недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.04.2016. у 22:00 Оливера Поповић

Када рак не мора да се зове карцином

Став америчких стручњака је да би „преквалификација” појединих тумора психички растеретила оболеле и поштедела их непотребних прегледа и доживотних контрола
(Фото Д. Јевремовић)

Из дијагнозе једне врсте рака штитасте жлезде убудуће треба избрисати термин карцином – став је са недавно одржаног међународног панела, окупљеног око чувеног патолога проф. др Јурија Никифорова, са универзитета у Питсбургу. Реч је о неинвазивном, капсулираном, папиларном тумору тироидне жлезде.

Тако би хиљаде пацијената биле поштеђене доживотних контрола, а неке и одстрањења тироидне жлезде и узимања доживотне хормонске терапије, којом треба да се надокнаде хормони које жлезда више не производи. Ништа мање важно јесте и то да ове особе више не би живеле под сенком карцинома, да их дијагноза не би психички оптерећивала, али и да не би били изложени непотребним и прекобројним медицинским прегледима и анализама. Своје закључке и захтев да се уради рекласификација поменутог тумора објавили су у медицинском часопису „ЈАМА – Онкологија”, а делове је пренео „Њујорк тајмс”. Сугерише да би се можда и неки други облици рака, укључујући и ситне промене у дојци и простати, такође могли преквалификовати, као што је пре више од две деценије урађено са првим променама на јајнику и грлићу материце, које се не проглашавају одмах раком.

Проф. др Радан Џодић, један од наших највећих експерата за туморе штитасте жлезде и координатор Министарства здравља за онкологију, међутим, сматра да се у конкретном случају ради само о измени стручне номенклатуре, односно дијагноза, али да се оно што је рак и потврђено је патохистолошким налазом не може називати никаквим другим именом.

– Постоје нискоризични, злоћудни тумори штитасте жлезде – микрокарциноми, мањи од пет или 10 милиметара, који имају веома спор ток. Само код седам одсто тих карцинома појавиће се метастазе и угрозиће пацијента. Тај тумор има све одлике карцинома и, иако се споро развија, не може се називати другачије – одлучан је професор Џодић, директор Института за онкологију и радиологију Србије. Овај лекар каже да у Америци заиста постоји тренд прекомерног лечења, али да то није случај у Србији.

– Наравно да сваки пацијент осети велико олакшање када му саопштимо да нема рак. Међутим, лекари не могу да лажу: пацијенту који има карцином тако ће бити саопштено, али уз објашњење о бољој или лошијој прогнози – каже проф. др Џодић.

Др Џодић наводи искуство онколога из Јапана: пацијенти са микрокарциномима штитасте жлезде, који имају одличну прогнозу, после шест месеци или годину дана од лекара тражили су да буду оперисани, јер, како су наводили, са тим оптерећењем не могу нормално да живе.

– Има и оних који верују да ће их лекар добро пратити и донети решење о праћењу онда када је заиста и потребно, и то је кључна ствар – каже др Џодић.

Проф. др Иван Пауновић, директор Центра за ендокрину хирургију КЦС, каже да пацијенти заиста одреагују различито када сазнају да имају рак и да то такву истину треба саопштити на обзиран начин.

– Како ће лекар саопштити дијагнозу прво зависи од нивоа образовања пацијента и могућности да се разуме болест. Рак штитасте жлезде је хируршко обољење и најбоље решење је операција – наводи др Пауновић.

Проф. др Владимир Ковчин, онколог из КБЦ „Бежанијска коса”, сматра да је у овом случају реч само о терминолошкој дилеми, односно да ли неинвазивне туморе треба звати и даље карцином или неоплазијом (на латинском – новотворевина).

– Можда пацијенту мање страшно звучи да уместо речи карцином лекари користе израз неоплазија, али то не мења начин лечења. Реч је о туморима који су се налазе тек у почетној фази развоја, код којих малигне ћелије нису пробиле базалну мембрану. Тумори док не пробију базалну мембрану не могу дати метастазе и зато се зову неинвазивни или „ин ситу”. Када тумор пробије ту мембрану, што се види под микроскопом, добија назив инвазивног карцинома. То је у ствари прави карцином, који разара околна ткива, улази у крвоток и лимфне судове и даје метастазе. Прича није тако једноставна, јер иако је тумор у почетку на једном месту, постоји извесна вероватноћа да тумора има и на другим местима. Отуда се у појединим онколошким центрима инсистира на радикалној интервенцији или зрачењу остатка оперисаног органа – објашњава др Ковчин.

Коментари7
622fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovana
Prof.Dzodic je najbolji lekar.Ne moze se niko meriti sa njim.Operisao je moju mamu i tetku.Tad sam rekla Bog pa Dzodic.Hvala mu na tome.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља