недеља, 24.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Да ли ће истраживачи у институтима остати без плата

Министарство просвете расписало нови конкурс којим су уведени оштри услови за одобравање пројеката – од којих научницима директно зависи зарада. – Буџет за науку исти као пре шест година, али се број истраживача повећао за више од шездесет одсто
Аутор: Сандра Гуцијануторак, 19.04.2016. у 20:01
Преговори се настављају, а конкурс је отворен до 13. маја (Фото С. Гуцијан)

Министарство просвете је објавило Конкурс за научноистраживачке пројекте за циклус 2016–2019. и за 2020. годину. Услови за одобравање пројеката су пооштрени и надлежни најављују да „пролазност” више неће бити стопроцентна, као у претходним деценијама. Како је образложио министар Вербић, циљ је да истраживачи предлажу квалитетније пројекте.

Таквом начелном ставу се не може приговорити, али су нова законска решења изазвала велики револт дела академске заједнице. Истраживачи у институтима ће први пут доћи у позицију да страхују да њихови пројекти неће бити прихваћени, што ће значити и могућност да остану без плате.

Синдикат науке замера што министарство није обзнанило шта ће се догодити са истраживачима чији пројекти не буду прихваћени. Проблем је и што је буџет за науку остао исти, око 11 милијарди евра, а очекује се да ће број истраживача порасти са 11.000 на чак 18.000.

Запослене у институтима посебно „боли” чињеница што су њиховим колегама на факултетима пројекти додатни извор прихода уз редовну наставничку плату, а научницима са института зарада зависи искључиво од пројеката. Како каже др Ђурђица Јововић, председница Синдиката науке, на све ово треба додати и да су научници закинути и за два одсто повећања плате које су добиле све јавне службе, па и просвета.

Колико је драматична ситуација у науци, видело се на конференцији за медије Синдиката науке, са темом „Нови конкурс за пројекте гаси науку у институтима”, на којој се, неочекивано и за новинаре и за синдикалисте, појавио министар просвете др Срђан Вербић. Иако је у позиву новинарима писало да је синдикат „запрепашћен садржином конкурса која вређа достојанство великог дела научне заједнице” и да је „Министарство на своју руку, супротно свим договорима, унело у конкурс неприхватљиве дискриминишуће услове”, појавом Вербића је значајно „спуштена лопта”.

Одакле одједном 7.000 нових истраживача
Представници синдиката су били изненађени најновијим податком да Министарство просвете очекује да се на конкурс пријави чак 18.000 истраживача, јер их је у претходном циклусу било 11.000. Ђурђица Јововић је рекла да претпоставља да међу овим новим истраживачима има нових, младих доктора наука, али и оних са приватних факултета, јер све више приватних институција испуњава услове акредитације за бављење науком.На наше питање да ли се зна колико је истраживача на приватним факултетима, др Александра Милутиновић Николић је одговорила да их је у претходном циклусу било 200, а да се сад очекује да их буде „више хиљада”. Министар Вербић није одговорио конкретно на наше више пута постављено питање, већ објаснио да ће сада први пут право конкурса имати и запослени у разним научним центрима и обећао да ће сваки део конкурса бити транспарентан – јавно ће бити објављено ко је учествовао, са каквим предлогом и како је пројекат оцењен.Др Слободан Јанковић са Института за међународну политику приметио је да транспарентност не значи да је нешто и правично и праведно и додао да је велико питање како се бирају рецензенти и који ће бити њихови критеријуми за одабир пројеката. Он је додао да је најмање пара у буџету предвиђено за друштвене науке.

Вербић је објаснио да у недостатку националног савета за науку и технолошки развој (који још није формиран), Министарство просвете директно разговара са представницима института, да је већ одржано неколико састанака и да су многе примедбе прихваћене. Он је истакао да је дошао да пружи подршку одређеним захтевима синдиката, јер је „држава остала дужна људима захваљујући којима је Београдски универзитет доспео на Шангајску листу најбољих универзитета на свету”. По његовим речима, држави је циљ да „сачува људски капацитет у науци” и улаже у области које су приоритет за Србију. Министар је додао да је неопходно да се што пре направи модел институционалног финансирања института који би могао да заживи 2019. године и који ће да реши многе актуелне проблеме. Међутим, до тада...

– Овим конкурсом ће бити финансирано мање пројеката него пре шест година, јер ћемо се фокусирати на најбоље. Пролазност мора да буде мања, а услови оштрији, не може више да се догоди да буде финансирано буквално све што се предложи. То не значи да ће поједини истраживачи бити оштећени, наћи ћемо начина да задржимо младе који раде на институтима – објаснио је Вербић.

Др Ђурђица Јововић са Института за медицинска истраживања нагласила је да је Министарство прихватило само 10 одсто примедби научне заједнице и додала да је овим конкурсом угрожено око 3.000 истраживача у око 50 института који живе искључиво од пројеката.

– Укрстили смо податке и утврдили бројне неправилности у садашњем систему финансирања. На пример, колега на факултету у звању редовног професора који има категорију А6 (минимални услов за добијање пројекта) има готово исту зараду као научни саветник (највише звање у институту) у најјачој категорији А1 – истакла је Јововићева. Иначе, у првом случају плата је 91.287 динара (зарада професора по основу наставе и пројеката), а у другом 92.406 (зарада научног саветника који реализује пројекат).

Она је демантовала информације да „синдикат хоће да сруши конкурс”, већ да само траже да се усвоје примедбе како би истраживачи били што мање оштећени. Како се чуло, компромис је већ направљен када су у питању млади истраживачи, али је остало да правна служба министарства утврди шта је могуће променити када је конкурс већ објављен.

– Млади су посебно оштећена категорија, нарочито они који су докторирали на време, а сада треба да трче исту утакмицу са нама који смо запослени више деценија. Истовремено су заштићени они који су још на докторским студијама и који студирају много дуже него што би требало – рекла је др Александра Милутиновић Николић са Института за хемију, технологију и металургију.

Преговори се настављају, а конкурс је отворен до 13. маја.


Коментари88
820cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Profesor prava
Institut za etnografske studije SANU već je uputio otvoreno pismo ministru Verbiću u kome ukazuje na nezakonito raspisivanje konkursa i donošenje pratećih akata, uključujući i krajnje sumnjiv i netransparentan način imenovanja predsednika radnih grupa za donošenje akta o raspisivanju konkursa i akta o vrednovanju istraživačkih rezultata. Isti institut najavljuje više tužbi, a isto će učiniti nekoliko drugih instituta, kao i kolege sa Pravnog fakulteta. Nezakonitosti uključuju: raspisivanje konkursa bez zvaničnog mišljenja Nacionalnog saveta za nauku, koji čak nije ni fomiran, a takvo zvanično mišljenje je deo zakonom propisane procedure. Potom, nezakonitosti uključuju objavljivanje "falične" liste referenci istraživača na internet stranici Ministarstva, i oglušivanje o intervencije u vezi sa greškama, uz najavu bodovanja istraživača po pogrešnoj listi, uz pravo žalbe. Odgovori su arhivirani, članovi zakona evidentirani, slede upravni sporovi i krivične prijave za različita dela.
Mila
Шта ће пензионерка на челу министарства? Да ли јој је то награда што што се није мешала у свој посао док је била у Националном савету за науку?
posmatrač
šta ćemo tek sa ljudima koji su magistrirali, doktorirali na državnim fakultetima, stekli potom i naucna zvanja na osnovu kvaliteta i broja radova, ali nisu zaposleni u institutima ni na fakultetima, je su te institucije pod plaštom autonomije, a država finansira, PRIVATIZOVALI PROFESORI, RUKOVODIOCI, pa se zapošljavaju sinovi, kćeri, naročito mlade ljubavnice, buduće velike naučnice?
Ивана
Што се тиче коментара које се односе на то "шта ови научници раде, дај да видимо резултате", то је управо оно што и ми желимо, да се види ко колико ради и да буде стога и смештен о одговарајућу категорију. Ми смо остали у овој земљи јер смо тако одлучили, а не јер смо тако морали, а такви људи су земљи нашег финансијског профила најпотребнији: образовани кадар који је спреман да ради за мизерну плату у лошим условима. Само тражимо да се мизерно не претвори у понижавајуће и да радимо у миру, а не да стрепимо од следећег хира Министарства.
М
Јако велика количина људи жели да наука падне. Не разумем зашто? Као резултати нису довољно добри. Ма резултати су ВАНСЕРИЈСКИ! Истраживачи са фантастичним скилсетом (језици, математика, инжењерство...) раде за плату исту као сеоска учитељица (50 000 динара) и по правилу без лабораторија, пара за огледна постројења или стручну литературу (осим преко КОБСОН-а, Богу хвала бар на томе). Дакле само уз помоћ КОБСОН-а и плате која једва покрива трошкове живота, Београдски истраживачи из института и иновационих центара су изнели УниБГ и све крпеље професорске на Шенгенску листу и омогућили да се солидна количина пара из ЕУ фондова улије у Србију. Шта би тек урадили да им се да плата по 100 000 динара, могућност да планирају каријеру дуже од једног пројектног циклуса, лабораторијска опрема и скину са ногу букагије ментора уцењивача? Па разбили би! Наука научницима, просвета професорима. Сарадња наравно, али мора да се зна ко је главни у ком сектору.
Pele
Upravo tako. Naučnici iz instituta su višestruko povećali broj naučnih radova štampanih u međunarodnim časopisima, u konkurenciji sa celim svetom, i tako doveli Beogradski univerzitet na Šangajsku listu 500 najboljih univerziteta u svetu. Ko misli da u svojoj oblasti može da se takmiči tako uspešno sa mnogo bogatijim strancima, taj ima pravo da tvrdi da su naučnici neuspešni. Ostali bi trebalo da se uzdrže.
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља