Господ ме сеја цело време?
И свуд сам нова реч и знамен.
У белом хлебу прво семе,
У тврђавама крвав камен.
И први поглед заљубљених,
И нож у руци харамије,
И молитва из срца верних,
И сан на песку гладне змије,
И бродолом у освит ведар,
И очајников крик за снагом,
И на Либану сјајни кедар,
И страшна војска пред Картагом.
И ја сам нада срца сетног,
И фар у мору непознатом,
И реч са уста кривоклетног,
И лихварева жеђ за златом.
На пустом путу атом праха,
У небу сунчев круг и слика,
Жижак у дому сиромаха,
Суза у оку мученика.
(Политика, 6. јануар 1932. године)
