уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Мадрид се сећа Андрића и Вука

На Универзитету Комплутенсе отворена изложба о Андрићу и представљено прво издање Вукових народних прича на шпанском
Аутор: Тамара Ђермановићчетвртак, 21.04.2016. у 08:25
Детаљ са изложбе о Андрићу (Фото: Т. Ђермановић)
Вукове приче на шпанском

Специјално за Политику
Мадрид – У оквиру недеље књиге,  која се у целој Шпанији обележава уочи 23. априла, дана када се претпоставља да је умро Сервантес, прекјуче је отворена изложба „Иво Андрић: писац и/или дипломата” (Ivo Andric: escritor y/o diplomático) и представљено прво издање Вукових народних прича преведених на шпански језик. На Универзитету Комплутенсе у Мадриду, у чијој се библиотеци Филозофског факултета изложба одржава наредне три недеље, том приликом је потписан и начелни споразум о сарадњи са Универзитетом у Београду, у присуству ректора обе академске институције, као и српског амбасадора у Шпанији, Данка Прокића.

Изложба о Андрићу, иницијатива амбасаде Србије чији сарадник Ана Милутиновић пуно чини за присуство српске културе у Шпанији, припремљена је у сарадњи са легатом нашег нобеловца који се налази у оквиру Музеја града Београда. Поред ректора Универзитета у Београду Владимира Бумбаширевића, ректора Универзитета Комплутенсе, проректора, декана и представника дипломатског кора, догађају је присуствовао велики број студената, од којих многи с нестрпљењем чекају да им овај академски споразум омогући да иду на студентску размену у Србију.

„Учимо сами српски јер сада нема где да се учи овде и припремамо се за дуго путовање, од Словеније преко Србије, где бисмо најдуже остали, па до Цариграда”, поверила су ми двојица студената.

„Србија је земља у којој сам увек осетила велики ентузијазам, снагу па и несебичну љубав, то ме је инспирисало да се упутим у веома одговорну авантуру припреме и превођења српских народних прича које је Вук сакупио”, рекла је Алисија Хименес Мансиоу на презентацији књиге коју је превела и приредила у издању „Мирагуано”.


Коментари6
87fc7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

катана
Г. Збиљић сад ипак меша лончиће. Историјска чињеница је да Гајева латиница (којом на српску срамоту већина Срба данас пише) није стварана због "србокатолика" (политичког покрета), а још мање ради Срба, било које вере, већ само за католичке "Илире" (Хрвате). То знамо за сигурно, јер србокатолички покрет (зачет 1879. и службено створен тек 1890) није постојао кад је Гајева латиница службено уведена (1836). Прерма томе, Ваша "теорија" да је ова данашња латиница стварана и за "србокатолике" једноставно нема историјске основе. Успут, да се подесетимо, Хрвати за Србе ништа нису радили јер су се Срби политички везивали за оне који су Хрватима били одиозни. Србокатолици су у коалицији са италијанским иридентистима(!) владали Дубровником 10-ак година концем XIX века (и никад више). Кратко после уједињеа 1918, кад је ромонатичарско југословенство спласло међу њима, србокатолички покрет је нестао.
Д. Збиљић
Катана сматра да није било Срба католика! Како није било, човече, па и Стеван Немања је прво био католик. То доказују историчари, а не моја маленкост.
катана
Г. Збиљићу, нисте побрклаи лончиће, како рече autsajder, али све што сте напислаи није (баш сасвим) тачно. Ви себе обмањујете. Људевит Гај је своју латиницу наменио само Хрватима, а никаквим "србокаотлицима". Можда нисте упознати са чињеницом да је преко 90% ткз. "србокатолика" било хрватске националости, почевши од вође тог покрета Меда Пуцића. Ваша теза је историјски неодржива: ткз. "србокаотлици" (политички покрет Хрвата-југословена) појављују се тек концем XIX века негде 1880, а Гајева латиница је у хрватске новине и школе уведена још 1836! Она Вукова "sbr lat" смејурија (Рјечник 1818), сачињена по налогу Копиатра, уопште не личи на Гајеву. Према томе апсурдно је говорити о некој "србокатoличкој" или било каквој "српској" латиници. Латиница је била потребна јер је Вука реформа приближила српски књижевни језик хрватској штокавшптини -- по налогу Беча, разуме се. Овај "српски" јер насркоз кроатизован. Само отовирте предвуковске новине и старе хрватске књиге, па се уверите.
Д. Збиљић
РЕЧ ЈЕ, АУТСАЈДЕРУ, О СПЕЦИЈАЛНИМ САСТАВИМА ЋИРИЛИЦЕ И ЛАТИНИЦЕ КОЈИ СУ НАМЕНСКИ САСТАВЉЕНИ ЗА СРБЕ, ХРВАТЕ И ДРУГЕ. И ТИ СУ САСТАВИ, НАРАВНО, СРПСКО И ХРВАТСКО ПИСМО. Нема шта да је жао аутсајдеру. Нико и не каже да је ћирилица само "српско", нити да је латиница само "хрватско" писмо. Али ова ћирилицам, тј. њен састав који је докрајчио Вук на основу Мркаљеве реформе без сумње је српско писмо. А ова латиница која је специјалбно сачињена за Србокатолике (док нису асимиловани) и хрвате без икакве сумње је хрватско писмо. Једно је општа латиница и ћирилица, а сасвим су друго специхјални састави ћирилице и латинице за Србе и хрвате, али и за друге народе. Неки народи инмају готзово иста писма, али ако се нечији састав писма разликује макар у једном слову, тај састав је национално писмио дотичног народа. дАКЛЕ, АУТСАЈДЕР нема шта да жали. То што сам написао апсолутно је тачно. Постоји, дакле, српска ћирилица, хрватска латиница и још много других ћирилица и латиница.
Д. Збиљић
Осим добрих страна Вукове реформе, Вук нас је одвео на странпутицу и у нашу велику данашњу невољу. Сагласио се да се његова реформа језика пише и другим писмом (осим ћирилице) – србокатоличком и хрватском абецедом. И то је био основ да се Србима касније, после асимилације Србокатолика, наметне у Југославији то хрватско писмо уместо српске ћирилице. Тако су "домаћа" власт и "домаћи" стручњаци сербокроатисти успели после Новосадског договора (1954) да нам учине оно што нису успели страни завојевачи десетак векова после свих зааконских и других забрана српске ћирилице и наметања латинице – да се полатиниче Србе до данашњих 90 одсто и до границе на којој се затире српско миленијзумско ћирикичко писмо међу Србима. Очигледно Вук се није успео одупрети притисцима католика да се само у језик из Вукове реформе уведе друго писмо које је касније домаћа власт и домаћчи стручњаци лако наметнулуи Србима. Ако је то био српски језик, Вук није смео прихватити да једино език Србја добије два писма.
autsajder
Žao mi je, ali pobrkali ste lončiće. Niti je ćirilica ekskluzivno srpska, niti je latinica hrvatsko pismo. Osim Srba i Hrvata postoje još brojni narodi i nacije (koje koriste oba pisma), ali to ćete morati konsultovati raznu literaturu, posebno geografiju. Mada vam ni istorija ne bi trebala biti strana.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља