Пре безмало тридесет година, Бранислав Лечић је насред улице силовито прибио Светислава Гонцића уз ограду, сумњајући да овај крије дрогу. Збило се то у филму „Октоберфест”, режисера Драгана Кресоје, где је популарни Лека глумио полицајског инспектора, а Буле момка сумњиве прошлости.

Готово три деценије касније, двојица глумаца и даље су на супротним странама: док Гонцић учествује у предизборној реклами коалиције Српске напредне странке, Лечић се појављује у споту Демократске странке који је освануо пре два дана, а друштво му прави партијска и струковна колегиница Мира Бањац.

„Грађани више немају утицај на политички живот ове земље, због чега је битно да се нађе тачка окупљања која би могла представљати опозицију, а ја мислим да је то Демократска странка. Зато јесам члан ДС”, поручио је Лечић у пратећем снимку на јутјуб-каналу демократа.

На сличан начин је и Гонцић објаснио шта га је мотивисало да учествује у снимању спота за коалицију „Србија побеђује”, рекавши да искрено подржава политику Александра Вучића.

С друге стране, уколико би ова двојица глумаца били противкандидати на изборима, стартну предност би, чини се, ипак имао Лечић. За разлику од Гонцића, за којег се не памти да је био активније укључен у политику, Лечићева пратећа политичка биографија одигравала се упоредо с глумачком. Као један од предводника „плишане револуције” на Терзијама марта 1991, овај глумац је после изборне победе ДОС-а био од 2001. до 2003. министар културе у влади Зорана Ђинђића. Затим је 2005. учествовао у оснивању Либерално-демократске партије, напустивши Демократску странку чији је функционер био до тада. После унутарстраначких сукоба, 2007. је иступио из ЛДП-а и основао покрет „Моја Србија”, који је 2008. учествовао на изборима, а 2010. колективно приступио Демохришћанској странци Србије. Након тога, Лечић је постао функционер демохришћана.

Повратком у ДС, Лечићев политички пут попримио је кружни облик. Ипак, његова најновија, предизборна улога није знатно допринела споту ДС-а, који је суштински убедљивији од напредњачког јер конкретнији, сматра Данко Смуков, стручњак за тржишне комуникације.

„Не бих рекао да су ова два перформанса баш упоредива. Буле декламује читав високопарни монолог, док Лечић изусти свега десетак речи. Мислим да су обојица на висини задатка, иако је Гонцићев неупоредиво тежи. За глумца његовог калибра и то је, међутим, смешно лак посао”, наводи Смуков.

С пропагандног аспекта, додаје он, спот ДС-а чини се бољим, али „Лечићев допринос комплетном утиску није посебно битан”.

„Буле, са друге стране, заиста носи нарацију у неочекивано дугачкој реклами, која је фасцинантна, али немам утисак да су напредњаци уболи баш у праву жицу. Као да су кренули у реализацију пребрзо и преамбициозно, а да се нису потрудили да осмисле заиста функционално идејно решење”, сматра Смуков.

Глумци свакако имају право на политички став, али их треба избегавати у спотовима јер је њихов посао да глуме, па им не бих, баш као ни политичарима, стопостотно веровао, оцењује стручњак за комуникације Игор Авжнер. Он би, уместо драмских уметника, радије у споту гледао народ, то јест „обичне људе”.

У том смислу, негде на пола пута у овој кампањи обрела се Социјалдемократска странка Бориса Тадића, којој је звучну подлогу за предизборни спот пружио Аврам Израел, чувени оглашивач ваздушне опасности за време НАТО бомбардовања. Чини се пак да је претходних година, када је реч о ангажовању познатих личности у рекламама, предњачио садашњи коалициони партнер СДС-а – Либерално-демократска партија. Пред председничке изборе 2012, лидеру ЛДП-а Чедомиру Јовановићу су у предизборним спотовима подршку пружили, између осталих, глумци Лена Богдановић, Сека Саблић и Бора Тодоровић, писци Светислав Басара и Драган Великић, редитељи Лазар Стојановић и Пуриша Ђорђевић, музичар Срђан Гојковић Гиле, спортски новинар Милојко Пантић…

Демократе су и раније ангажовале глумачке доајене у кампањама, па су тако 2007. Воја Брајовић и недавно преминули Драган Николић поново постали Тихи и Прле за потребе рекламе ДС-а, док је њихов колега Лазар Ристовски подржавао Г-17 плус и њихов слоган „Стручност испред политике”.

Што се тиче актуелне кампање, осим Лечића и Гонцића, ту је и Мира Бањац, такође у споту демократа. Она је ДС-у приступила 2014, кад је странку повео Бојан Пајтић, при чему је од 2006. Пајтићу као војвођанском премијеру била саветник за културу.

За разлику од билборда ДС-а, који су „безидејни и без поруке”, реклама у којој се појављује с Лечићем има поруку и добро је снимљена, наводи Авжнер.

„С друге стране, Гонцић је рекламирао свашта, од вињака и ’Пекабете’ до СНС-а, па мислим да то умањује и његов кредибилитет и кредибилитет саме кампање. Он јесте одличан глумац, али не знате да ли верује у тај текст који изговара или га само добро тумачи”, каже Авжнер.

Уз констатацију да спот СНС-а, који је „много скупљи”, упозорава да нема повратка на старо, док видео ДС-а поручује да немамо још четири године за губљење, он поставља питање обема странама.

„Једне бих упитао да ли је старо оно пре четири или оно пре 17 година, јер није ваљало ниједно од та два. А друге бих питао шта су они урадили да ми не изгубимо дванаест година јер су изабрали лошег председника одељенске заједнице Бориса Тадића”, закључује Авжнер.