понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 15.04.2016. у 22:00 Јасна Петровић-Стојановић

Рудник у коме раде морнари

Коп „Ковин” где се лигнит вади испод воде на дубини од 35 метара једини је овакав у Европи, а уколико се не нађе стратешки партнер прети да 300 милиона тона резерви мрког угља пропадне
Дневно се ископа 1.000 тона угља (Фото Зоран Анастасијевић)

Јединствени рудник лигнита и угља у Европи с подводном експлоатацијом „Ковин” смештен дуж леве обале Дунава, отворен 1991. године, могао би за пет година, колике су процењене резерве на самом копу – да буде затворен. То, би међутим, за Србију била велика штета, ако се зна да су доказане резерве мрког угља, тик поред овог копа, веће од 300 милиона тона и да би на том простору могла да се изгради нова термоелектрана снаге 700 мегавата, која би годишње производила више од шест милиона мегават сати струје. Укупна вредност инвестиције процењена је на 1,1 милијарду евра, а живот рудника „Ковин” био би продужен са стратешким партнерством.  Заинтересовани су инвеститори из Русије и Кине.

Рудник је почетком деведесетих пословао као део Електропривреде Србије и то као експериментални рудник с подводном експлоатацијом, што за разлику од површинских угљенокопа значи да багер откопава угаљ испод воде, транспортује и депонује руду.

– Дневно се у „Ковину” испод воде, на дубини од око 35 метара, ископа око 1.000 тона лигнита, а могло би и три пута више, да то дозвољава багер стар 25 година чија је замена делова прескупа – каже Иван Тадић, директор рудника, који је на ово место дошао пре 10 месеци.

Због недостатка пара за отварање великог експлоатационог поља ЕПС је одустао од „Ковина” да би га држава 2007. године продала за 16,2 милиона евра бугарском инвеститору. После три године, због неиспуњавања обавеза, држава је раскинула уговор и предузеће прелази у надлежност Агенције за приватизацију – каже Тадић.

Све до маја прошле године „Ковин” се налазио у групи од 584 предузећа предвиђених за реструктурирање, да би излазак из ове фазе дочекао са окамаћеним старим и новим обавезама већим од 350 милиона динара, каже директор. Упркос томе, „Ковин” је 2015. завршио с добити из редовног пословања од око 17 милиона динара. Само годину дана раније губитак фирме био је 10,5 милиона. Комплетна овогoдишња производња већ je продата кaко великим индустријским потрошачима, тако и домаћинствима, а купац је обезбеђен и за целу наредну годину. 

– Сигурно да би пословање могло бити и боље да због изубљених судских спорова и ненаплаћених потраживања фирма не мора да плати 150 милиона динара дуга, од чега су само обавезе према суду 55 милиона динара. Док је 100 милиона динара ненаплаћених комерцијалних, иностраних и домаћих потраживања – објашњава наш саговорник.

Највећи појединачни дуг из периода приватизације је према Електро Војводини којој годишње плаћају око 23 милиона динара. Дуг према „Водама Војводине” је око 60 милиона динара, због ког „Ковину” може сваког часа да буде блокиран рачун.

– Месечном отплатом од 2,8 милиона динара избегнута је блокада, а „Ковин” је тренутно у преговорима да се месечна задужења смање на милион динара – каже Тадић.

Оно што је му је, каже, посебно боло очи када је дошао у „Ковин” је цена по којој је рудник куповао гориво од једног приватника из Шапца који им је литар евродизела наплаћивао 155 динара, док је на пумпама био јефтинији за 20 и више динара. По основу овако закљученог уговора, због ког је у судском спору с добављачем, рудник рачуна на повраћај од око 10 милиона динара. Тадић, каже, да држави, од које рудник не добија ни динар помоћи, редовно измирују обавезе по основу такси за минералне сировине (шљунак и угаљ који се копају), па је лане Покрајинском секретаријату исплаћена комплетна обавеза од око 24 милиона динара, што је 10 пута више него 2012. године. Просечна нето зарада рудара у јануару ове године у „Ковину” била је виша од републичког просека и износила је 67.016. Истовремено је просек за општину Ковин 28.722 динара, каже Тадић.

– Проблем је што држава не дозвољава запошљавање нових радника, па их уместо 130 сада има 107. Преостали се ангажују по основу повремених и привремених послова, а били би неопходни да стално раде – каже он и додаје да је интересантно да у скорије време није запослен ниједан радник са завршеном средњом рударском школом. Можда зато, додаје, што су овде потребнији морнари, јер се све ради на броду – каже он.

Уколико би се кинески и руски стратешки партнери озбиљно укључили у енергетски пројекат „Ковин”, приход од ПДВ-а само од продаје струје из нове термоелектране износио би око 50 милиона евра годишње. Зарада од рудне ренте износила би око пет милиона евра годишње, а посебна је прича повећање енергетске стабилности Србије и продаја струје на берзи, закључује он. 

Коментари11
b9bc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боривоје Банковић
Још једна успешна приватизација у дугом низу и доказ да све што је државно треба дати приватницима. По могућности из ЕУ.
co2
Ugalj kao energent je ekoloski najprljaviji. Iz tog razloga se prave medjunarodne konvencije o odustajanju njegovog koriscenja.
berislav
Ali zato niko ne govori o posledicama što znači rad rudnika na širi okoliš. Znači samo devastaciju okoliša i ugrožavanja npr. stabilnosti u sferi geologije i tla, što dovodi i do ugrožavanja ljudi koji tu žive. Jel je neko napravio studiju utjecaja na širi okoliš? Umesto da se Srbija razvija i to što pre tehnološki sa novom jeftinijom i čistijom energijom, mi dovodimo u opasnost npr. buduće tektonske poremećaje na tom području. To je najbolje vidi npr. u Engleskoj, gde nakon prestanka radova u rudnicima, dovodi do nove pojave koja se zove npr. stvaranja velikih rupa, ulegnuća tla i slično i tako stvaraju jednu vrstu nestabilnosti tla i urušavanja kuća.....
Stevan Milojković
Stvarno, šta se dešava sa tim firmama koje su izašle iz tog čuvenog restrukturiranja nisu prodate, a nisu ni otišle u stečaj? Verujem da ovaj vodeni rudnik nije jeda takva firma, ili možda grešim!? Nova godina je bio rok: ako nisi prodat, ideš u stečaj. Tako dogovoreno sa MMF-om i tako po zakonu o privatizaciji. A ovi rudari kopaju, prodaju, kopaju, opstaju..he, he... neće u stečaj!
Miroslav
Lignit je nešto čega Srbija ima u izobilju. Uz pametnu energetsku politiku, poštovanje ekoloških i drugih normi, mi to moramo da iskoristimo. To kao energent imamo i to treba da valorizujemo, kao država i kao narod. Budimo pametni, hajde da to ne bude još jedna izgubljena prilika.
Akcijas
Hajmo onda, Miroslave. Kako cemo se organizovati, sta ko radi? Slobodan sam ceo vikend, da ti pomognem.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља