: Ceska , Slovacka. Rumunija, Poljska.... Sta onda reci za one koji su se uselili u kuce poznatih industrijalaca, trgovaca, umetnika i mnogiih drugih koji su postali podstanari u sopstvenim kucama i stanovima a mnogi su pobijeni i pozatvarani a da nista lose nisu ucinili svom narodu.
Препоручујем 8
Branko
Sigurno ne kao vi
Препоручујем 8
Mitke savremenik
Ovo je primer kako narodi mogu o moraju da sarađuju. Bez bratske saradnje nema kuće mira i blagostanja. Sve ostalo vodi u opštu pustoš. Cela Evropa je to dobro iskkusila. Pozd.....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља