понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:27

Дипломатско ремек-дело патријарха Вартоломеја

недеља, 17.04.2016. у 07:57
Патријарх Вартоломеј Први и папа Фрањо (Фонет-АП)

КЕЛН - Посета папе Фрање и патријарха Вартоломеја избеглицама на Лезбосу није само заједничка потврда хришћанске хуманости, она обухвата и бројне црквено-политичке аспекте, пише у свом коментару теолог Хајнц Гштрајн, преноси Дојче веле. Цариградски патријарх Вартоломеј Први дуго се трудио да обезбеди састанак са папом пре православног синода који се у јуну одржава на Криту. Било је чак претпоставки да би могла да се испослује и блиц-посета папе Фрање самом синоду.

Ти напори појачани су након историјског састанка Фрање и руског патријарха Кирила I средином фебруара у Хавани. Према тврдњама упућених, актуелна иницијатива потекла је из Фрањиног личног писма којим је обавестио Вартоломеја и о црквеном састанку на Куби, преноси Дојче веле. Поглавари из Истанбула и Ватикана желе да предупреде утисак да нова осовина Првог Рима и „Трећег Рима” (Москве) иде на уштрб тесних веза са екуменским патријархатом у Iстанбулу које потичу још из времена папе Јована XXIII (1958-1963).

Крајем марта, екуменски патријарх предложио је папи заједничку посету једном избегличком кампу на грчком острву Лезбосу, агапе с избеглицама и помен мртвима због бројних жртава страшне пловидбе с турске обале. Овим хуманитарним актом Вартоломеј I не жели само да докаже своју екуменску повезаност и лично пријатељство са Фрањом – то се, ионако, никаквим покушајима сметњи из Москве не може оспорити. Посетом Лезбосу Вартоломеј I истовремено потцртава припадност овог и других острва као и целе северне Грчке екуменском патријархату.

Грчка црква се тек државном независношћу од турског султана одвојила и о од патријархата у тадашњем Стамболу. Тако су и 1863. и 1882. ширењем грчке територије додатне епархије узете из надлежности Константинопоља. Тек велико повећање грчких области пре и током Првог светског рата није више било праћено ширењем црквене надлежности. Iдеја је била да се даље не ослаби екуменски патријархат у Турској који је до 1923/24. изгубио готово све вернике кроз масакре и протеривања. Њиме су тако остале последње епархије на грчком тлу, али је црква у Грчкој задужена да их води.

У пракси се то практично сводило на прикључивање грчкој цркви – све док патријарх Вартоломеј I деведесетих није почео да подсећа на своја права. То је, у време архиепископа атинског Христодула, већ једном довело до раскида црквене заједнице између патријархата и грчке националне цркве. Нове напетости десиле су се и са архиепископом Јеронимом II, који је раније дуго важио за наклоњеног Константинопољу. Он чак у јануару није учествовао на православном самиту који је служио као припрема за синод.

Али сада атински архиепископ долази на Лезбос. Прихватио је позив Вартоломеја I и тиме оснажио његову црквену надлежност над острвима. Тиме се демонстрирају и нови односи патријарха и Јеронима, преноси Дојче веле. Ово дипломатско ремек-дело поглавара наравно не наилази свуда на одушевљење.

Митрополит пирејски Серафим – и иначе познат по својим антиекуменским и антисемитским изјавама – бесни због пристанка грчког црквеног руководства на „избеглички шоу са римским архијеретиком Фрањом”. „Национал-православни” митрополит Арголиде с источног Пелопонеза, Нектарије Антонопулос, би одмах да своју епархију забарикадира против сваке „навале странаца и исламизације кроз мигранте и терористе”.

Танјуг


Коментари10
ac7a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Све је реалтивно
Да ли је у питању ремек- дело или не зависи од визуре да ли је католичка,протестантска , православна и да ли екуменска или није.Будући да је Србија православна за очекивати је да нас "Политика" oпширније обавести о реакцији православних цркава на" дело" патријарха.
Fikus je pametniji
A ovo je sa Dojce vele... Zato i takva konotacija teksta. Ja mislio nesto ozbiljno, a ono za neuki zapadni puk. Ovo nema veze sa stvarnoscu. Pa pitaje recimo srpskog patrijarha da li je znao unapred sadrzaj razgovora ruskog patrijarha i pape na Kubi. Ma nista tu nije slucajno, sve je to koordinisano. Mogli su DW pre da pisu o jadnom stanju protestantske crkve koja prodaje bogomolje po Nemackoj za diskoteke.
Миодраг Јовановић Мики
Одакле уопште идеја аутору текста да конфронтира Московску Патријаршију и Васељенског Патријарха??? Која глупост! Па испаде да се Папа правда Васељенском Патријарху због састанка на Куби?!?! То није тачно, нити је тачно како се инсинуира у тексту да "Москва саботира" састанак на Лезбосу! Тачно је да се Папа, који је мудар човек и неевропљанин (хвала Богу!), окреће источној цркви као последњем потпору хришћанских, породичних и хуманих вредости. Папа је свестан да јачањем веза са православљем јача и само католичанство због ужасне кризе индентитета који потреса запад, и све агресивнијег ислама у Европи који лако попуњава тај духовни вакум. Нико из православног света није имао контакт са Папом док није одржан састанак на Куби, а све активности православних цркви и павославних патријарха су тесно координисане. Никада православне цркве нису биле повезана као данас и користе прилику да преко Папе заштите интересе хришћанства не само у Европи већ и у латинској Америци и остатку света.
Marko Jakšić
Naš patrijarh ne pati od ove vrste pozitivne diplomatije.
vesna
Taj papa Stepinca proglasava svetim! Toliko o dobrim namerama!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља