уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

„Галеб” на мртвом везу

Хоће ли најпознатији брод Јадрана успети да надживи доживотног председника бивше СФРЈ. – Предлог да по трећи пут буде потопљен огорчио поморце
Аутор: Бора Његовануторак, 19.04.2016. у 09:15
Славни брод чека судбину – потапање или поморски музеј (Фото: Б. Његован)

Ријека – Поморци света кажу „да је брод као човек”. Његово рођење прославља се свечано, разбијањем боце шампањца о прамац, целог живота шибају га ветрови и валови, а када остари тихо одлази у резалиште. Просечан живот брода је двадесетак година.

За школски брод „Галеб” може се рећи да је имао бурну историју и давно премашио животни век. Сада у близини главне ријечке луке, на „мртвом везу”, чека своју коначну судбину. Ево кратког подсећања на овај брод Југословенске ратне морнарице, који је некада називан бродом мира.

Пре осамдесет година у Италији је изграђен модеран трговачки брод, дуг 117 метара, за превоз јужног воћа – банана. Када је почео Други светски рат, преуређен је у ратни брод. У водама Либије 1941. године био је торпедован. Дотегљен је до тршћанске луке, где су га бродоградитељи поправили. После капитулације Италије преузели су га Немци и користили за полагање морских мина.

Најдужи плави пут
Најдуже путовање председника Тита „Галебом” било је од новембра 1958. до марта 1959. године. Тада је посетио Индонезију, Бурму, Индију, Шри Ланку, Етиопију, Судан и Египат. Тито је Нову 1959. годину прославио с морнарима са којима је на том путу превалио 16.000 наутичких миља.

Под именом „Рамб 3”, на широком морском акваторију од Ријеке до острва Пага, Лошиња и Премуде, положио је око 5.000 подводних мина. Савезнички авиони су га бомбардовали 1944. у близини ријечке луке. Са морског дна поморци сплитског „Бродоспаса” извукли су га 1948. године и дотеглили до бродоградилишта „Уљаник” у Пули. После мукотрпног рада врсни мајстори су га реконструисали у модеран брод на понос јадранске флоте. Због његових изванредних линија прозван је „Галеб” и уврштен као школски брод Ратне морнарице.

Од 1953. године на прво путовање „Галебом” у Велику Британију, запловио је председник Југославије Јосип Броз Тито. Од тада до смрти, маршал Тито је на палубама „брода мира” укупно провео 480 дана преваливши 157.000 километара. Тито је с „Галебом” упловљавао и срдачно дочекиван у педесетак светских лука широм Европе, Азије и Африке. У бродском салону је разговарао с више од стотину светских лидера и славних особа из науке, културе, спорта…

Читава флота бродова Ратне морнарице 1991–1992 пребачена је из хрватских у црногорске луке. Међу њима биле су све подморнице, ШБ „Галеб”, ШБ „Јадран” (један од најлепших и најстаријих једрењака света, који је три године старији од „Галеба”), командни брод флоте „Вис” (биће у мају потопљен у водама Медулина код Пуле, као подводна ронилачка атракција), велики патролни бродови, миноловци, минополагачи, Титове јахте...

Јосип Броз је на 117 метара дугом броду, изграђеном у Италији, који је најпре био намењен за превоз банана, провео укупно 480 дана и превалио 157.000 километара

„Галеб” је неколико година био на везу у бродоградилишту Бијела. Њега је купио за „ситне паре” један грчки бродовласник. Он је желео да брод преуреди у луксузну јахту за крстарење светским морима и океанима. На навозу ријечког бродоградилишта „Виктор Ленац” „Галеб” је годинама трулио, а газда се није појављивао. Хрвати су га запленили, да би сада о њему бринуо Град Ријека.

Ове године за услуге оперативног веза, посаде за одржавање и за текуће трошкове Ријечани су из градског буџета обезбедили 805.000 куна (један евро око 7,50 куна). Славни брод ЈРМ заиста сада сабласно изгледа. Запуштен, зарђао и оронуо.

Путник на „Галебу”
Као новинар листа Ратне морнарице „Чувар Јадрана”, аутор овог текста је на „Галебу” пловио педесетак дана и посетио луке: Оран, Алжир, Триполи, Тунис, Александрију, Истанбул, Варну, Таранто… Преваљен је пут од преко 18.000 километара, а успомене су остале за цео живот.

Биографија Титовог „Галеба” сигурно је једна од најлепших у светском поморству. На морима и океанима света, препловио је небројене миље, ширећи међу земљама Европе, Азије, Африке и Латинске Америке визију мира доживотног председника СФРЈ међу народима.

– На „Галебу” сам провео први официрски стаж. Имао сам срећу да будем члан посаде с којом је председник Тито 28. новембра 1954. године, баш из ријечке луке, испловио на дуг и незабораван пут до Индије и Бурме. Заиста је несхватљиво што такав један брод, с којим би сви из бивших република СФРЈ требало да се поносимо, сада умире у ријечкој луци – истиче једини истарски адмирал ЈРМ Мартин Матошевић, сада у пензији.

О судбини „Галеба” данас много више пишу светски медији него хрватски. „Титов брод мира”, који је по свим светским стандардима културно-историјско добро, као осамдесетогодишњак препуштен је зубу времена и пропадању. Ријечанима стижу и предлози да се „Галеб” по трећи пут потопи. Служио би туристима, као ронилачка атракција, коју су спремни да добро плате.

Такве „спасоносне идеје”, поморци с којима смо разговарали у највећој јадранској луци, одлучно одбацују. Већина њих предлаже да се „Галеб” претвори у пловећи луксузни хотел или јединствен плутајући поморски музеј. Како рекоше, брод би од домаћих и страних туриста, осим себе хранио и стотинак запослених радника различитих професија.


Коментари23
c2ae5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milija
Galeb i Vis bi trebala Srbija da otkupi, jer imamo recno/morske luke na Dunavu. Skolski brod u Crnoj Gori treba da se vrati Srbiji kao naslednici SFRJ> Srbijo reaguj i odkupi te brodove, drzi do sebe. Takodje da se vrate automobili koji su pozajmljeni muzeju u Sloveniji.
Gema države koju je nemoguće upropastiti
Dok je Broz i njegovo veselo društvo plovilo morima i okeanima država koja nije imala gospodara se polako rastakala ali to njima nije smetalo. Iluzija o velikoj važnosti nesvrstanog pokreta zasenjivala je reku emigramtskih iseljenika koja je hrlila trbuhom za kruhom iz zemlje jednoumlja. Galeb je između ostalo služio za šverc luksuzne robe koje su komunjare na mala vrata ratnih luka nemilice unosili na povratku u matičnu zemlju dok su usput zamlaćivali sa parolama o jednakosti i solidarnosti radničke klase u YU. Dobro se nesretna Jugoslavija i držala koliko su je bestidno potkradali biši pripadnici KPJ, JNA i drugim pljačkaškima . Ona se nije raspala bez razloga već ekonomski nije bila održiva. Na ta vremena se zaboravilo, krivci su odavno promenili dresove i bestidno veruju da je lopovluk viteška odlika. Pripadnici bivšeg Brozovog režima zdušno se otimaju za mesto u SPC uz pomoć koje pokušavaju da zametnu svaki svoj trag o pripadnosti crvenoj bandi. Usled toga SPC potresaju skandali
Miroslav Popovic
Gospodine ili gospodjo, da li se bojite da se predstavite, jer je steta da ne znamo kako Vam je ime, a tako ste pametni. Takodje, da li ste u svom zrelom dobu(uzrastu) ziveli u SFR Jugoslaviji ili su Vam o ovome sto pisete pricali mama i tata. Ja sam ziveo i radio u SFRJ i mogu Vam odgovorno reci, da su ovo sto pisete obicne ostrascene nacionalisticke gluposti !!!
Препоручујем 3
mrkiabc
Tito je veoma uspesno ocuvao prvobitnu namenu polovnjaka trgovca Galeba,namenjenog za prevoz banana. I Tito je sa njim svugde gde je mogao,uvaljivao razne banane. Tile je voleo da valja bananu i na nasoj strani Jadrana,a prosirio je biznis do Indijskog okeana i Indire Gandi.
Franko Franulovic
kataklinger@, samo me zanima, a kako bi ta Srbija dosla do Dalmacije ? Pusti price Snježana, svi su u tom vremenu zamisljali nekakve granice koje njima odgovaraju, itd... samo zaboravljaju da je BiH oduvijek bila upravo to, a ovo o Srbiji i Dalmaciji spada u price HKA :) I nemojte lupati da je vecinski Hrvatski narod podupirao zlocine nad Srbima i da Hrvatima u ustima stoje naostreni sjekutici kojima zele klati Srbe. To je jako bezobrazno od vas, netocno i glupo gospodine. Na koncu Srbija nikada nije imala more, pa je opet zivila, stvarala i razvijala se, a ono najprirodnije koje ste ' imali, ' u Crnoj Gori ste sami izgubili, svojom politikom prema Crnogorcima i ukidanjem dinastije Petrovic pocetkom 20. st. Zasto je i CG napustila Srbiju ? Zar su svi drugi u krivu, a samo Srbija u pravu ? I stvaranje SHS je bio podjednaki interes, kako Hrvata, tako i Srba te Slovenaca. Srbi su se nasli pod istim krovom, i uz vlast svoje dinastije, a Hrvati i Slovenci, sigurnost od apetita Italije. Lp.
Teca Peca
Potopice oni Galeb kao sto su potopili i sve nas.Za nase istrebitelje najvaznije je da se izbrisu iz secanja sve dobre i ponosite stvari kojih se secamo.Potapaju i nas same jer kada za sebe nismo nismo dobri ni za druge.A sta ces, uzdajnu obicni covjek i zaturi kapu na durgu stranu-- dobro je moze biti i gore.Cuti, muci...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља