уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Србин који је открио воду у Сахари

Аутор: Гвозден Оташевићпонедељак, 25.04.2016. у 08:05

Чачак – Оснивач геохемије у Србији, академик Зоран Ј. Максимовић, завршио је животни пут 16. априла у 94. години, као председник Одбора за геохемију, секретар Одељења за математику, физику и геонауке и члан Председништва Српске академије наука и уметности, чији је редовни члан био три пуне деценије. Иза такве друштвене и научне части стоји редак, узбудљив животопис истраживача који је открио десет нових минерала и шест варијетета, и објавио чак 331 научни рад.

Читаво његово дело описано је у библиографији „Научни опус Зорана Ј. Максимовића” (Београд – Ниш 2012), коју је приредио професор др Александар Керковић, академиков друг из гимназијских дана у Чачку.

Кад смо пре две године разговарали са академиком Максимовићем, ради једног текста за „Политику”, рекао је да у његовој научној каријери почасно место заузимају истраживања на откривању воде у пустињи Сахари, и управо је тај рад, објављен у САНУ 2011. на енглеском, иначе наведен као последњи, 331. у „Опусу”, на неки начин означио крај велике каријере.

Ево како је академик Максимовић у „Опусу” описао тај подухват...

„Најузбудљивија истраживања вршио сам у пустињи Сахаре. Наиме, једног дана 1974. године дошао је у мој кабинет декан Рударско-геолошког факултета са једним господином. То је био А. М. Ескенџи, директор Дирекције за воде Либије. Дипломирао је физичку хемију у Енглеској, а магистрирао у Каиру. Желео је да код нас уради докторат из хидрогеохемијског проучавања подземних вода у басену Куфра, на ЈИ Либије, најважнијег пројекта за народ те земље. Сложио сам се са тим предлогом и то је био велики изазов да радим у срцу Сахаре. Тако сам као гост Дирекције за воде четири године ишао у Куфру, од 15 дана до три месеца годишње да помогнем Ескенџију (Eskangi) у решавању геолошких и геохемијских проблема са којима није био упознат.

На чистом сахарском песку, без имало органског слоја, расло је све што је посејано: у средини детелина алфа-алфа зелене боје, а на ободу пшеница као злато жута – наводи у једном свом раду недавно преминули академик Зоран Ј. Максимовић

Докторирао је 1978. на Београдском универзитету са одличним успехом. Објавили смо два рада на енглеском језику исте године, у којима смо обухватили сва испитивања, геолошка и геохемијска, са следећим закључцима: а) вода у басену Куфра, која је процењена на 24.000 километара кубних најважнији је извор пијаће воде у овој земљи; б) старост воде је од 20.000 година у горњем аквиферу, до 29.500 година у доњим деловима; в) изванредног је квалитета за пиће; г) нема притицања воде а ни отицања, тако да се експлоатише као рудник. С обзиром на процењене резерве ове фосилне воде, добија се нада за дуго време експлоатације у корист народа Либије.

На основу ове фосилне воде у басену Куфра изграђен је касније и највећи и најважнији пројекат у овој земљи под називом „Велика река” („The Big River”). Састоји се од подземних цеви пречника четири метра са питком водом, који граде мрежу дужу од 4.000 километара. Полази од басена Куфра, близу границе са Египтом, и иде на север до Бреге, где једaн крак скреће ка Бенгазију а други одваја на запад, спајајући све градове до Триполија и пратећи ауто-пут Бенгази–Триполи.

За време наших испитивања већ је почело коришћење ове воде у пределу насеља Куфра. Око бушотина до 500 метара дубине изграђени су системи за наводњавање, око 90 кругова, сваки један километар у пречнику и сваки је имао по 200 хектара. У центру круга поред бушотине био је велики дизел-мотор који се напајао аутоматски из повеће цистерне, и покретао у круг велики систем (пивот) са 17 великих дуплих точкова, дужине 500 метара, који се кретао укруг и носио цеви за наводњавање, а поред њих и цев са раствореним фертилизаторима.

На чистом сахарском песку, без имало органског слоја, расло је све што је посејано. Из авиона сам видео круг у централним деловима зелене боје, са жутим ореолом. Кад смо касније ишли колима око тих кругова, видео сам да је у средини расла детелина алфа – алфа зелене боје, а на ободу је пожњевена пшеница као злато жута.

Сви усеви су успешно расли, јер је било довољно сунца, воде и хране за њих. На пример, у једном кругу су биле посејане лубенице које је стражар чувао са осматрачнице. Пошто је са нама био и директор Центра за пољопривреду, обишли смо лубенице и понели неколико. Свака је имала око 4,5 килограма и биле су веома слатке, слађе од лубеница у нашем поднебљу. Према неким проценама које сам там чуо, пољопривреда у басену Куфра могла би да храни целу Африку” – закључује академик Зоран Максимовић, у свом научном раду.

Он је, иначе, рођен у Београду али је његов отац Јован (један од 1.300 каплара) као судија дуго службовао у Чачку где је Зоран, у пролеће 1941. године, са најбољим оценама матурирао у овдашњој Гимназији. Са још око 5.000 Чачана био је, 28. септембра 1941. године, затворен у коњушници Артиљеријског пука. Затим су га Немци 1942. одвели на принудни рад у Скелу код Обреновца, а после повратка у Чачак опет је био принуђен да се крије, јер је био на списку за хапшење код љотићеваца.

Кад се рат завршио морао је најпре на одслужење војног рока, па је тек 1946. године постао бруцош на Београдском универзитету и на ПМФ-у дипломирао 1950. Две године (1954–56) на Кембриџу је спремао докторат, 1974. изабран за дописног а 1985. за редовног члана Српске академије наука и уметности.


Коментари33
903b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miladin Ivanovic
Nikada nece doci do rata za ili zbog vode. Jedini problem je zagadjivanje vode i prenaseljene zemlje (Kina, Indija.....) ce imati puno problema sa zdravstvenim problemima njihovih ljudi ali ko je krivac ti il ja? Najverovatnije Dimitrije Cukadzija?????
Mesečar
Moj čukun-čukun-pra-pra deda je prvi otkrio Mesec i to jos u kameno doba! Kada su nocu svi drhtali od straha u pecini on je hrabro izasao vani, uzdigao ponosno pogled u nebo i ugledao Mesec - PRVI na svetu!!! Zbog cega Politika ne pise i o njemu???
suva voda
Zar ni nakon mesec dana niste uspeli da u redakciji smislite nesto drugo da proslavite Srbe u svetu?!
flamantes
Tad je bio Jugosloven
Marko Pavlovic
Umro je kao Srbin.
Препоручујем 4
malo realnosti
Voda je u Sahari Libije otkrivena 1953. godine i to slucajno prilikom istrazivanja nalazista nafte. Ta fosilna voda se u Libiji pocela koristiti pocetkom szdesetih godina.
Naftas
Ta 'naftna voda' koju pominjes je sastavni deo nafte (pomesana je sa njom) koja se eksploatise, i kasnije se tokom prerade odvaja od nafte. Njen salinitet je i do nekoliko desetina grama po litri i zbog mikroelemenata je izuzetno otrovna. I neupotrebljiva za bilo sta izuzev kao mineralna sirovina. Fosilna voda nema nikakve veze ili dodira sa naftom. Informisi se pre nego sto ostavis komentar. Izgleda kao lupetanje. :)
Препоручујем 17

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља