субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:26

Турска се убрзано креће ка диктатури

Тај осећај да су у Турској окачене потернице за мном, као и само сазнање да ћу одмах бити смештена у затвор ако се тамо вратим, били су ужасни, каже књижевница Оја Бајдар
Аутор: Марина Вулићевићсубота, 16.04.2016. у 08:05
Оја Бајдар (Фото: А. Шурбатовић)

Не подржавајте рат и насиље, не судите другима уколико су другачији од вас, поручила је једна од најзначајнијих турских савремених књижевница и активисткиња Оја Бајдар, борац за права Курда, учествујући на новосадском „Прозефесту”, у разговору с младима. У Београду је јуче била гост свог београдског издавача „Дерете”, који је објавио њен први роман у преводу на српски језик Весне Газдић „Изгубљена реч”. Оја Бајдар рођена је у Истанбулу 1940. године, добитница је неких од најзначајнијих књижевних награда у Турској и иностранству. Због свог политичког рада и противљења тадашњој власти седамдесетих година прошлог века Оја Бајдар била је осуђивана, а после војног удара 1971. године провела је у затвору годину и по дана. После следећег војног удара, 1980, Бајдар и њен муж Ајдин Енгин, новинар, такође борац против тадашњег режима, бивају осуђени на велику затворску казну, те одлазе у Немачку у којој су живели до 1992. године.

Роман „Изгубљена реч” је, према ауторкином објашњењу, настајао од 2005. године, када се пишући у ствари побунила против војних интервенција у Ираку, као и против учесталих терористичких напада у Турској. Међутим, актуелност ове приче је, по њеним речима, управо у рату који турска војска на истоку државе води против Курда.

– Мислим да ће се овакви сукоби наставити и наредних три до пет година, уз још већи број жртава због тога што Турска неће пристати да Курдима да аутономију, и упркос томе што се курдски народ противи и терористичким нападима који се приписују њиховој страни. Уједно, биће теже и нама који се залажемо за мир и демократију. У једном тренутку постојао је начин да се сукоби реше демократским путем, али председник Реџеп Тајип Ердоган зауставио је тај пут – приметила је Оја Бајдар.

Главни јунак романа „Изгубљена реч” турски је бестселер писац, некада револуционар и левичар, који на аутобуској станици у Анкари чује крик младе жене погођене у једном од терористичких напада, а која и сама бежи од обичаја, са курдским побуњеником. Писац креће на исток у намери да посведочи о страдању Курда, као што Оја Бајдар то чини својим прозним делом и друштвеним залагањем, због чега је под присмотром актуелног режима у Турској. Други проблем на који упућује наслов њене књиге јесте језик Курда, који им је у Турској одузет. Ипак, бестселер писац у роману проналази смисао свог стваралаштва у речима: „Тражио сам реч, чуо сам глас. Отишао сам далеко следећи један крик. Нисам знао да је оно што сам чуо био глас бола који се рађа из насиља, сада знам. Пратио сам тај глас, нашао сам реч. Напокон имам шта да кажем.”

– За 21. април заказано је суђење новинарима најзначајнијих медија у Турској, и врло је могућа пресуда да ће бити затворени. Две хиљаде академских грађана потписало је петицију против рата, критикујући поступке турске владе у вези са курдским питањем, и због тога је против свих подигнута оптужница, њих четворо већ је у затвору. То што се не поштују начела демократије, људских слобода и права на изражавање, приписује се лично председнику Ердогану, због тога што се убрзано крећемо ка диктатури – каже за наш лист Оја Бајдар.

Одласком Ердогана многи проблеми би били решени, али питање миграната сада је попримило велике међународне размере, тако да било ко на месту председника не би успео да се избори са тим

О искуству прогонства, које је изузетно тешко за сваког човека, и које је инспирисало велики део књижевности, наша саговорница каже:

– По доласку у Немачку, пријатељи су ми помогли да нађем посао, одмах сам почела да радим. Ипак, тај осећај да су у Турској окачени плакати као потернице за мном, као и само сазнање да ћу одмах бити смештена у затвор ако се тамо вратим, ужасни су. То ми се десило када сам имала четрдесет година. Дошла сам међу људе чији језик нисам знала, што све заједно није нимало лако. Али, да није било тих година прогонства, које су завршене рушењем Берлинског зида, сигурно се не бих вратила књижевности. Мој супруг и ја вратили смо се Турску пошто су нам враћена држављанства и пасоши, који су нам били одузети.

На питања како види улогу Турске у решавању избегличке кризе, и да ли би овај проблем био решен уколико би на месту председника Ердогана био неко други, наша саговорница одговара да је једна од кључних ствари погрешна турска политика према Сирији, грађанском рату који се тамо води, што је све довело до тако великог броја избеглица.

– Због тога Турска мора да плати толики број миграната и да се побрине о њима, управо зато што је на неки начин саучествовала у стварању кризе. Још један од проблема јесте и тај што део избеглица не жели да остане у Турској. Мислим да би одласком председника Ердогана многи проблеми били решени, али питање миграната сада је попримило велике међународне размере, тако да било ко на месту председника не би успео да се избори с тим – сматра наша саговорница.

Млади људи обично су обузети својим проблемима, међутим, Оја Бајдар је још у гимназији  написала субверзивни роман „Алах је заборавио своју децу”, због чега је могла да буде избачена из школе. Ту своју потребу да посматра ствари из другачијег угла коментарише:

– Можда то има везе са начином на који сам васпитана. Отац ми је увек говорио да се никада не повинујем другим људима, да никада не радим оно што се коси са мојим моралним принципима и што сматрам погрешним. У нашој кући често се причало о политици, још као дете слушала сам те занимљиве разговоре који су били пресудни за моје одрастање, а пресудну улогу за мене имали су ставови који се противе неправди.


Коментари4
dc2f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Стара енглеска пословица:"свако има онакву власт какву је заслужио"
Milojica Dragicev
Turska se sigurno priblizava istorijskoj tacki,u kojoj ce se slomiti zbog Jermena,Srba,Kurda i ostalih kojima duguhe istoriju.....
Anastasija
Gde su sada sva ta nezavisna novinarska udruženja, organizacije civilnog društva, Saša Janković, Nataša Kandić, Teofil Pančić, N1, radio Slobodna Evropa...? Da je u pitanju bila Srbija bili bi prvi u kritici.
Zadrti Sivonja
Pa valjda ima Turska svoje vlastite Sase ili Natase? Nama su nasi potrebni, iako to neki ne razumeju, da nas zastite od vidovnjaka cije vizije kao i pogledi idu od Rudnika pa cak to Cera. Da nas zastite od gazda Tomine brlje iz Bajcetine. Da nam ukazu i na lose strane naseg karaktera pored mnogih, neospornih kvaliteta. Uloga takvih ljudi je nezahvalna, ali su potrebni u svakom sistemu i drustvu. Nadam se da ih Turci imaju, za njihovo vlastito dobro.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља