среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:27
УРОШ ДЕЛЕВИЋ, Институт „Џон Данинг” у Лондону

Кинези на мала врата улазе у Европу

Од око 50 милијарди долара инвестиција које стижу у земље у транзицији, из Кине дође половина те суме
Аутор: Аница Телесковићпонедељак, 18.04.2016. у 20:00
(Фото: Раде Крстинић)

Србија не схвата да се глобални економски поредак променио. Угледни економисти понављају мантру да ће самим уласком у Европску унију прилив страних инвестиција бити повећан. Онај ко то каже показује да не зна ништа о глобалним финансијским токовима. Овим речима економиста Урош Делевић, из института „Џон Данинг” у Лондону, чија су специјалност стране инвестиције, започиње разговор за „Политику”.

– Погледајте како је кинески председник Си Ђинпинг прошле године дочекан у Лондону. Енглези, који толико држе до себе и имају империјалну прошлост, кинеског председника провозали су краљевским кочијама. То никад раније није виђено. Британија је Кини тиме поручила: „Ви нама требате”. Енглески новинари коментарисали су како је то понижавајуће за силу каква је Британија, да се Лондон црвени од кинеских застава. Било је неприхватљиво да се на таквом нивоу прима лидер комунистичке земље. Поента је у томе да су Британци на време увидели како ће се ствари развијати. И Кина је данас један од највећих инфраструктурних инвеститора у Лондону.

Овде се говори о инвеститорима из Кине, са Истока и Уједињених Арапских Емирата. Да ли креатори економске политике схватају да се глобални поредак мења?

Не бих рекао. Наша привреда се заснива на сарадњи са традиционалним европским партнерима, што није лоше. Али кад погледамо глобална кретања страних инвестиција видећемо да највише пара долази из земаља у развоју. Од око 50 милијарди долара инвестиција, које стижу у земље које су у транзицији, из Кине дође половина те суме. Парадокс неолибералне економије је што у теорији налаже да земље у развоју морају бити нето увозници капитала. Што није истина. Све развијене привреде су се развиле тако што су више инвестирале, него што су примиле капитала. И остваривале обрнути трансфер технологије.

У Србији је општеприхваћена теза да смо сувише удаљени од Кине да бисмо им нешто извозили. Како нам је онда Кина довољно близу да бисмо од ње увозили?

Тако што Кинези, преко економије обима, имају више пара да покрију путне трошкове, а ми немамо.

Преко економије обима имамо и ми јер у овом региону све земље имају потенцијал да извозе на азијска тржишта.

Постоји овде и нека врста гадљивости према новцу који долази са Истока. Нико не поставља питање привилегија кад се због „Икее” измешта наплатна рампа Бубањ поток, али су под знаком питања све арапске инвестиције.

Потпуно сте у праву. Када је 2000. године дошла нова власт, један од првих потеза било је укидање амбасада по земљама Блиског истока, Латинске Америке и Азије. На сваки начин су покушавали да докажу да ово више није земља која је део клуба несврстаних, већ је изузетно сврстана уз западни политички клуб. То је била кључна грешка, јер су остала упражњења места у најбитнијим брзорастућим престоницама широм света. Овде стално покушава да се покаже приврженост западним вредностима на тај начина. А када је реч о институционалном оквиру и владавини закона, ту нико не жели да се доказује.

Сутра треба да буде потписан уговор о приватизацији железаре са кинеским „Хестилом”. Који је кинески интерес да дођу овде?

Реално, једино Кинези могу да улажу у ту индустрију јер су једини велики корисници челика. Железара сама по себи никада није била способна да прави профит. Не мислим да свака индустрија мора да буде заступљена и да се мора одржати у животу ако прави губитке. Они који не праве профит морају да се трансформишу.

Ако се и у Кини о индустрији челика пише као индустрији залазећег сунца, а радници се и тамо отпуштају, који је њихов интерес овде?

За Кинезе је изузетно значајно што могу на мала врата да уђу у Европу кроз земље у транзицији.

Да ли Брисел подиже обрве и мршти се на инвеститоре са Истока?

И кад су наши државни званичници говорили о повећању извоза у Русију, зато што је ЕУ увела санкције Русији, на Западу су се јављали они који су говорили како то са моралног аспекта није у реду. То су методи којим се малтретирају мале државе и послушне владе. У озбиљним економским односима нико није гадљив на новац. Шта је натерало Камерона да размисли о државној помоћи „Тата стилу” у Велсу, ако није ни трепнуо кад је угашено више од 4.000 радних места у челичној индустрији?

„Тата стил” запошљава велики број људи у социјално угроженим срединама. То би био велики удар на запосленост, али и политички проблем, јер иде референдум и иду избори.

Ако је одлука британског премијера рационална, да ли је онда рационално и кад Вучић каже да РТБ „Бор” не може да оде у стечај, јер затвара источну Србију?

Понашање овдашње власти је контрадикторно. С једне стране се штити РТБ „Бор” од стечаја, а с друге стране се залаже за продају најпрофитабилније и најјаче домаће компаније и у региону.

Значи, Ви мислите да „Телеком” не треба продати?

Компанија је изузетно профитабилна. Сваки купац ће отплатити инвестицију за пет до седам година. После тога има чист профит. Иза продаје стоје политички разлози да новац оде у потрошњу.

Зар нису политички разлози иза тога да „Телеком” остане у државном власништву? Јер је то полигон за удомљавање паријских кадрова, за плаћање разних спонзорстава спортским клубовима…

Ма, није могуће. Ако се проблем лошег управљања решава продајом, па хајде онда да приватизујемо и војку и полицију и да ово буде једна приватна држава. Али постоје овде и већи проблеми. До 2050. године у Србији ће живети два милиона људи мање него данас. У наредних 50 година, просечан приход српског држављанина биће свега 50 одсто просечног дохотка у земљама ЕУ.

Можемо ли некако да се боримо против тих бројки?

Увек се сетим Белорусије којом никако нисам фасциниран, али не може да се не види да просечан грађанин Белорусије заради 25 одсто више него грађанин Србије. Слична је и величина државе и социјалистичка прошлост и институције. Разлика је у томе што они нису ишли на радикалан неолиберални економски концепт.

Многи ће вам рећи да нисмо имали ни „Л” од либерализма. Да јесмо, не би приватизација трајала толико дуго.

Либерализам не значи само приватизацију, већ и потпуно одбацивање баријера за слободну међународну трговину. У томе смо, извините, предњачили.

Хоћете да кажете да је једнострано потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању у време владе Мирка Цветковића била грешка?

То не само да је била грешка, већ је у домену кривичне одговорности. Не можете једнострано применити уговор о међународној трговини са другом заједницом, а да немате реципроцитет у трговини. То је ван памети и то се на многим међународним форумима наводи као пример грешке у поступању.

Кад то тако кажете, мислите ли онда и да је споразум са ММФ-ом против наших националних интереса?

ММФ уопште није развојна институција. Аранжман с њима је гарант да смо способни да вратимо дугове. То не значи да смо способни да стварамо домаћу вредност и правилно обавимо дистрибуцију. Слушати савете ММФ-а, при оволикој неједнакости и сиромаштву, под изговором да ће то повећати стране инвестиција, сулудо је. То је заостала навика из деведесетих година, када су међународне институције под вођством САД руководиле владама по свету. Имате међународне институције које не интересује да ли имате аранжман са Фондом.

Које?

Азијска инфраструктурна инвестициона банка, на пример. Која у земље у развоју улаже 100 милијарди долара, и коју баш брига да ли имате програм са Фондом. Реците ми, кога конкретно занима тај аранжман са ММФ-ом.

Мислите на кредиторе?

Које кредиторе? Западне? А да ли ће западни кредитор и даље бити кредитор? Зашто кад нам зафали новац у буџету идемо у Абу Даби? Зашто не идемо у Немачку? Јер и Немачка нема одакле да нам да. Овде се не схвата да се светски економски поредак радикално мења. Да се осамдесетих година, када је пао Берлински зид, овде неко појавио са причом о европској интеграцији и приватизацији, то би имало савршеног смисла. Међутим, ми смо тада имали поплаву социјалистичких идеја и то у тренутку када се Берлински зид рушио и када је читавом свету било јасно да је то неодржив економски модел. Данас, када је неолиберализам попуцао по свим шавовима, ми се њему окрећемо. Бојим се да ће људи наших година, када буду доживели дубоку старост, схватити да смо погрешили, као што су генерације наших родитеља схватиле да је социјализам био грешка.


Коментари67
c4df5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan
Drcan mali. Neki od losih citata i moje obrazlozenje u zagradama: "..самим уласком у ЕU прилив страних инвестиција бити повећан. Онај ко то каже показује да не зна ништа" (Ulaskom u EU ce naravno strane investicije biti vece, As a result of the EU integration process, all CEE economies have accomplished profound financial and trade integration, Eurostat statistics, May 2014). "на Западу су се јављали они који су говорили како то са моралног аспекта није у реду. То су методи којим се малтретирају мале државе и послушне владе (apsolutno nije moralno da trgujes sa Rusijom, a da zelis u EU, ne vidim kako nisu u pravu, a tek ne vidim kako nas maltretiraju). "Телеком" (Prodaja Telekoma nema veze sa postojecim profitom, vec sa opadajucim profitom I samim tim buducom vrednoscu firme). Слушати савете ММФ-а, при оволикој неједнакости и сиромаштву, под изговором да ће то повећати стране инвестиција, сулудо је, (Komentar je sulud. Ako hoces ekspanziju kritikuj idiotsku referentnu stopu, a ne IMF).
Slobodan
@Matematicar EU je uvela sankcije Rusiji. Da li su sankcije pravedne, ne zanima me. Da li je moralno da trazimo da budemo u EU, a da nepostujemo sankcije, naravno da nije. Sta nije jasno?
Препоручујем 2
Matematicar
"Nije moralno da trgujes sa Rusijom a da zelis u EU" Pa ovo je vrhunac intelektualne propasti srpskih marioneta. Dragi moj Slobodane, moja poruka je obrazuj se i imaj obraza.
Препоручујем 10
sava
svaki kapital koji je jeftin dobro je dosao.Problem nastaje ako ga nisi dobro ulozio.A u tome izgleda prednjaci Srbija.Bez dobrih projekata i poduzetnih ljudi nema koristi od kredita ,pa makar bili i bez kamata.Koliko je kamata Srbija platila i placa na zajmove koje je uzela,a koji leze neiskoristeni ,jer nema pripremljene projekte ili ljude koji ce znati to realizirati.Neka se to objavi.Koliko kamata placa drzava na olako uzete kredite od MMF i Svetske banke iz tzv predostroznost,moraju li biti u toj visini.Na Zapadu se zivi bolje ne samo zbog vekovne kolonijalisticke eksplotacije ostatka sveta nego i od visokih prihoda s naslova kamata i politike Dolara i Eura kao platezne valute.
@Vladimir Novi Sad
Владимире, ако вас добро разумем, ви браните Коштуницу што је две и по године припремао и парафирао ССП, а онда га као врућ кромпир уручио следећој власти?
graf
Ovaj je zreo za ministra finansija u Srbiji, preporodice Srbiju isto kao onaj Krstic ili kako se zvase sto je studirao u Americi.
Zoran
Ma imate vi bolje od Krstica, pustite vi njega nama ovde u Ameriku, da nas upropasti.
Препоручујем 8
uprska ga sa poslednjom recenicom
ako kapitalizam puca po savovima a socijalizam je bio greska-kakav nam to sistem preporucuje doticni ekonomski savetnik!?da ne gresim dusu-dosta toga sto je rekao jeste tacno...
gde zivi
u gradu u kome je 2015 najcesce ime novorodjeng muskog deteta bilo-muhamed!u gradu izbeglica i ljudi zeljnih vasara!nazalost dovoljno sam star i ziveo sam u raznim zemljama i rezimima...kao u sfrj nigde!
Препоручујем 3
Zoran
Ako ne znas sta neko misli, gledaj sta radi. U ovom slucaju gledaj gde zivi i sta radi. Da li je u Kini, Belorusiji ili Britaniji, Americi,... Osim toga mozes da primetis sto Politika niej intervjuisala nekog ui Kini, Belorusiji,...nego bas u Britaniji. Stvari su vrlo proste. Zato sto naish nema tamo? A sto ih nema?
Препоручујем 6
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља