уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:15

Срушили родну кућу оца србистике да би градили станове

Љубомир Стојановић је приредио Вукова дела и фототипско издање „Мирослављевог јеванђеља”, био и премијер, али му у Ужицу родну кућу нису сачували
Аутор: Бранко Пејовићчетвртак, 14.04.2016. у 22:00
Рушење родне куће Љубе Стојановића (Фото С. Јовичић)

 

Ужице – Багери су ових дана са земљом сравнили трошну родну кућу Љубомира Стојановића, на којој је дуго стајала спомен-плоча о значајном делу овог некад знаменитог филолога и председника српске владе. Ту, у најужем центру града, на углу поред Дома здравља, већ је на видном месту табла са огласом о продаји станова од 60 квадрата у новој пословно-стамбеној згради која ће, како то бива, брзо бити подигнута на плацу срушене куће.

Чуде се Ужичани, упознати са делом Љубомира Стојановића, овом чину и одлуци да се не обнавља, већ поруши једно од најстаријих здања. Ту се 1860. године родио Стојановић, а своју родну кућу поклонио је граду. Мада добијена на дар, продата је овде још 1935. године и, будући да није проглашена спомеником културе, олако препуштена пропадању. Сада је више нема.

О Љубомиру Стојановићу памтиће се да је био један од наших највећих филолога, научник с којим је почела србистика. Професор на Великој школи у Београду с краја 19. века, академик, секретар Српске краљевске академије наука од 1913. до 1923. године.

Објавио је издања великог броја старих споменика, рукописа и докумената. Године 1896. Стојановић је, по налогу краља Александра Обреновића, однео оригинал „Мирослављевог јеванђеља” у Беч да се тамо изради фототипско издање, што је и урађено. Следеће године Љубомир је краљу у Београду предао оригинал „Мирослављевог јеванђеља” и све примерке фототипског издања. Овај научник је објавио и критички приређена Вукова дела, укупно 17 томова, од којих је најзначајнија „Вукова преписка”. Писао је уџбенике граматике за средње школе, студије о старим штампаријама, српским црквама од 15. до 16. века и друго, а најзначајнијим делом сматра му се биографија „Живот и рад Вука Стефановића Караџића”.

Упоредо с научним радом бавио се и политиком. Описиван као моралиста у политичком животу, основао је и предводио Самосталну радикалну странку. После 1901. више пута био je министар просвете и црквених дела, а у два наврата (1905–1906) и председник Владе Краљевине Србије. Љубомир је касније основао и Републиканску странку. Преминуо је у Прагу 1930. године.

Но родни град је с временом заборавио истакнутог филолога, чувара културе Србије чија родна кућа, ево, није сачувана. Академик Љубомир Симовић изјавио је недавно: „Оно што је остало иза Љубе Стојановића, иза Ускоковића, иза Бранка Поповића, то је жива вредност која треба да буде подстицај за младе људе који се рађају и школују у Ужицу.” Ни то није помогло да се очува старо здање, као што је тешких деведесетих од пропадања овде сачувана и у музеј претворена Јокановића кућа, тада такође трошна.

Разлоге за рушење куће Љубомира Стојановића јуче је, на конференцији за новинаре, покушала да објасни градска власт. По речима Зорана Деспића, начелника градске управе за урбанизам, овај објекат, у власништву троје Ужичана сада инвеститора градње пословно-стамбене зграде, годинама се урушавао и био толико оронуо да је представљао опасност по пролазнике. – Кућа никад није била под заштитом државе, имала је само историјску вредност. Некад је уживала претходну заштиту у амбијенталној целини Слануша, али је још 2011. године Завод за заштиту споменика културе из Краљева дао сагласност за градњу објекта на њеном месту. Прошле године донет план генералне регулације „Центар 1” омогућио је ту градњу. А на нову зграду биће стављена спомен-плоча о Стојановићу, која је скинута са старе куће и чува се у ужичком музеју – рекао је Деспић.

Градоначелник Ужица Тихомир Петковић слаже се да је Љубомир Стојановић један од најзначајнијих Ужичана у историји града и не крије да има разлога да се генерације становника Ужица осећају посрамљено и тужно због рушења ове куће.

– Најпре су за то одговорни они који су тридесетих година одлучили да се прода овај поклон, чиме је изгубљена шанса за проглашење куће културним добром. Никад нико није покренуо иницијативу за њену заштиту, па смо у дужем низу година дозволили да се објекат толико уруши да санација постане неизводљива, те да приватни интерес спречи да се било шта учини – истиче Петковић.

На питање осећа ли се лично одговорним за рушење, одговара:

– Као градоначелник не осећам се ни најмање одговорним. Али као Ужичанин не осећам се пријатно.

  По његовој најави, град ће настојати да се искупи у сећању на Стојановића. – Једну улицу смо назвали по њему, објавићемо му и сабрана дела, а с власницима објекта је договорено да у новој згради буде простор посвећен Љубомиру Стојановићу – казао је Петковић.


Коментари54
6fdd2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миленко Стојичић
Срушена је, у родном Мркоњић - Граду, и родна кућа Милана Будимира, великог хеленисте и лигвисте! Будимир је, само прије двије - три године, посмртно проглашен Почасним грађанином Мркоњић - Града! Али, кућу су му срушили! Тако ми рушећи градимо!
Cica
U zaštiti nepokretnog kulturnog i istorijskog nasleđa bitnu ulogu moraju imati i lokalne sredine, njihove uprave i službe a tu je ključni problem jer većina njih nema osećaj koliko je važno kulturno nasleđe. Oni se uglavnom rukovode trenutnim i brzim interesom izgradnje, prikipljanjem novca od građevinskih dozvola, naknade zemljišta i poreza i ne interesuju ih istorijske građevine. Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo jeste skinuo zaštitu sa nečega (deo celine Slanuša) koja je već već bila devastirana, što pokazuje da čak i zaštićeni status objekta u Srbiji nije prepreka za rušenje ako je u pitanju interese moćnog i uticajnog pojedinca. Argument gdina Papića da se to desilo između ostalog i zbog toga što Užice nema "svoj" Zavod, čini mi se kao nekorektan i populistički! Poenta nije u mestu gde je Zavod smešten već u mogućnost koordinacije ustanova kulture i lokalnih samouprava. Zaštita ovakve kuće podrazumevala bi obavezu zaštite svake ovakve kuće bilo gde što nije moguće.
Cica
Rodna kuća Ljube Stojanovića jeste bila vredna građevina sa istorijskog aspekta i aspekta značaja ličnosti koja je u njoj rođenja i živela do svoje 15 te godine i povremeno kasnije. Međutim, njene arhitetkonske, urbanističke i stilske vrednosti su nepostojeće i nije bilo argumenata da se ova kuća zaštiti donešenjem Rešenja o utvrđivanju ove kuće za spomenik kulture. Do pre nekoliko godina pod zaštitom je bio taj kvart "Slanuša" jer je na tom malom potesu bilo dosta takvih kuća koje su činile jedinstvenu istorijsko - ambijentalnu celinu i Zavod u Kraljevu je kroz svoje elaborate predlagao mere zaštite. Međutim izgradnja bez uslova Zavoda u Kraljevu jednog narandžastog trospratnog objekta koji je svojim gabaritom u potpunosti "presekao celinu , izgubio se smisao zaštite te bivše celine. Ta kuća je ostala u jadnom stanju, napuštena i zapuštena a grad se nije posebno istakao inicijativom da se nešto preduzme.
Hrvoje Macanovic
Uzicka Republika, Republika Hrvatska, dom Josipa Broza tijekom 1941. Uvijek nam je Titovo Uzice bilo jedan od najmilijih gradova u lijepoj nasoj Jugoslaviji tijekom vladavine gospodina druga Tita. Lijep pozdrav iz Hrvatske uz nadu da ce Uzice jednog dana opet biti u nasoj domovini. Samo tako nastavite, brze ce se to desiti neg sto i mislite
Koja d Inn
Srbin je uvek protiv a da ne zna zasto.Da je gradio vilu kao Nusic rekli bi mu tadasnji kritizeri da se rasipa dok narod grca. Sada je to ,,,stracara,, trosna zgrada koja bi se srusila. Drugo je vaznije .. Utoj zgradi treba da bude Memorija na delo i coveka da se mladi ne zaborave i ne zavade kao Ovi danas.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља