субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

Српска приватизација je била и машина за прање пара

Заменом марке у евро у финансијском систему нашло се три пута више новца, а нико није истраживао да ли је било уласка новца без порекла, чега је сасвим евидентно било
Аутор: Јасна Петровић-Стојановић и Јована Рабреновићчетвртак, 14.04.2016. у 22:00
(Пиксабеј)

У приватизацији прљав новац улазио је у Србију колико је и како је хтео. Када прљав новац уђе, он „зароби институције”, а та земља постаје „заробљена” држава, што је дефиниција Светске банке. Другим речима, институције не раде за опште интересе него за појединце.

То је случај као и с „Панама папирима”. Новац иде у Панаму да би се опрао. А само су изговори да бизнисмени тамо послују да би били ефикаснији и имали приватност. Они иду тамо, где их нико не контролише. Србија ништа не предузима да то истражи, а морала би, ако жели јаке институције и владавину права.

Овим речима Данило Шуковић, некадашњи члан Савета за борбу против корупције, коментарише аферу сакривања новца у пореским рајевима и повлачи паралелу са приватизацијама у Србији.

Он додаје да су и они сами у Савету својевремено дошли до сазнања да  ни за једну приватизацију предузећа у Србији није тражено порекло новца. Потврду за то добили су из ОЕЦД-ове анализе о ефектима приватизације у Србији.

Прање новца и питање утаје пореза актуелизовани су прошле недеље када су из адвокатске канцеларије „Мосак Фонсека” процурели такозвани „Панама папири”. Реч је о поверљивој документацији која је открила да су многи светски политичари склањали свој капитал у порески рај, каква је Панама.

Најпознатији случај прања новца у приватизацији је то што је бизнисмен Миле Јерковић оптужен да је многобројне фирме купио криминалним новцем Дарка Шарића.

Примери да је новац „опран” су и када неко преплаћује нешто што купује па на пример, хотел који вреди милион евра плати два и више милиона. И докапитализација неког предузећа може да послужи за прања пара, јер новим уплатама власник вештачки повећава вредност предузећа.

Кеш у финансијске токове улази на илегалан и легалан начин. Тако је Вера М. избеглица из Хрватске продала пре неколико година кућу у Славонији. Добијени новац, више од 20.000 евра, у Србију је унела у торби, враћајући се аутобусом из Славоније.

– Када сам паре однела у банку, питали су ме за порекло. Одговорила сам да сам продала кућу, а они су само тражили на увид купопродајни уговор што сам и показала – каже Вера М.

Добри познаваоци трансакција између Србије и Хрватске, кажу, да постоји и други начин преноса готовог новца, а један од њих је и да купац Хрват дође у Србију и у кешу исплати пазарену некретнину.

На сличан начин, много готовине унели су и наши људи с Косова и Метохије, БиХ од продаја својих кућа и имања.

Стручњаци кажу, да се у оваквим ситуацијама не ради ни о каквом прању пара. Реч је о легалној готовини од продаје имовине, или новца добијеног наслеђем.

За разлику од Србије, у Немачкој је немогуће неку имовину наследити, а да за то не зна држава. При наслеђивању сваки део имовине вреднији од 100 евра пажљиво се урачунава у суму која се наслеђује. У Србији, према Закону о спречавању прања новца и борби против тероризма

само кеш већи од 15.000 евра подлеже испитивању порекла пара.

Милан Шкулић, професор Кривичног права на Правном факултету у Београду, каже, да се у случају прања новца ради о новцу из кривичног дела или од избегавања плаћања пореза који се убацује у легалне токове. Новац добијен наследством или поклоном то није.

– Прва фаза у прању новца је да се кеш од, на пример, наркотика убаци на неки рачун. У свету постоје специјализоване банке за то. Следећа фаза је да се тај новац даље трансферише и на крају врати власнику. Трагове новца је тешко пратити и може да се деси да се траг новца изгуби – каже Шкулић.

Многи улагање руског капитала у Црној Гори виде као „студију случаја” прања пара, а тај новац није стигао у коферу, већ је исплаћен преко рачуна, што значи, да је на некој другој дестинацији ушао у финансијске легалне токове.

Овај стручњак подсећа да је конверзија многобројних европских валута – марке, франка, гулдена у евро послужила и за прање новца, поготово из иностранства. На крају тог процеса замењено је три пута више пара него што се очекивало, што може бити последица погрешне процене колико грађани новца имају, али и прања пара.

Многи су склони да за то што се 2003. године у систему Србије појавило три пута више пара оптуже тадашњег гувернера Народне банке Млађана Динкића. Шкулић, међутим, каже да се мора имати у виду време када се то догодило, а то је да је замена новца рађена после 10 до 15 година ратова и санкција, када грађани нису имали поверења у банке, већ су новац држали у сламарицама.

Он још једном наглашава да сваки кеш није нужно сумњив и да имати готовину није нелегално. Поготово због наше историје да су банке опљачкале грађане, „уместо да грађани пљачкају банке”.

Држава у контроли промета готовине, каже Шкулић, треба да нађе праву меру. Претеране провере нису добре, уплашиће грађане и они ће одустати да полажу новац у банке или од инвестирања.

У Србији многе ствари велике вредности могу да се купе кешом, док предузећа послују преко рачуна. Станови се купују преко рачуна, а новац може да потиче из уштеђевине. И ни по чему не мора да буде споран.

Начини прања новца стално се мењају, јер се мењају и одговори државе. Перачи пара и даље, наравно, купују куће, станове, земљу, али новац улажу и у кеш интензивне делатности (оне у којима има много готовине), као што су грађевина или угоститељство. Увек су актуелне и спољна трговина и фиктивне фактуре.

Код нас су политичари више пута најављивали хитно доношење закона о пореклу имовине, чија би сврха била избегавање утаје пореза, јер је нелогично да неко с платом од 50.000 динара вози БМВ. Томе се и до сада, методом унакрсне процене прихода и имовине, могло стати на пут. Међутим, Пореска управа никада није саопштила да ли је открила макар један такав случај.


Коментари17
38334
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ђомла
Приватизација "Магнохрома". О томе треба филм да се сними. Купио Индијац, почео да уређује круг фирме, шиша траву и после месец дана нестане. Заједно са свим вредним машинама, склоповима... из фабрике.
Mirko
Obzirom da su uplate prema poreskim rajevima oporezovane sa 25% očito da naši biznismeni na taj način ne izbegavaju porez. Po uverenju mnogih obaveštenih ljudi izgleda da je novac u poreskim rajevima novac koji je poslužio za korupciju u privatizaciji. Naši organi uopšte i ne pokušavaju da nešto od tih poslova kontrolišu. Dovoljno je proverit ko vrši uplate prema tim destinacijama i u 95% slučajeva to su biznismeni ili njihovi pravni zastupnici koji su učestvovali u privatizaciji društvenog kapitala. Komunisti su 1945 godine oteli od onih koji su imali, ali to nisu krili. Ono je bila otmačina a ova privatizacija je lopovluk, zato ga treba i sakriti.
Леон Давидович
Сваки новац у рукама приватника без обзира на порекло служи пре свега њиховом интересу , а зависно од друштва колико служи и интересима друштва. Највећа неправда је насилна приватизација, где је практично имовина коју су стварале генерације људи отета и дата појединцима да са њом чине шта им је воља. Када неко купи неко предузеће , да ли је то прљави новац или реални то има само правни и морални значај то јест да ли је неко нешто украо, зарадио криминалом, утајио порез итд, а практичног значаја за даљу судбину тог предузећа не би требало да има. Људи направе двоструку штету, прво допусте да неко купи прљавим новцем предузеће, па онда после то откривају па онда пропадне и то предузеће .
cekajuci godoa
Ne vidim nista lose u tome da drzava u stanju tranzicije, kao sto je Srbija, dozvoli svakom novcu da kupi neku nekretninu. Njoj treba para a pare imaju narko dileri i krijumcari duvana i slicni. Ali kad se mogucnosti skupljanja takvih para iscrpe, onda treba krenuti od pocetka, i traziti od tih novih vlasnika da dokazu odakle im novac kojim su kupovali, i oduzeti im svu imovinu koju su kupili parama bez porekla. Uz pristojne zatvorske kazne. Da bi imali pare u Panami, morali su da ih odnesu u Panamu. Odakle su im pare koje su odneli u Panamu? Nesreca je sto su ti vlasnici najcesce politicari koji su stekli pare iznosenjem drzavnih para u inostranstvo i onih koji poticu iz njihvih veza sa kriminalnim podzemljem. Ali od politicara i tranziciji ipak ne treba ocekivati da sami sebi sude. Neko drugi treba da im sudi, a tog drugog nigde nema na vidiku.
Sava Trifunovic
Uvodenjem sankcija Srbiji odlikama medunarodne zajednice sva sredstva u inostranstvu i sva potrazivanja kanalisana su na privatne racune direktora i mnogobrojnih drugih mocnika i tako je vrlo elegantno sve sto je drustveno pretvarano u licno i tako su nastali mnogobrojni tajkuni u liku bivsih direktora i mocnika drustvenih firmi, doduse pod plastom mnogobrojnih dilerima,svercera.Tako su nastali panamski i mnogi drugi papiri o kojima se u zadnje vreme u celom svetu mnogo govori. Skoro sve privatizacije koje se kod nas desavaju imaju u osnovi kapital,sa pridevom,,inostrani", na ovaj nacin odenutim i koje i dalje sluze za iznosenje svega srpskoga u te t.z.rajeve. Prema tome,kod buducih privatizacija,treba se iskljucivo osloniti na modele i metode koji u osnovi imaju ukljucivanje radnika kao sitnih suvlasnika u novoformirane firme koji bi ujedno bili kontrolori poslovnih desavanja a ne kolateralna steta,kao sto je to sada slucaj kada radnici zavrsavaju na uliciu u bedi i bez posla.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља