четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:22

Век Плаве гробнице

На острву Виду и на мору покрај његових обала је обележена стогодишњица откако се завршило искрцавање српских војника, после албанске голготе. Церемонији присуствовао и председник Томислав Николић, али и амбасадори савезничких земаља из Великог рата
Аутор: Никола Белићпонедељак, 18.04.2016. у 10:29
Полагање венца код Морнаричког крста на острву Видо (Фото Фонет)

Крф, Видо – Над морем крај острвцета Видо разлеже се рецитација „Плаве гробнице”. Са једног од бродова који су ту застали падају венци и цвеће, на месту где су полагана тела српских ратника, преминулих 1916. после албанске голготе. Сви посетиоци ћутке спуштају поглед према воденој хумци. На стихове Милутина Бојића наставља се песма „Тамо далеко”, а са хором почиње да пева и део државника, војника, ратних ветерана, потомака старих ратника и свих других који су  дошли да одају пошту српским борцима, у дану када је навршено тачно сто година од завршетка њиховог искрцавања на Крф. Заставе Србије и савезничких војних јединица које се вијоре са палуба неколико бродова употпуњују слику.

То је можда најупечатљивији детаљ са свечаности поводом једног века од страдања српских војника на овом острву. Над Плавом гробницом поклонили су се и председник Томислав Николић и градоначелник Крфа Костас Николузис. У српској делегацији била су и супруга председника Драгица Николић, министри Александар Вулин, Зоран Ђорђевић и Иван Тасовац, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, а венце у костурници на Виду положили су и амбасадори у Србији савезничких земаља у Првом светску рату – Грчке, Француске, Италије, Русије и Велике Британије.

Осим изнад самог мора, почаст је одата и на острву Виду где почивају они који су умрли док је на том острву још било места за сахрањивање. Уобичајену тишину и мирноћу овог предела су заменили звуци гардијских труба, војничких композиција, говори и сценски комад посвећен српским ратницима и њиховој борби 1914–1918, да би сећање на једно од највећих страдања у историји српског народа било потпуније. Све се одигравало испред костурнице, где су накнадно пренети посмртни остаци војника. Њима је јуче служено и опело које је предводио митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Томислав Николић је на почетку свог говора позвао све да се замисле како је изгледало острво Видо пре сто година када су овде стигли први тешко оболели војници и док се „одигравала једна од највећих драма српског народа“. 

– Грци су га вековима звали „Острво змија”, а навршен је први век откако га зовемо острвом смрти. Душе ових наших јунака и мученика отишле су у Србију, заједно са слободом, освојеном за нас, за нашу децу, за децу њихове деце… Непун километар даље сместила се 1916. и цела српска држава – навео је Николић, цитирајући и речи краља Петра Првог који је рекао да жали што није био међу онима који су помрли.

Председник Србије обратио се и савезницима: – Веровали смо у себе и натерали савезнике да нам дозволе да пробијемо Солунски фронт 1918, чиме је сломљена кичма силама осовине. Никада нећемо заборавити да су на том фронту гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, Ирске, Шкотске, Грчке, војска Есад-паше, Италије, Канаде – нагласио је Николић.

А градоначелник Крфа Николузис, за којег се међу српским војницима у делегацији пронела вест да је пустио сузу када му је претходно саопштено како ће изгледати програм, почео је свој говор речима да „жртве рата увек и свуда изгледају исто, гладне и измучене.

– Крф се тада колико је могао организовао да им помогне. Упркос томе десет хиљада људи остало је заувек у топлој земљи и сланим водама Крфа. То нас опомиње да не смемо никад да заборавимо наше везе. На две године Крф је постао престоница Србије. У нашем  граду су били Скупштина Србије, влада, културне установе... Српске избеглице су задобиле симпатије успостављајући односе са мештанима. Они су остали након века и постају још јачи – поручио је Николузис.

Он је подсетио да су и у рату 1992. и 1999. када је српски народ „са много крви платио распад Југославије, али и у време америчког бомбардовања – Крфљани су понудили помоћ и изразили солидарност певајући „Тамо далеко”. После ових речи уследио је аплауз окупљених испред костурнице на Виду.

– Братимљење градова потврђује то пријатељство. Данас наша отаџбина пролази кроз тежак период, суочена с кризом. Боримо се за наше достојанство, суочени са непомирљивим ставом поверилаца. Ваше присуство нам даје снагу јер сте се и ви надметали са историјом и излазили као победници. Исто тако Европа данас не може да диже зидове због избегличког питања. Морамо да подижемо азил жртвама рата. Са овог места шаљем целом свету поруку да ће солидарност с народима победити сваки облик смрти – закључио је Николузис.

На Крфу и ветерани 63. падобранске бригаде
Први пут на позив државне делегације на Виду су били и ветерани 63. падобранске бригаде Војске Југославије, познате по борбама на Кошарама и Косову, које смо срели на трајекту од града Игуменица према Крфу, када смо пристизали из континенталног дела Грчке.– Долазили смо и раније, али никад у овом статусу, са државним званичницима, и то је оно што би требало нагласити. О томе колико поштујемо српске борце који су овде сахрањени никад није могуће довољно рећи, али је ипак битно на који начин о томе говорите и обележавате успомене на њих – каже нам Милан Лазин, један од ветерана 63. падобранске бригаде док на палуби трајекта, над морем, испија домаћу ракију и прича како су то пиће понели из Србије, како би га овде попили за душе српских војника сахрањених на Крфу.

А везе Срба и Крфљана потврдила је и светковина испред тек обновљене Српске куће коју је Николић са делегацијом наше земље јуче такође посетио. Ту је отворена нова поставка посвећена боравку Срба у овом граду пре једног века. После тога приказан је и најновији филм „Тамо далеко”.

О томе колико Грци са овог острва у Јонском мору и даље негују пријатељске везе са Србијом и да велики број њих добро зна да се у њиховом граду управо навршава стогодишњица од доласка српских војника, уверили смо се и у шетњи кроз овај град, дан пред одржавање свечаности.

– Ви сте из Србије, дошли сте због церемоније сећања на ваше војнике? – питао нас је један од Крфљана којег смо затекли баш у близини Српске куће.

Мало даље, у Старој палати, где је данас смештен и Музеј азијске уметности, могли смо да видимо велики број свечано обучене деце која су увежбавала уметнички програм свечаности. Припремали су тачку посвећену Србији, окружени старим грађевинама, у срцу града у којем су трагове своје културе и историје оставили и Венеција и Француска и Британија. Све је изгледало као да ни утицај и значај Србије и њеног народа овде није ништа мањи од утицаја ових држава. Видело се то и по гостољубивости и предусретљивости домаћина који су дочекали српску делегацију.


Коментари50
fea06
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nada
Generalno u vecini evropskih zemalja 1.sv.rat se naziva " Velikim" iz razloga sto je to bio sukob ekstremno velikih razmera.Nemci ga pominju kao 1.sv.rat i mislim da je ispravno i jedno i drugo .@Marko ako nekada u zivotu sretnete nekog Amerikanca pitajte ga sta za njega znaci Alamo i sta se to tamo desilo ali ne osudjujem vas,ipak treba biti Srbin da bi se to razumelo
Beogradjanin Schwabenländle
@ Ранко М. Ви сте, видим по годинама један од Новосрба, увек спреман за полемику . Нисам нигде написао да је мој деда носилац Албанске споменице. Имао сам течу, који је био један од 1.300 каплара и носилац Албанске споменице. Толико о томе. Деда је био цивил, није био ни војник, када би са мање пене на устима читали много штошта би Вам било јасније. Од К & К власти могао је да затражи само бутер, Аустријанци а ни Чеси нису знали за кајмак, и могао је да " поручи " само оно што су војне власти дозвољавале. Изгледа да два такозвана рата нису помогла да боље упознате правила која владају у војскама света. И цео мој осврт се односи на 1. Св. рат, а Ви одмах прескачете на 2.Св. и хвалите наравно Совјете. Ја, такви сте Ви Новосрби. Дали Вам је познато какав је злочин учинио Ђугашв или на Црвеноармејцима? Он је одбио да призна заробљене Цвеноармејце као совјетске војнике, последице су познате. А што се " унука " тиче не брините о њему, он је задовољан што не живи тамо.
@Beogradjanin Schwabenländle-а ћирилични
Покој души Вашем деди као и стотинама хиљада Срба које најчешће кукавички и зверски, мање у биткама побише цивилизовани Аустријанци. Деду Вам убише, а Ви сте, нагађам, поносни латинични Beogradjanin (у) Schwabenländle? Извињавам се ако грешим. Мој деда ме је од немачког научио само "халт, хензе хох и нихт шисен камараден, их бин комунист" (тек колико да разумем Ваше "пријатеље"? ако нам поново дођу у "посету") и због тога нисам отишао ни да гастарбајтујем. Оваквим какви сте (надобудна, незахвална, вероломна, русофобна, натолизна напредна гласачка машинерија) добро да су бар Руси пријатељи! А јесу, без обзира на све. И били и остали! Узгред, ЧИТАВ свет је након Великог рата тако звао Први светски (гледајте нпр енглеске серије о том периоду, не кажу видовито "био сам у 1.светском рату"), не само "новосрби", а Русима је ДРУГИ светски рат био Велики Отаџбински! Срби плагирају само западњаке (музика, филмови, Веберов љубитељ), чему толика патолошка мржња према, у медијима невидљивим Русима?
Препоручујем 5
Перивоје Поповић
"Васкресењем смрт си поразио, земља ( СРБИЈА ) слави свога Спаситеља"
Marko
Zanimljivo da se u Srbiji slave porazi (Kosovska bitka) i bežanije (tzv 'povlačenje' srpske vojske u I sv.ratu) kao nekakva junačka dela.
Dejan Djordjevic
I jos samo nesto da dodam. Jel' si ti ikada cuo za bitku kod Termopila? Leonidis je sa 7000 Grka branio Grcku od 100.000 Persijanaca. Grci su izgubili bitku ali usli u legendu. Ali kazem opet, narod koji je nema svoju istoriju i koji je bio osudjen da uvek bude neciji sluga to ne razume.
Препоручујем 10
Dejan Djordjevic
U Kosovskom boju je izginulo skor celo srpsko plemstvo jer nije pristalo da bude Turski vazal. U I svetskom ratu nismo prihvatili kapitulaciju nego smo povukli glavninu vojske da se pregrupisu i krenu u oslobodjenje Srbije kad za to budu spremne. Rat smo na kraju i dobili uz velike zrtve. Ali ne kapiras ti to. Vi ste navikli da bacate cvece na okupatore i da budete sluge. Zato smo mi Srbi a vi to sto jeste i imamo istoriju za razliku od vas.
Препоручујем 15
Deda Milivoje
... Али ово гробље, где је погребена Огромна и страшна тајна епопеје, Колевка ће бити бајке за времена, Где ће дух да тражи своје корифеје. Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ' недра земље и небеског свода. Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, Веслање умре хујно, А кад опело свршим, клизите у ноћ црну Побожно и нечујно. Јер хоћу да влада бескрајна тишина И да мртви чују хук борбене лаве, Како врућим кључем крв пенуша њина У деци што кликћу под окриљем славе. Јер тамо, далеко, поприште се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива. Зато хоћу мира, да опело служим Без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим уз тутњаву муклу добоша далеких. Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом! Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом! SLAVA IM !!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља