субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 23.04.2016. у 22:05 Јована Рабреновић

Keш кредити погурали потрошњу

У прва три месеца ове године број динарских готовинских кредита порастао до 70 одсто. Истовремено промет у трговини на мало повећан је за десетак одсто
(Фото А. Васиљевић)

Становништво је, чини се, почело више да троши. Подаци из банака показују да су грађани у првом кварталу ове године, у односу на исти период прошле, узели нових кредита у вредности од око 300 милиона евра.

Како то да грађани више троше када је, у целини, маса плата остала иста, а пензионерима и запосленима у јавном сектору примања су и смањена? Додатно и промет у трговини на мало повећан је за неких десетак одсто – подаци су званичне статистике.

Одговор на питање о разлозима за веће задуживање несумњиво је то што су грађани почели да користе предности јевтинијег позајмљивања новца код банака. Јер, камата на најтраженије готовинске кредите преполовљене су у односу на период од пре годину и по дана и на краћи рок банке такве зајмове одобравају са каматама од седам до 12 одсто.

Снижена је и цена стамбених зајмова што је, уз пад цена некретнина, многима без крова над главом довољан мотив за такав зајам.

Економисти билтена „Макроекономске анализе и трендови” недавно су управо тиме, што се становништво задужило код банака за нових 300 милиона евра, објаснили раст промета на мало.

Најједноставније речено, неко узме позамашнији кеш кредит како би отплатио скупу кредитну картицу или неки други дуг, купи неке потрепштине за стан или га реновира, а остатак се потроши у самоуслузи.

Економиста Драгован Милићевић каже да се раст готовинских кредита може објаснити тиме да још увек постоји кредитно способна тражња код значајног дела становништва.

– Пад каматних стопа и појефтињење трошкова кредита подстиче ту тражњу. Не треба заборавити да је штедња становништва, и то депозити по виђењу у девизама на нивоу од око милијарде евра. То у случају ниских каматних стопа може подстицати раст готовинских кредита с девизном клаузулом, јер се они одобравају с депозитом, а каматна стопа је ниска. Готовински кредити су сигурно допринели порасту промета у трговини на мало, мада су присутна циклична кретања поготово крајем прошле и почетком ове године. Пад промета у јануару и фебруару је уобичајeн, али је раст промета практично то надокнадио. Питање је да ли се тај иницијални импулс потрошио. Остаје да се види да ли су подаци за март такви да потврђују ове констатације. Уколико промет стагнира сигурно је да се иницијални импулс потрошио. Пораст одобрења готовинских кредита у јануару и фебруару требао би да погура промет у марту и априлу. Тек тада се могу извући релевантни аналитички закључци, каже Милићевић.

Властимир Вуковић, члан Извршног одбора НЛБ банке, каже да су у Србији у прва три месеца кредити становништва порасли за 2,6 одсто у односу на крај 2015. године, што представља умерени раст. Смањена је референтна камата централне банке па су банке додатно спустиле цене кредита, што је свакако допринело повећаној тражњи.

– У порасту је тражња за кредитима за рефинансирања што је очекивана и нормална реакција тржишта. Сада клијенти могу да рефинансирају своје обавезе под знатно повољнијим условима и тиме директно утичу на нижу рату кредита и у крајњој инстанци на квалитет свог животног стандарда, каже овај банкар.

У Интеза банци кажу да континуирано снижавају каматне стопе на кредите пратећи тренд пада референтне стопе НБС. Због тога је већ видљив значајан раст интересовања клијената за динарске готовинске кредите који се одобравају са каматном стопом од 12 одсто.

У прва три месеца 2016. године пласман ових кредита увећан је за 71 одсто у односу на исти период претходне године. Приметан је, наводе, раст кредита за рефинансирање чији је пласман у првом тромесечју увећан више од два и по пута, у односу на исти период претходне године.

И у Сосијете женерал банци примећују раст тражње за динарским кредитима. „Ако поредимо фебруар 2016. године са фебруаром прошле године, имамо готово двоструко већи пласман динарских кредита становништву. И током прошле 2015. године одобрено је 17,9 одсто више у односу на исти период претходне године.”

У Рајфајзен банци такође постоји већа тражња грађана за кредите у односу на исти период прошле, и то превасходно за модел готовинског кредита. Основни разлог за овај пораст свакако су каматне стопе које су, услед више фактора на тржишту, значајно повољније него у ранијим годинама.

– У овим периоду стандардно је већа кредитна активност, јер грађани планирају своје годишње одморе, реновирају животни простор или решавају нека друга актуелна питања, за која су им потребна додатна финансијска средства која обезбеђују банкарским кредитима, наводе у Рајфајзен банци.

Коментари8
ff116
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Balkanska ruta
Primetno je da su banke pokrenule novu kampanju. Treba znati da i ova sada krije zamku kao i one pre. One u nasoj "klijent drzavi" menjaju pravila i brojeve kako pozele.Izmedju njih i Nbs postoji dogovor. Privatne pljackaju gradjane a drzavne pljacka establisment preko tajkuna.Gradjani trebaju kazniti banke njihovim oruzijem a ono se zove srednji i dugi rok. NE ULAZITI NIKADA I UCITI DECU DA NE ULAZE. Ko udje videce da nije tako lose biti zdrav, mlad i gladan. STOP DROGAMA, STOP BANKAMA!
Miki
Ima i bolje - ulaziti u banke, ali samo po kamatu na štednju. Bolje da ja uzmem kamatu banci, nego banka meni. Zdrava logika. Moj interes i interes banke nije isti.
proleter
Primer iz naroda: prijateljica digne kes kredit iz banke, ode u Madjarsku kupi robu koju rasproda na svom radnom mestu, ponovo odlazi, vracaju joj na granici AFU, ponovo kupuje i tako mesecima. Usput redovno vraca svoje rate banci. Posle drzava kuka kako se u sivoj ekonomiji nalaze milijarde. Da, nalaze se ali siva ekonomija nije uzrok prazne budzetske kase, nego POSLEDICA lose fiskalne politike.
Predrag Todorović
Povećanje zaduživanja stanovništava u situaciji kada cene rastu,a primanja stagniraju,ukazuje na brzo povećanje siromaštva i sve veću nemogućnost stanovništva da iz svojih primanja finansiraju osnovne potrebe.Navala na keš-kredite je najbolja potvrda toga.Keš krediti su najnepovoljniji medju kreditima,a osnovna kamata od 10-11% se duplira kada banke pridodaju svoje troškove koji ne ulaze u kamatu,ali se obračunavaju uzimaocu kredita.Ovo bi trebalo da izazove veliku zabrinutost vlasti,jer je pretposlednji krug u spirali siromaštva.Poslednji je kada gradjani bivaju primorani da zbog finansiranja osnovnih potreba prodaju svoje nekretnine ili one budu zaplenjene od strane banaka usled nemogućnosti otplate kredita uzetih za finansiranje osnovnih potreba.
ekonomija srpska
"..Keш кредити погурали потрошњу.." robe iz uvoza...
Q
Srbistan zemlja u kojoj vecina ljudi(naglasavam vecina, ne svi) nije apsolutno finansijski edukovana...Narodski, blage veze sa vezom nema o osnovnim finansijskim pravilima.Neodgovornih ljudi koliko god hoces...Raj za banke.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља