петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Банке дуплирале зараду за годину дана

Њих 17 је било у плусу, а 13 су исказале губитак од 205 милиона евра
Аутор: Ј. Рабреновићпетак, 15.04.2016. у 08:30
(Фото Д. Јевремовић)

Банкама је прошле године добро ишло, јер су дуплирале зараду мерено у односу на претходну годину. У 2015. години 30 овдашњих банака је зарадило 61,2 милиона евра у односу на 28,8 милиона евра у 2014. години. И даље је више оних који послују позитивно па је тако 17 банака било у плусу, а 13 банака је исказало губитак. „Добиташи” су остварили профит од 266 милиона евра, а „губиташи” су краћи за 205 милиона, наведено је у извештају Народне банке о пословању банкарског сектора.

Листу банака чије је пословање у минусу предводи Хипо банка са 7,9 милијарди динара губитка. Комерцијална банка, која је годинама пословала профитабилно, сада је на листи губитника и то на другом месту с мањком од готово 6,3 милијарде динара. То није изненађење јер је још крајем прошле године менаџмент најавио да ће банка бити у губитку што је последица књижења лоших пласмана у категорији с највећим резервацијама код Народне банке. На листи губитника је и даље Пиреус банка, а две нове банке Теленор и Мтс, које су основале телекомуникационе компаније да би својим корисницима понудиле најсавременије услуге, такође нису имале среће у првој години пословања. Код Теленора губитак је био 1,25 милијарди динара, а код Мтс-а 500 милиона динара.

На страни банака које послују позитивно нема већих промена. Интеза банка је остала лидер не само по тржишном учешћу, већ и по профиту који је лане износио 8,6 милијарди динара. По заради на другом месту је Уникредит банка са 6,4 милијарде, а трећи је Рајфајзен банка са добитком од 4,3 милијарде динара.

Ненад Гујаничић из Вајз брокера каже да је велика количина ненаплативих кредита, као и то што су банке биле суздржане по питању кредитне активности, било главно обележје у пословању домаћег банкарског сектора прошле године. Он додаје да је финансијски резултат био значајно бољи него у 2014, али је већа добит пре свега последица смањења пасивних камата које банке плаћају својим депонентима.

Актива 30 банака, колико је пословало на домаћем тржишту на крају 2015., износила је 3.047,8 милијарди динара (око 25 милијарди евра) што је раст од 2,9 одсто од почетка године. Првих десет банака чинило је око 77 укупног тржишта чиме је настављен тренд постепеног укрупњавања сектора. Највећи тржишни удео и даље има Интеза са 16 одсто, следе Комерцијална банка са 12,9 одсто, Уникредит банка која је први пут годину завршила са двоцифреним уделом на тржишту од 10,1 одсто.

– Кредитна активност банака у 2015. је стагнирала што је уз пад активних камата банкама значајно смањило приходе из њиховог основног бизниса. Укупни приходи од камата банкарског сектора смањени су за 6,3 одсто на 171,6 милијарди динара, док је већи добитак из овог сегмента пословања омогућио нижи трошак по питању пасивних камата. Банке су депонентима по овом основу, у односу на 2014, исплатиле 16,5 милијарди динара мање, те је добит по основу камата ипак порасла и то за четири одсто на око 130 милијарди динара. Када су у питању накнаде и провизије, банке су забележиле лагани раст прихода по овом основу, док је добит из овог сегмента пословања стагнирала – каже Гујаничић.

Он додаје да осим најављене приватизације Комерцијалне банке, која би могла да се спроведе у наредне две године, нема најаве већих промена власништва међу кључним играчима на тржишту. Хипо банка је променила власника на регионалном нивоу, самим тим у Србији, ОТП банка је повећала тржишни удео куповином Финдоместика, док је турска Халк банка увелико отпочела пословање на нашем тржишту преузимањем Чачанске банке. Протекла година је донела и убрзање тренда повратка домаћих капиталиста у банкарски сектор. МК група је стигла на корак од потпуне консолидације власништва у АИК банци, док је словеначка НКБ Марибор, након приватизације у Словенији, предала у руке српских бизнисмена своју подружницу у Крагујевцу, бившу Креди банку.


Коментари7
e00de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Топалов
САДА СУ НА РЕДУ "УТЕРИВАЧИ ДУГОВА", ЗАР НЕ!!!??? Поздрав из Баната!
pera
Srbija je najsiromašnija država u Evropi zato što sve vlade od uvođenja "amerikanizacije" ne donose zakone u interesu građana i obične privrede već u interesu banaka, osiguravajućih kuća, raznih "investitora", perionica para, nvo, komora, agencija ... Niko od tih ne podleže nikakvoj kontroli. Kad su banke u pitanju, sve one rade sa depozitima i štednjom građana i privrede. Kamate na štednju su blizu 0%, kamate na bilo kakve kredite i pozajmice su najviše u Evropi. I plus, sve smanjuju broj radnika i broj ekspozitura.
Dušan Kragujevac
Prosto inputi pali(sniženje kamata za štednju)a plasmani veći(uglavnom državi kroz državne obveznice itd).Možeš kako hoćeš ali ne i dokle hoćeš.
Balkanska ruta
Ne ulazeci u ove cifre, racunane rukom bankara i kao takve prijavljene nekom,ko prihode ostvaruje od istih njih (NBS), zanimljivo je reci sledece. Nikada za sve ove godine nismo culi za neku istragu u bankama sa "stranim kapitalom" a prakticno nije bilo drustvene i privredne sfere gde nismo imali procese, sto prakticno znaci, da se radi o posebnom soju ljudi. Cudjenje je jos vece ako znamo da je njihova profesija vezana za novac gde su "dela" obicno cesca. Ako ovome dodamo da je velika vecina njihovih plasmana vezana za pospesivanje crnog trzista onda je prica daleko jasnija. Ti plasmani izgledaju ovako: STANOVNISTVO ( procenom o kreditnoj sposobnosti klijenta zarobljena cela plata= Rata se izmiruje iz dela "na ruke") FIRME: nema dobiti u bilansima ili su cak novootvorene( prvi slucaj rata se placa iz crnih poslova, bas kao i plate na ruke, a u drugom slucaju placa se procenat na ruke nekom od clanova UO). Sve ovo uz puno uvesce svih zainteresovanih kontrolnih struktura NBS.
omnia mea mekum porto
Znači, i u Srbiji banke mogu raditi dobro? Pa što prodaste one naše silne?
Ристић Милан
Можда треба питати Г-Дин-а Динкића он сигурно зна по чијем налогу је улазио у наше банке са пушком у руци и за чији рачун је уништио банкарски систем а тим и привреду Србије. Мислим да је важније питање зашто тај Динкић није у затвору ако не због уништавања банкарског система Србије онда макар што је у те банке улазио као разбојник са пушком у руци и шта то говори о тужилаштву,судству и уопште о власти у нашој земљи.
Препоручујем 3
rovca
prava pitanja? ko da odgovori?
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља