субота, 11.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.04.2016. у 18:05 Марија Бракочевић

Феи дисциплина на Хиподрому

Шампионат у прескакању препона први пут се организује на теренима надомак Цареве ћуприје. – Ове године планирана је реконструкција стаза, изградња мањежа за школу јахања, а за обнову трибина потребно 100.000 евра
(Фото: А. Васиљевић)
(Фото: А. Васиљевић)
(Фото: А. Васиљевић)
(Фото: А. Васиљевић)

Београдски хиподром, најстарији спортски објекат у престоници, у нову, 102. сезону, улази на велика врата. Први пут на теренима и стазама надомак Цареве ћуприје организован је шампионат у феи дисциплини, такмичењу у прескакању препона, на стазама ће се осим галопера надметати касачи и препонаши, отворена је и кладионица за ватрене навијаче, обезбеђен директни пренос трка на сајту, улазнице се више не наплаћују... Када ће се трибинама, чија је кровна конструкција горела још пре 17 година, вратити некадашњи сјај за сада није познато. Чека се завршетак међународног конкурса за нови визуелни идентитет хиподрома, после чега би на дневни ред могла да дође и обнова гледалишта за коју је потребно око 100.000 евра.

– Недавно смо покренули иницијативу за реализацију међународног конкурса који би требало да изнедри неколико идејних решења за обнову комплекса. У наредних шест месеци могли бисмо да добијемо предлог даљег развоја хиподрома – најављује Игор Кнежевић, директор ЈП „Хиподром Београд”.

Сваки хиподром у свету је економски независан, чему стреми и ово јавно предузеће које само себе издржава, с тим што се из градске касе  месечно одваја око 1.200.000 динара за исплату зарада запосленима.

– Организација такмичарске сезоне се већ четири године не ослања на град. Наша обавеза је да организујемо трке, а по тркачком дану за то издвајамо око 200.000 динара. Висина износа зависи од броја трка и учесника – каже први човек „Хиподрома”.

Ове године у плану је реконструкција стаза и терена, јер је последња велика обнова била осамдесетих година прошлог века. Она би могла да почне на крају сезоне, а за цео подухват потребно је око 22,5 милиона динара, истиче Кнежевић. Он подсећа да је у плану и градња монтажно-демонтажног мањежа за школу јахања, који би се простирао на највише 800 квадрата.

– За мањеж је потребно до 20.000 евра, али је то уједно и добар разлог за куповину неколико коња, посебно ако се зна да никада досад нисмо имали коња у власништву. Један тркачки коњ кошта око 30.000 евра, а пони који је нама потребан од 1.000 до 2.000 евра – открива Кнежевић.

За коришћење стаза и терена у претходној години власници грла издвајали су по 3.600 динара месечно, а од ове године плаћаће исту цену, али само у сезони која траје шест месеци.

Тркачки програм је у потпуности испуњен, број трка је повећан и биће их 11. Такмичарским данима организоваће се од пет до седам трка галопера, две до три трке касача, а биће места и за по две препонске трке.

На хиподрому иначе има 200 коња, од липицанера, преко босанских брдских коња, енглеских галопера, касачких коња, хафлингера и разних мешанаца који служе за рекреацију и разоноду.

Наградни фонд 12,6 милиона динара

Наградни фонд за све трке је више до 12,6 милиона динара. Новац су обезбедили Коњички савез Србије, Удружење за галопски спорт, спонзори и донатори, али не и град. Ове године очекује се учешће 250 коња у тркама.

– Победницима неких трка из претходне две сезоне нису биле исплаћене награде. „Хиподром” им је остао дужан више од 18 милиона динара, али је у међувремену дуг знатно умањен. Остало је још око 5,5 милиона динара, што ћемо сигурно исплатити до краја године – најављује Игор Кнежевић и подсећа да „Хиподром” нема новца за исплату целокупног наградног фонда.

Прва коњичка трка Београда одржана 1921.

Указом краља Александра од 15. новембра 1920, Дунавском колу јахача „Кнез Михаило” уступљено је државно земљиште у бесплатан закуп на 75 година, „ради подмирења земаљске потребе у стварању сталне стазе за јавне коњске утакмице”. Он је објављен у службеним новинама 7. децембра 1921. и тада су одржани први галопски дерби и прва трка града Београда. На јесен 1930. одржане су прве касачке трке ревијалног карактера.

Дунавском колу јахача „Кнез Михаило” управљање је одузето 1949, после национализације. Потом тркалиште добија назив „Хиподром Београд”. У више наврата предузеће је мењало правни статус и делатност да би коначно 2008. године одлуком Скупштине града променило облик организовања у ЈП „Хиподром Београд”.

Главна трибина грађена је од 1914. до 1921. и има 300 седећих места.

Коментари0
87557
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља