субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:20
ПАДИНА, СЕЛО КОЈЕ ЈЕ „ПРОСЛАВИО” БОЈАН ПАЈТИЋ

Улицом маршала Тита одлазе у Европу

У потрази за послом, у протеклих шест месеци из Падине за Словачку је отишло двадесетак породица.
Аутор: Вишња Аранђеловићсреда, 13.04.2016. у 22:00
Евангелистичка црква у центру села (Фото А. Васиљевић)

Падина код Ковачице - „Овде више нема револуционара. Да их има, Бојан Пајтић би из Падине могао да изађе само преко Селеуша. А туда нема пута!” Овако седамдесетчетворогодишњи Марци Ђуриш коментарише недавни догађај који је посвађао лидера Демократске странке (ДС) и Словаке из Падине.

Падинце није наљутила Пајтићева изјаве да су због подршке напредњацима постали четници. Љути су због тога што је једини дан када су оставили мотике и изашли на улице био 5. октобар 2000.

– Па, нека се запита како смо данас дошли довде – каже Ђуриш.

Како изгледа живот у Падини 16 година после револуције? На први поглед, као да нисмо у Србији. Били смо уверени да ћемо Падину и њене мештане, као и свако друго место у Србији, најбоље да упознамо у кафани. Али у подне није било ниједног госта. Сви су на радним задацима.

– Свакога дана из овог места од 5.500 становника бар 2.000 одлази ка Београду, Новом Саду, Панчеву за дневнице од 20 до 40 евра. Мушкарци углавном раде на грађевини или на њиви, а жене чисте куће, улазе зграда, канцеларије. Одувек смо важили за изузетно вредне – прича за „Политику” Павел Покорацки.

Али наставак приче овог пољопривредника уверава нас да нам се „џи-пи-ес” није покварио. Ипак смо у Србији.

Затворен је дрвни комбинат који је запошљавао око 1.200 људи, катанац је стављен на „Утву” и и фабрику обуће. Ни фудбалски клуб Долина, после недавне смрти председника Мирослава Ковача, није оно што је некад био. А био је. Једну сезону фудбалери малог клуба из Падине играли су и у првој лиги.

Све је више оних који траже „крајански преуказ”, како зову потврду о пореклу на основу које могу да раде у Словачкој. У протеклих шест месеци, сведоче мештани, испратили су око 20 породица. Не одлазе како би остварили  холивудски сан на словачки начин, већ због мало бољих услова – плате од 700-800 евра.

– Данас у Падини нема перспективе. Када би имали где да раде, верујте, нико не би отишао. Знате, ово село нема једног, већ скоро 20 милионера. Углавном се баве пољопривредом, купили су толико земље да морају да се замисле када је обрађују да случајно не пређу границу са Румунијом. Али код њих се ради на црно – прича Покорацки док нервозно окреће чашу црног пива.
Показује на друга који је већ осам година у Словачкој. Јан Б. (32) невољно пристаје да прича о свом словачком животу. После пет година добио је држављанство, ради у фабрици аутомобила и зарађује четири пута више него што је зарађивао у Србији. У родни крај је дошао на кратко, да ожени друга и враћа се у Жилину.

– И тамо је све исто као овде, само се мање краде – са огорчењем у гласу прича Јан.

О томе колико је Падинаца купило карту у једном правцу нема прецизних података. Прошле године издата су 275 уверења о пореклу. Али, упозорава нас Јармила Трновски запослена у месној заједници, не мора да значи да је толико и отишло. Из школе, током ове наставне године, исписано је троје деце.
– У септембру ћемо имати муке да упишемо три одељења првака, а некада је ова школа имала више од 1.000 ученика – прича Мартин Бабка, секретар Основне школе „Маршал Тито”.

Име школе никада нису мењали, али јесу прозоре, санитарије, табле... Зграда и учионице не би се постиделе у поређењу са било којом београдском школом.  Од једног кабинета направљена је спомен-соба југословенског маршалу. Заставе земље које више нема, фотографије, две Титове бисте, штафета и на видном месту пожутела од времена стоји дозвола да школа понесе његово име. А на самом улазу у школу –Броз исклесан у камену.

– Прво је требало да стоји испред наше, евангелистичке цркве, али је преко пута била сточна пијаца, па народ није дозволио да Тито гледа у стоку. Тако је „дошла” код нас – каже в.д. директор школе Мирослав Јурица.

Биста очувана као да је постављена јуче. Мартин Бабка прича и да током лета, када Падинци дођу из туђина, остављају поред споменика цвеће. Као празник школе прославља се Дан младости, а по Брозу се зове и једна од главних улица. На њу се наставља Едварда Кардеља. А нигде страже ђенерала Драже...


Коментари21
fb601
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан Херлинг
Одлазе и због насиља локалних политичких структура над становништвом. Распитајте се у Гимназији "Михајло Пупин" у Ковачици о насиљу над вољом школског одбора, члановима наставничког већа, родитељима и ученицима поводом прошлонедељног избора за директора гимназије. Људи нису ни свесни какво политичко насиље се врши по малим срединама. Више нису светиња ни просветне установе - вртићи, основне школе и гимназије.
goran.s
Proziveh kao Banacanin evo pola veka a dobar deo toga i u padinskom komsiluku a da za cetnike ovde (a jos slovacke ?!) nikad cuo nisam. Ali se jasno vidi da ima dosta komunista one najgore vrste. Mislim na Padinjane ? Ne ! Mislim na druga Pajtica i njemu slicne. Pa zamislite sta bi nam tek radio i kako bi nas kvalifikovao da kojim slucajem dobije vojvodinu za drzavu.Kakve bi "ljudske prava i slobode " osetili na sopstvenoj kozi da ima sud i policiju.
Jan Dubovski
Uglavnom sve ove tvrdnje su tacne I objektivne Ja sam iz Padine poreklom I vec 20 godina zivim u Melburnu u Australiji. I ja sam isto tako otisao jos 1993 godine u Slovacku Bio sam u Padini prosle godine u poseti.Nazalost takva je realnost mnogih mesta u Vojvodini I Srbiji Sta je trebalo da se rusi onakva drzava .Nikad vise se takva vremena nece vratiti
Vojislav Ajder
Neka plate porez i to je to...
jan svetlik
Lep pozdrav svim ljudima donbre volje sirom ove nase napacene Srbije ,. U naslovu pise ,, Padina selo koje je proslavio Bojan pajtic '' To nije tacno trebalo bi da se okrene redosled i to bi izgledalo ovako : ,, Padina selo koje je dokusurilo i upropastilo Bojana pajtica '' . Jer njegovo divljanje i sebicnost je morala jednog momenta, kao i sve ostalo da dodje do kraja, pa je eto sad u tom svom divljanu po Vojvodini koja je osiromasena i unistena je konacno naleteo i na Slovake ,.. koji su tu vise do 200 godina i dosli u sklopu Austrougarske i bili razmesteni kao granicari koji su imali ulogu da budu na braniku te tadasnje inperije od najezde Turaka i do danasnjeg dana se svi tu nalaze na geogrfskim podrucjima Vojvodine gde su i dosli i uspeli su da sacuvaju svoj kulturni i nacionalni identitet koji kao protestantski narodi europe imaju . Tako dakle i taj Bojan pajtic je konacno naleteo na ,, stare granicare '' - Slovake i konacno dosao na granicu i nece uspeti preci ,...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља