недеља, 19.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Читати књиге, прочитати човека

Аутор: Зоран Миливојевићнедеља, 24.04.2016. у 08:05
(Илустрација Срђан Печеничић)

Када неки писац ствара књижевно дело, он заправо осмишљава више различитих ликова које доводи у међусобну везу према замишљеном току радње. Он не представља ликове само кроз то како изгледају, шта говоре и како се понашају, већи нас уводи у њихов унутрашњи, емотивни свет, показујући нам збивања у њиховим душама.

Читајући о неком лику, откривамо његове унутрашње пориве и жеље, скривене емоције, интимна размишљања, тајне планове за остварење личних циљева. Сваки од ових ликова има неку своју психологију, унутрашњу логику. Сваки би могао да буде литерарно представљање неког стварног човека.

Читање подстиче бројне менталне функције, пре свега замишљање. Када читамо неко литерарно дело, речи и реченице у нашој свести претварамо у одговарајуће менталне слике, представе.

Задовољство читања и јесте у тој интеракцији пишчевог текста и побуђивања наших менталних представа. Некада се тај интерактивни процес назива кооперативна имагинација.

За разлику од читаоца књиге, којег прочитано побуђује да створи одређени ток менталних представа, ментални процеси гледаоца филма или телевизије много су пасивнији. Гледалац свим чулима упија унапред задате стимулусе.

Нема много разлике између онога што гледа и што себи представља у свести. Код гледања филма кооперативна имагинација је минимална, померена на ниво гледаочевих брзих асоцијација и несвесних реакција.

Још важније је то што је филму много теже да гледаоцу представи унутрашњи свет, психологију одређеног лика, него што прочитано то може читаоцу. Гледаоцу остаје да растумачи одређени лик на нивоу површног, видљивог и изговореног.

Измиче му размишљање, унутрашњи говор, интимна дилема и унутрашња борба датог лика. Зато је читање веома важно за развијање разумевања доживљавања других људи – емпатије.

Одрасли читач у прочитаном тежи да препозна оне ситуације које је доживео у властитом животу, да у другима нађе себе. А млади читач, дете или млада особа која још нема довољно личног животног искуства, кроз прочитано учи о људима, о њиховој унутрашњој психологији.

Он учи да се људи разликују и од њега и међусобно, као и да ће се боље сналазити међу људима уколико разуме те различитости.

Веома је важно да млади људи читају јер, упознајући се са ликовима, они упознају „људе” изнутра. Зато можемо да кажемо да је читање литературе веома важно за развијање емоционалне и социјалне писмености младих људи.

Нажалост данас је у генерацији младих гледање у великој мери истиснуло читање. Како ће се то одразити на способност нових генерација да се уживе у друге – време ће показати. Они родитељи који не желе да ризикују, наћи ће начина да код деце развију љубав према књигама.


Коментари10
f6a11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгослав
Ма шта да читају глупе километарске описе из класичних дела, а све то могу погледати на Јутјубу? Ако је сврха књиге да се дете упозна са унутрашњости различитих ликова - куд ће боља ствар од Фејсбука да се то уради? Тамо је то чак аутентично, са пуно приложених слика (које вреде по хиљаду речи), за разлику од пишчевих описа где се измаштавају и људи и односи међу њима, па се дете чак може погрешно научити и касније са стварношћу страшно сударити. Писци су важни једино за лепоту речника и говора, мада сад на Фејсу имамо непребројиво много неафирмисаних писаца који баш лепо казивају, укључујући и самог аутора ове формуле живљења.
Marija
Molim vas, ne pocinjite internet ratove u komentarima. Evidentno je da je ukljucena ironije i sarkazam u Dragoslavov komentar.
Препоручујем 5
Глас разума
Искрено се надам да се шалите.
Препоручујем 22
Прикажи још одговора
IGGY
Хвала на одличном чланку!Свака прочитана књига је храна за душу и неизмерно благо.Мишљења сам да филмови имају јако мали добар утицај наспрам великог лошег.
Телевизија је јача од А бомбе
За мене је у овом тексту кључна констатација да су ментални процеси гледаоца филма или телевизије "много пасивнији". Кључна и погубна констатација за човечанство. Живети сопствени живот пре свега значи живети и контролисати свој ментални живот. Ко то живи наш ментални живот уместо нас? Ко манипулише нама и пасивизује нас до стадијума зомбија? Тај процес је сличан конзумирању дроге. Ми смо пасивизовани, што је најстрашније, и у емотивној сфери. Немамо више саосећање за другога (споменуто у тексту) и тиме губимо основну карактеристику човека. На тај начин ми губимо идентитет и постајемо хуманоиди. С обзиром да се ово ради на светском нивоу и да је изостала реакција друштава и држава, све је на удруживању самосвесних појединаца у борби против магичне кутије док не буде касно.
Gordana Knežević Monašević
Potpuno se slažem sa autorom teksta koliko je čitanje važno, ali duboko verujem da budućnost nije tako crna. Iako živimo u eri elektronskih medija koji zatupljuju i čula i mozak, i iako nam se čini da će nam deca zbog toga biti samo funkicionalno pismena, rekla bih da je odnos snaga isti kao nekad: uvek je bilo onih koji čitaju i koji ne čitaju. Iz prve ruke mogu da kažem da današnja deca čitaju. Ponosna sam što Mali Politkin Zabavnik ima više čitalaca nego većina "novina za odrasle" :-).
Miloš Spasović
Bravo. Čitajte, čitajte, čitajte. Mladima treba skrenuti pažnju da ne čitaju jeftine ljubavne, krimi ili naučnofantastične priče. Kod klasika nema greške - gotovi svaki roman, pripovetka ili esej Andrića, Dostojevskog, Zole, Selimovića, Tolstoja, Balzaka, Crnjanskog,..., pravo je remek-delo. Čitanje nas oplemenjuje i obrazuje i nema mu alternative, čak ni u drugim vrstama umetnosti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља