среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53

Школујемо студенте за непостојећа звања

Кроз праве муке пролазе мастер професори предметне наставе, који по дипломирању не могу да се запосле ни у једној школи. – Сенат БУ тражио да се у Листу стручних, академских и научних назива уврсте 22 занимања, а претпоставља се да је неуписаних више од сто
Аутор: Сандра Гуцијансреда, 20.04.2016. у 22:00
(Фото Д. Ћирков)

Сенат Универзитета у Београду послао је Националном савету за високо образовање захтев да се са 22 занимања допуни Листа стручних, академских и научних назива. Проблем је што се после болоњске реформе на факултетима школују генерације студената које када дипломирају не могу нигде да се запосле, јер њихова звања не препознаје тржиште рада.

На овој листи се налазе мастер астрофизичар, мастер професор хемије, мастер фармацеутске медицине, доктор наука – биофизика, мастер професор предметне наставе... Ово је, међутим, само врх леденог брега, јер је једно истраживање на факултетима показало да се само на државним факултетима студенти школују за 136 занимања која не постоје у званичном шифарнику занимања.

Ни новинарима не успева да размрсе овај „болоњски чвор”, јер и нас, као и студенте који непрекидну пишу петиције, „шетају” на линији Министарство просвете – Комисија за акредитацију (КАПК) – Конференција универзитета Србије (КОНУС) – Национални савет за високо образовање (НСВО).

Србија још није добила нови Национални оквир квалификација (НОК), који „је у изради” већ неколико година, а сваки министар просвете помпезно најављује да ће ускоро бити готов. НОК је последњи пут рађен 1990. године и до данас Србија функционише са истим занимањима. Шифарник занимања који се тренутно користи у Националној служби за запошљавање датира из 1998. године.

На недавном округлом столу у Палати „Србија” на ову тему, министар Срђан Вербић је рекао да ће у наредних неколико месеци бити готов НОК, као и да су у израду укључене школе, привреда, Национална служба за запошљавање, ресорна министарства...

Ове најаве тешко да ће да задовоље дипломце који већ неколико година не могу ни да стану у ред Националне службе за запошљавање јер њихове дипломе не признаје држава која их је за то занимање школовала.

Иван Илић, који бије битку по административном лавиринту Србије у име студената и дипломаца програма „Образовање наставника предметне наставе” Филозофског факултета, подсећа да је „Стратегијом развоја образовања до 2020. године” предвиђена професионализација професије наставник. То конкретно значи прекид с праксом да у средњим стручним школама предају наставници који поседују само стручне компетенције, а не и наставничке. Примера ради, наставу у средњој економској школи обавља дипломирани економиста (који је по старом закону стекао диплому) или мастер економиста који је диплому стекао по новом.

– За потребе развоја наставничке квалификације развијен је ТЕМПУС пројекат Европске комисије у коме су учествовали сви државни факултети и све релевантне институције, од Министарства просвете, свих завода, НСВО и НПС. Као резултат тога сви универзитети су акредитовали студијске програме чији је излазни назив мастер професор предметне наставе или мастер професор стручних предмета. Пошто ови називи нису постојали на листи, КАПК је обавештавао факултете да захтев за уношење у листу треба да шаљу НСВО – објашњава за наш лист Илић.

Филозофски факултет је то и урадио 2013. године, али је одговорено „да не могу да допуњују листу милион пута”, као и да ће то бити исправљено када је објаве следећи пут. Међутим, када је листа објављена у децембру прошле године – овог назива опет није било.

НСВО је на крају „пресудио” да овом телу не могу да се обраћају појединачно факултети нити универзитети, већ да то морају да ураде универзитети преко Конференције универзитета Србије. Пошто ће у том случају процедура да траје најмање две, три године, како нам преносе студенти разговор са руководством БУ, Ректорат је одлучио да се Сенат директно обрати НСВО.

– Други проблем је што Министарство просвете неће ни да разматра назив мастер професор предметне наставе како би га уврстио у правилнике за рад у основним и средњим школама. Дакле, чак и да се назив нађе на листи, морају да се измене правилници по школама. Моја колегиница је конкурисала за посао у једној школи, директорка је тражила мишљење Министарства просвете, а они су јој одговорили негативно јез звања нема на листи – прича Иван Илић.

Овај момак је у Енглеској завршио студије, професор је енглеског језика и годинама ради обуку наставника за Британски савет.

– Желео сам додатно да се усавршавам и зато сам уписао мастер, иако су ми ово практично треће студије, јер сам у Енглеској завршио и последипломске. Школарина није мала, готово 250.000 динара – напомиње наш саговорник који припада трећој генерацији студената који се школују за занимање које практично не постоји. Он је покушао да на факултету добије списак свих студената који имају исти проблем, али није успео у томе, тако да је петицију која је прослеђена на све релевантне адресе потписало 48 његових колега, иако их има много више.

 


Коментари30
85e90
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sanela
Sada i akademci znaju kako je nama strukovnim specijalistima((( Borimo borbu već 5. godina kucajući na razna vrata i kad smo poslednja otvorili završili smo na Sudu....Da li je svako rešenje u ovoj Državi moguće jedino putem sudske prakse? Dokle ćemo mi građani učiti Ministre svom poslu? Ako je osmišljeno da se Bolonja i Evropa dovedu u Srbiju to ne može 50% , ako se odobre i akredituju škole i određeni smerovi onda se mora i delenjem tih naplaćenih diploma zagarantovati da su dovoljno validne i jasne a ne da se mi i poslodavci pitaju da li nam neki posao pripada ili ne.... Ova Država nikad pametnije ljude i decu nije imala i nikada lošije uređenje i vođenje iste! Strašno!!!
Ivan
o ovome se svake godine ista polemika vodi. I sledece će.
Master matematičar
Imam taj problem... Završio sam master studije. Sve je išlo lepo, dok nisam počeo da konkurišem za posao. Kada sam se obratio inspekciji, posle niza odbijanja, uz odgovor da moja diploma - zvanje, nije kompetetno sa poslom, našao sam se u čudu. Naime dati fakultet akredituje odredjeni smer, sve ide po protokolu. Ali taj isti fakultet ne podnese zahtev, ili ko zna ko je tu već zabrljao, i ja sad nisam upisan u Prosvetni normativ za srednju skolu, za profesora matematike, i samim tim, nisam kompetentan da radi, samo zato sto moja diploma, naziv moje diplome ne stoji na spisak zvanja u tom normativu. Prava je sramota sta se dešava...
Marijana Vilović
Poštovani čitaoci, koji ste komentarisali i davali preporuke za pojedine komentare na tekst novinarke Sandre Gucijan, dozvolite da rezimiram. Stekla sam gorak utisak da studenti, opismenjeni i obrazovni ljudi spadaju u kategoriju ,,nepoštene inteligencije", ili u najboljem slučaju razmažene populacije koja bi htela hleba preko pogače, što bi rekao naš narod. Mi, sami, smo krivi za probleme koje imamo ali i za probleme vas koji nas kritikujete jer zauzimamo vam , ionako, mali i skučeni životni prostor, stranice u dnevnim listovima, mesta u gradskom prevozu i ko zna šta još... Izvinite što kukamo i uznemiravamo vas tako nebitnim stvarima , kao što je egzistencija i prihodovanje od sopstvenog znanja i rada. Izvinjavam se što učimo, čitamo knjige, ne gledamo ružičaste televizije, učimo jezike, podsećamo se kada nešto zaboravimo, pa opet otvaramo knjige i udžbenike ne bi li osvežili stečena znanja, koristimo reči : izvinite, molim vas, mogu li da pomognem i sl. Izvinite što vas uznemirismo!
neo
Promenjene su i sve šifre što se radnih mesta tiče pa se sve inače i pretvorilo u haos i lov u mutnom...neki to nazivaju i reformama...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља