Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Школско етносело без комјутера и мобилних

ОШ „Светозар Милетић” на путу да изгради одмаралиште у природи где би ђаци садили воће и поврће и гајили животиње
Место на којем ће деца уживати (Фото www.fruskac.net)

Етносело за ђаке жеља је руководства и родитеља ученика Основне школе „Светозар Милетић” у Земуну. Идеално би било да има десет кућица са по 12 лежајева, да може да се смести група од 120 деце, колико их отприлике има у сваком разреду. Мора имати велику кухињу и трпезарију. Летње учионице. Све у етностилу, без компјутера, паметних табли и мобилних телефона.

– Део имања заузеће њива, да узгајамо кукуруз, купус, карфиол, кромпир, лук... Имаћемо воћњак, дрвореде јабука, шљива. Виноград. Шталу, да гајимо три, четири коња, две-три краве, козе, овце, гуске, патке, ћурке... И рибњак. Комплет село, пуно деце. Јарбол насред села. Ујутру интонација химне, „постројавање”, гимнастика на чистом ваздуху. Увече логорска ватра, проглашавање највреднијих тог дана, спуштање заставе, повечерје као у извиђачима – као да наглас маштари Мирољуб Мосуровић, директор ОШ „Светозар Милетић”, а без шале предочава до детаља осмишљен план коме локација фали да се обистини.

Мосуровић сматра да су рекреативне наставе, излети и екскурзије пељешење родитеља, где је деци, нажалост, од свих понуђених садржаја најдраже да скачу по хотелским собама. Рекреативна кошта минимум 20.000 динара. За боравак у етноселу плаћали би само храну. Сваки разред би долазио два до три пута годишње. Смењивали би се на две недеље.

– Не расте воће и поврће на пијаци, нити се млеко прави у продавници, као што наша деца мисле. Одрастају на асфалту. Многи су ћурку и патку видели само на слици. Замислите мале Земунце кад крену виноградом да беру зрело грожђе, а онда плодове деле са другарима. Неће због кише бежати у кућу, трчаће напоље у кабаницама и гуменим чизмама да шљапкају по барама – дочарава Мосуровић.

У етноселу ђаци неће јести хамбургере и пице, него проју, питу гужвару, качамак са киселим млеком... Храниће се здравије. Радиће. Не тешке послове. Садиће паприку, парадајз, јагоде... Неговаће воћке и поврће. Кад сазри јешће га у сласт. На јесен би основци у село водили и родитеље, да заједно спремају зимницу: остављају туршију, кисели купус, кувају ајвар, слатко и пекмез од шљива, сок од јабуке...

Школа има око 1.000 ђака. Идеја да се деца повремено преселе у природу и тамо уче школске и животне лекције веома се допала родитељима, тврди директор. Каже и да је на родитељским састанцима договорено да маме и тате за изградњу и опремање ђачког села дају по 30 евра, а тај буџет ће се допунити и подршком донатора. Осмолетка неће, званично, бити власник – да јој етносело неко некад не би одузео.

– Оснивач школе је република. Према томе, сваки школски посед је државни и постоји могућност да нам се по том основу отуђи земља коју ћемо позлатити. Зато су родитељи основали организацију, отворили наменски жиро рачун и биће формално власници школског села. Организацијом руководе три родитеља. Имају мандате, а неће моћи да их задрже када им деца заврше нашу школу. На та места увек ће долазити нови родитељи будућих генерација основаца – правила открива Мосуровић.

Један ђачки родитељ, архитекта, урадио је идејни пројекат. Комплетна изградња објеката и инфраструктуре школског села коштала би око 400.000 евра. Школа не може да скупи ни близу те суме. Али директора и родитеље то не обесхрабрује. Уздају се да ће трошкови бити драстично мањи ако добију имање на коме се некада живело.

– Увелико се распитујем. Тражим локацију. Више од 1.000 српских села је на ивици егзистенције, са свега неколико стотина или десетина становника. Звао сам надлежне општине и питао колико би коштало до десет хектара земље. Поклањају, само да дођемо – каже Мосуровић, показујући гомилу папира на којима је записао потенцијална седишта будућег школског етносела: Лаћарак, Лежимир, Мартинци, Манђелос, Шашинци, Стара Бингула, Гргуревци, Дивош, Кузмин, Чалма, Шишатовац, Бешеново, Босут, Змајево, Крушчић, Чуруг, Лукино Село, Гаково, Башаид...

Ако би добили плац на коме постоје напуштена здања са струјом и водом која могу да се преуреде у ђачке спаваонице били би још ближе остварењу сна о школском селу. Не би плаћали ни изградњу путне инфраструктуре и довођење електричне и водоводне мреже. Најрадије би се настанили на Фрушкој гори, или у кругу од 200 километара од Земуна. Понуде им стижу свакодневно, још трагају за најбољом.

– Позлатићемо парче неког села. Лепота и благо природе које пусто пропада биће рај за нашу децу. Направићу чак и велике зимске санке које ће да вуку коњи, да се наша деца возе као у бајци кад завеје у школском етноселу – самоуверено обећава директор садашњим и будућим основцима ОШ „Светозар Милетић”.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.