уторак, 27.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 18.04.2016. у 22:00 Ивана Албуновић

Како се држава нагодила са узурпаторима ораница

Нелегалним корисницима земље понуђено да до 1. маја пријаве површине које су нелегално запосели и плате просечну цену закупа, што многи сматрају неправдом
(Фото Пиксaбеј)

Узурпатори државних ораница имају још десетак дана да пријаве површине земље које нелегално обрађују. Препоруком Владе Србије њима је дат рок да се до 1. маја региструју у општинама чије су њиве незаконито запосели. Уколико то ураде проћи ће практично некажњено, а по мишљењу многих, чак и одлично у финансијском смислу.  

И поред противљења пољопривредних удружења и апела да држава на овај начин легализује незакоње њима ће бити омогућено вансудско поравнање – да плате просечну цену закупа државног земљишта што је 192 евра годишње на територији Војводине. Практично, уколико плате закупнину биће им опроштено што бесправно ору и сеју, а закупнина ће им бити значајно нижа него да су до ораница дошли редовном процедуром, кроз лицитације. Према писању медија, међу првим општинама које су регистровале овакве захтеве је Сомбор где је до сада стигло око 70 пријава. Још се не прецизира колике површину су узурпатори пријавили.   

Крајем прошле године у току јаке државне кампање за усвајање нових прописа о закупу пољопривредног земљишта као главни аргумент наводила се управо нужност обрачуна са узурпаторима државних ораница. Тада је израчунато да Србија због оваквих махинација годишње губи око 100 милиона евра и да су у изакулисне радње нелегалног коришћења 500.000 хектара државне земље умешане многе локалне самоуправе. Сада, одлагањем примена прописа (реч је, како се наводи, о прелазном решењу) па тиме и примена строгих казни за узурпаторе, постаје јасно да ће се држава тешко изборити са овим проблемом. Представници власти правдају овакву меру чињеницом да је држава имала две солуције – да све остане по старом или да уведе било какве мере.

– Ови проблеми се не могу решити преко ноћи. До сада нико и није покушао. Само у Сомбору постоји 16.000 парцела и преко 35.000 хектара државне земље. Која инспекција то може да надгледа. Да није било тог владиног закључка узурпатори би наставили нелегално да обрађују земљу али ништа не би платили. Овакво стање може да потраје до јесени и нових лицитација – каже саговорник „Политике” који је желео да остане анониман.

Са друге стране, иако још нисмо завршили процес реституције а ни средили земљишне књиге, све су чешће сугестије са Запада да Србија „за своје добро” треба да либерализује процес продаје пољопривредних ораница. Последња је стигла од Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) која у годишњем извештају наводи да би наша земља „требало да размотри да страним инвеститорима омогући да постану власници пољопривредног земљишта”. Да ли нам се између редова препоручује да тржиште отворимо и пре званично наметнутог рока – септембра 2017. године када ћемо, ако се нешто не предузме, бити принуђени да применимо и онако лоше испреговаран Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Наш саговорник ово коментарише као неку врсту непримереног притиска али и да не види зашто би Србија морала да пристане на такве уступке.

Истовремено већина источноевропских чланица ЕУ успела је да обезбеди прелазни период за либерализацију тржишта некретнина. Кроз накнадне преговоре са Бриселом многе од њих успеле су чак на разне начине и да продуже мораторијум (забрану продаје). У Словачкој и Мађарској је рецимо првобитни седмогодишњи мораторијум продужен за још четири године. Мађарска је, пре истека другог продужетка, чак изменила свој устав и супротно ЕУ правилима, као пуноправна чланица, забранила продају земље странцима. Данска је прописала земљишни максимум до 300 хектара уз обавезу да власници фарме живе на газдинству. У Пољској је ионако дуг деветогодишњи прелазни период продужен за још три године. Пољски фармери прошле године организовали су масовне протесте и тражили заштиту од уплива страног капитала упозоравајући владу да се „земља продаје само једном”. 

Хрватска је такође недавно успела поново да продужи рок забране продаје пољопривредног земљишта странцима уз образложење да се у овој земљи још „нису створили услови за такве трансакције”. Интересантан је пример Словеније која никада није тражила мораторијум али је у своју корист променила прописе о пољопривредном земљишту и уградила пет ригорозних ограничења за стицање права над земљиштем. Прво је да купац мора да буде држављанин ове земље најмање пет година, да предност при куповини имају власници суседних парцела као и млади пољопривредници који формирају ново газдинство или проширују постојећи посед.

Верује се да би и Србија кроз домаће законодавство, све до приступања Унији, могла да се заштити тако што би заоштрила услове под којима странац може да постане власник земље. Стручњаци управо „словеначки” пример наводе као модел који би Србија могла да преузме. 

 

Коментари19
f091f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Иван
Сомбор има око 35.000 ха државног земљишта и наводи се ко ће то да контролише. Па може, две особе које би се тиме бавиле и за до имале плату која би била исплаћивана из прихода која се остваре лицитацијом државног земљишта. Је л то нека наука?
Gaj Grah
Srbija odavno žudi za dobrom agrarnom reformom...a što se tiče lokalnih samouprava i autonomija, one odavno predstavljaju trn u oku našoj zemlji.
dr Slobodan Devic
"Uzurpatori"???? Meni nesto nije jasno - ako je neko u ovoj Srbiji resio da obradjuje zemlju (dok svi drugi beze u gradove) onda ja takve ljude ne bih zvao uzurpatorima nego zemljoradnicima. A da je "drzava" koja polaze pravo na "uzurpirano" zemljiste nesto sa istim i radila, tzv. "uzurpatori" ne bi ni mogli da ga uzurpiraju, tj. obradjuju. I nije mi jasno ko je drzavi "poklonio" tu zemlju da sa istom raspolaze tako sto je ostavlja zapustenu. Vidim, tu se pominju i kojekakve "zadruge" koje su u vecini slucajeva u vreme soc-realizma zivele na grbaci srpskog domacina. Nego, da ova vlast ima pameti (koliko je nema) te da "uzurpiranu" zemlju dodeli "uzurpatorima" koji su ocigledno voljni da je obradjuju (sto treba da bude okosnica srpske privrede, a ne zelezare u kojima ce po kineskom modelu da se radi 12 sati dnevno za malu nadnicu) i da onda "uzurpatori" na tu zemlju placaju razuman godisnji porez, bilo bi dobro svima - i drzavi, i "uzurpatorima"; ali, avaj, da komsiji crkne krava ...
Mrgud
A da, gospodine Devicu, u taj vas prazan stan koji ste namenili cerki uselim ja svog kuma, burazera, jer nema smisla da stan praznuje dok bi drugi u njemu ziveli. A kada smo vec kod stana ostavite kljuceve u bravi i tu mecku sa parkinga da provozam, steta da propada auto...
Milan
Da, definitivno vam nije jasno. Seljaci se i bune, jer žele da obrađuju tu zemlju, i sto je nainteresantnije spremni su da plate mnogo veću cenu na poštenoj licitaciji. Provereno znam da u nekim, istina specificnim slucajevima, cena zakupa hektara prestize 1000e Eura. Ovde se radi o tajkunima, mafiji, i u krajnoj liniji Arapima. Radi se o "konačnom rešavanju" jednog neverovatnog resursa. I nažalost, stvara se jos jedan dubok razdor imeđu Prečana i matice... Neka nam je bog u pomoći...
matrix
Tako su se nagodili i u Zakon uneli,da sa onima koji duguju milione Eura PDV-a omoguci da plate dug u ratama za 5 godina, kamata je smesna mislim referentna stopa u dinarima,a svi ostali su ludi koji placaju redovno, i sem toga svi koji rade na silu ili ne placaju na kraju budu pametniji jer drzava stiti takve, dok je tako namace biti sve gore i gore i bice glavna vest da smo dobili povoljan kredit kod kreditora...
Б.С.
Срамно. Нагодити се са силеџијом и криминалцем. Хоће ли тако почети да се нагађају са дилерима дроге, убицама? Могли би, за промену, да почну да примењују ЗАКОН.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља