среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 20.04.2016. у 21:05 Ивана Албуновић

Србија може да одложи продају земље странцима

Наша стратегија o задржавању пољопривредног земљишта у рукама домаћих власника могла би да се заснива на преузимању појединих решења из земаља ЕУ, а стручњаци препоручују „словеначки” модел
(Фото А. Васиљевић)

Србија, и поред лоше испреговараног Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), још има шансу да заштити своје оранице од наглог уплива страног капитала.

Наша стратегија могла би да се заснива на преузимању појединих решења из земаља ЕУ. У законодавству многих чланица и те како постоје ограничења ко и под којим условима може стећи право да постане власник пољопривредног земљишта. Ако институције ЕУ то толеришу својим чланицама „преписивање” таквих одредби за Србију би била добра опција, сматрају стручњаци.

Постоји мишљење да би у овим околностима најподеснији био „словеначки” модел прописа. Словенија за разлику већине других држава никада није тражила мораторијум (забрану продаје земље странцима) али је вешто у прописе уградила неколико ограничења за стицање права над земљиштем. Нека од њих су, рецимо, да купац мора да буде држављанин ове земље најмање пет година, да предност при куповини имају власници суседних парцела као и млади пољопривредници који формирају ново газдинство или проширују постојеће поседе.

У Студији објављеној у Студентској ревији за привредно право још 2014. године студенти Правног факултета у Београду дали су упоредну анализу о томе како су европске, али и друге државе регулисале ова питања. Из ове анализе може се закључити да су се све релативно нове чланице ЕУ (Пољска, Чешка, Мађарска, Хрватска и друге) суочавале са сличним изазовима као и Србија данас. Имале су ниске приносе у пољопривреди, проблеме са наводњавањем, застарелу механизацију, ниске субвенције… Постојао је снажан отпор према приступању ЕУ и реформама уопште. Под таквим притиском већина ових држава тражила је, и добила, продужетак важења забране продаје обрадивог земљишта странцима како би заштитили домаће пољопривреднике. Међу њима су Словачка, Мађарска, Пољска, Хрватска…

Посебно је интересантан податак о кретању цена пољопривредних ораница у земљама централне и источне Европе (ЦИЕ) непосредно пре и након приступања Унији јер сличне промене могу да се очекују и у Србији.

Истраживачи су упоредили цене земљишта у периоду од 2001. до 2006. године у неколико држава ЦИЕ као и просек у тадашњим чланицама ЕУ. Док је рецимо 2006. у државама ЦИЕ хектар вредео од 1.900 до 2.300 евра просек у тадашњој ЕУ био је чак 12.000 евра.

Разлике су биле огромне и то је, уз ниже приходе грађана, био одличан  аргумент овим држава да затраже продужење мораторијума за продају земљишта страним држављанима.

Дошло се такође до податка да је у посматраном периоду цена драстично расла у Пољској (35 одсто), Словачкој (21 одсто), Естонији (50 одсто) а у Литванији за чак 143 процента. Како се наводи у анализи, пораст цена погурале су и такозване „шпекулативне тражње” појединаца који су били свесни огромних разлика у цени обрадиве површине у тадашњој ЕУ–15 и земљама централне и источне Европе.

– Није тешко закључити да њихов крајњи циљ није био бављење пољопривредом већ добит од даље препродаје ораница странцима када то законски оквир дозволи – истиче се у овој студији.

Паралела са Србијом је очигледна. Процењује се да је више од 100.000 хектара обрадивог земљишта већ у рукама домаћих и страних тајкуна. До ораница су дошли под нереално повољним условима, углавном кроз приватизацију пољопривредних комбината који су претходно доведени до пропасти. Неки од њих су зарадили огроман новац препродајом раније јефтино купљене земље, а неки тек намеравају да профитирају од таквих трансакција.

Иначе у последњих десетак година, посебно после велике економске и прехрамбене кризе 2007–2008. године, у свету влада прави рат за преузимање пољопривредног земљишта. Велики инвеститори, па чак и владе појединих земаља, од тада до данас заузели су (купили у различитим формама) више од 35 милиона хектара обрадиве земље у свету. Око 40 одсто тих купаца има седиште у ЕУ. Инвеститорима су посебно интересантне источноевропске земље, које се придружују заједници где постоји обавеза промета земљишта, али и државе које су у процесу придруживања. Највеће парцеле до сада су откупљене у Румунији где је око 800.000 хектара продато практично у бесцење.

Агроекономисти истичу да овакав тренд има негативне последице јер се прелази на интензиван узгој свега неколико култура – кукуруза, соје, пшенице, уљана репице... док се остале културе елиминишу.

Коментари18
a0247
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milos
Opet strucnjaci, teoreticari i politicari tvrde ,analiziraju predlazu. Gde su bili navedeni strucnjaci kada je pocela pljacka drzavnih imanja ,zadruga itd.! U razvijenoj zemlji poljoprivredom se bavi 3-5 % stanovnistrva. Mladi ne zele da se bave poljoprivredom!!!! Ono sto je opljackano to je opljackano,kraj price. Oni koji rade ,za vratom su im otkupljivaci,skladistari,banke i mnogo drugih kredita vezanih za samu proizvodnju. Ako mislite da 1ha zemlje u srbiji vredi 12.000 eura mozemo i ovako ! Dajem sledeci oglas : prodajem 4 ha ,prve klase polj.zemljista, u tabli ,cena 48.000 eura ! Ko zeli da radi neka izvoli ,kupi zemlju i mehanizaciju i neka mu je sam Bog u pomoci!
Mihajlo Crnobrnja
Zaboga, nisu ovo teoreticari, nego mladi studenti. Neiskvareni, strucni, bolji od estradnih strucnjaka!
Kokos
Cena zemljista u Litvaniji pla za 143%? Zanimljivo....zanimljivo. A da se vi malo vratite u treci razred pacije skole, ekonomski eksperti iz Dinkicevog sinjela?
Janko
Kokos, niste dobro procitali. Cena je porasla u Litvaniji. I ko da se vrati u treci razred pacije skole, ko su ekonomski eksperti iz Dinkicevog sinjela? Ovi strucnjaci su studenti Pravnog fakulteta a ne njihovi profesori ili Dinkicevi saradnici! Citajte malo bolje.
slobodan
I ja se zalazem da pre nastupanja tog dela Sporazuma,koji predvidja prodaju poljoprivrednog zemljista(onome ko naleti?),da se donese Zakon o Prodji kojim bi se najmanje regulisala:Ko ima pravo da kupi,Koji maksimum,zatim obaveza da ga nesme preprodavati bar narednih 10 godina i da ga ima obradjivati i placate porez drzavi Srbiji
Владимир Петковић
Наши вајни "експерти" из иностранства, пристигли тада у Србију да је униште, су потписали ССП и врдања нам више нема. Али, не морамо да кусамо врелу кашу већ можемо мало и да у њу дувамо. Имамо Закон о пољопривредном земљишту, ако морамо (а мораћемо) да га изменимо то морамо врло пажљиво да урадимо. Зашто у њега да не унесемо да само странци који имају пребивалиште на територији Србије могу и да купују земљу. Или, да им ограничимо величину земље (поседа) који могу да купе. Оваква решења већ постоје у неким законима земаља чланица ЕУ. Обавезно треба навести у Закону да такви поседи подлежу ригорозној контроли дa се не би провели као, рецимо, Румунија, да нам странци на "мала врата" и испред носа не унесу у земљу ГМО. Треба се највише угледати на Мађарску, од њих копирати и од њих преписати њихова решења. Они су се жестоко опекли и имају велика искуства. И, на крају, ништа не продавати странцима све док не будемо пуноправни члан ЕУ!
поштено - здрпић
Не, нипошто одлагати. Гвожђе се кује док је вруће, а егзотична острва жељно чекају брата и кума.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља